To su grane na koje spadnete kada se moralno, ekonomski, etički srozate u nečijim očima.
Pa crni Ljubiša bio si bre vredan momak, radio pošteno, sad kradeš paradajz na pijaci. E Ljubiša, Ljubiša na niske si grane pao.
Eto na šta je država spala. Ljudi koji sede u kancelarijama dobijaju plate vredne kao nečija godišnja plata, a ljudi koji zapravo i čine neku korist dobiju čisto neki dinar, da mogu sutra doneti veknu hleba u porodicu. Ti isti ljudi sa masnim platama su najčešće samo dno društva duhovno, a materijalno dno društva je najproduhovljeniji. Ako malo razmislimo, vidimo da se nije ni napredovalo od srednjeg veka. Oduvek je bio neko ko tlači, ko obećava, a s druge strane neko ko mora ta obećanja da ispuni i da se ne buni, jer ako imaš svoje mišljenje, nisi dobrodošao.
-Ostavio sam porodicu i idem u rudnik da radim, da donesem koji dinar u kuću... A šta ćeš, takva vremena. Budem tamo ceo dan, 7 dana u nedelji i dobijem platu od 50 000 hiljada dinara. Znate kakva su deca... Čas hoće novi bicikl, nove patike, igricu, a ja se mučim da ih prehranim.
-Imam radno vreme od 5 sati dnevno, direktor sam privatne firme, tu i tamo dođem, malo vidim kako ide posao, pa sednem u kancelariju i pijem najkvalitetniji liker. Radim 5 dana u nedelji, mada nekad i ne dođem na posao, ipak je to moja firma, mogu šta hoću s njom. Dobijam platu od 300 000 za to.
Ovo je samo jedan od primera kako nam se Srbija raspada, mi to ne smemo dozvoliti, jer je previše duhovnog nasleđa u rukama pohlepnika. Možda oni imaju materijalno sada, ali sve što je materijalno, to i prođe.
