Uvek počinje : ovo nije ogovaranje, ali...
Svaka sredina ima svoju tračersku tradiciju. Bez nje sigurno ne bismo ni opstali. Za nekoga je to duševna hrana a za nekog samo ubijanje vremena. Ipak, niko ne može da kaže da nikad nije ogovarao. Ponekad jednostavno moraš da se izjadaš nekom od poverenja o nekom ko te živcira, pa ti bude lakše kad njegove sve mane izbaciš na površinu. Ta vrsta ogovaranja je tzv. duševna hrana.
Ogovaranje javnih ličnosti je više zabava kad ponestane ideje za nešto pametnije.
Kada iza ogovaranja ne bi stajao komplex ili mržnja sve bi bilo puno zanimljivije. Ovako problemi nastaju ako se smišlja intriga i prave spletke.
Glasine nekad postaju i istine.
Inače, zabluda je da ogovaranja ima samo u neobrazovanom svetu. Ima ga svuda oko nas.
Je omiljena zabava plašljivih a ne dokonih, jer takvi ljudi o drugima imaju maksimalan broj informacija i saznanja, dok ih sopstveni postupci teraju da se skriju iza svoje senke i sebe predstavljaju kao ikone morala.
Gospođa sa petog vidno pregažena sa svojih 47 (u njenom svetu 39) godina, sa inteligencijom čepa paste za zube, koja se kara sa Glavnim šefom gradilišta, Miškom (prodavcem iz Trgoprometa), par komšija a moguće i još nekim; očigledno nevaspitane dece, recimo ima najnovija saznanja o svakom mom odevnom predmetu, pratiocu, automobilu koji me eventualno poveze ili doveze (nedavno sam saznala da mi je drugaricin ćale "onaj novi")... Dok je ona "brižna majka, odana supruga koja svakog jutra ide na pijacu, a kuva ručak dok joj muž ne dođe, tako da o njoj i nema šta da se priča" - njena izjava.
Retrospektivna analiza nečijeg lika ili dela kroz dijalog najčešće veoma subjektivnih posmatrača.
Ako hoćemo u Evropu, moraćemo da naučimo da se politički korektno izražavamo. Čisto za slučaj da nekoga ne uvredimo.
Uniseks disciplina prema kojoj gajimo simpatije ukoliko je sprovodimo, a mrzimo kad se izvršava nad nama.
