Omiljena floskula ćaleta/dede/prekaljenog znalca iz komšiluka kad nas čuju kako gubimo živce i zdravlje oko neke promašene stopostotne šanse/trojke za pobedu ili ispuštene meč lopte, te čašćavamo krivce još neizmišljenim psovkama. Ona treba da nas pouči da, koliko god nama sivih ćelija izumrlo, koliko god nam se sićušnih bora nataložilo na licu i koliko god nevidljivih tikova zaradili, balvani o kojima je reč će u svakom slučaju malo da otplaču za kameru, a onda trk na splav da se šlogiraju Džekom, popuše trideset cigara i ziguju pičke koje ti ne možeš ni ljudski da odsanjaš. Život je nekom majka, a nekom duga bolest.
Ma koliko ti sveznajući seratori od matoraca ponekad znaju da iritiraju, oko ovoga su debelo u pravu. Jebemu mater, neki panj koga su progurali razni kontroverzni biznismeni, a koji ne zna pošteno da pomnoži dva broja, ujutru otvori oči i zaradi koliko neki pošten radnik za godinu dana. U nekom pravednom univerzumu bi taj isti cirkao ispred dragstora, osvajao seoske turnire i bio legenda Grafičara, a najveće dostignuće bi mu bilo da ga Loki pomene na SOS-u. Ali, profesionalni sport odavno više nije igra.
Ali, sve džaba. Navijači su po dobrovoljnom opredeljenju mazohisti.
- Joj, kako promaši toliki gol od 7 metara, ćerkicu ti ćopavu posred čunka!Joj, 20 hiljada mi iz džepa uze, meru ti za sanduk uzimali!
- Šta ti je, bre, budalo, oni za pare igraju, šta se ždereš? Njemu kaplje i ovako i onako...
