Udaren, čvrknut čovek kome nisu sve koze na broju i kome odavno fali par dasaka u glavi. Neko ko je jednostavno odlepio, koga Laza čeka pa čeka.
- Provali onog bradonju u cvetnoj haljini što pere noge u fontani.
- A znam ja njega, to mi je komšija. Ludi Radule. On je takav od kad ja znam za sebe.
- Pa šta mu se desilo?
- Pričao mi ćale da je bio genije, završio dva faksa i krenuo treći baš pre nego što se posvadjao sa mozgom.
- Jebi ga, nešto je moralo da mu se otkači u glavi od tolikog učenja.
- Ma nije on zato poludeo.
- Nije?
- Ne bre, vratio se jedan dan kući i uhvati neka dva tipa kako mu bandažiraju ženu. Njih prebije na mrtvo, ženu istera iz kuće, i od tad šeta po kraju u njenim haljinama.
- Al' je njemu dobro.
- Ma opičen 100%! Ćale ga jednom zateko u podrumu kako se kupa u buretu sa kiselim kupusom.
- Čudo da ga nisu ustanovili do sad...
- Ma jesu, par puta, al' im redovno beži.
Ne normalam na svoj nacin i u svojuu ruku, dovoljno lud da uradi ono sta prosecan ludak nece!
Pusti ga, on je opicen u glavu...
Zaluđen ženskom.
- Šta je s Maretom? Ništa se ne javlja.
- Opičen ti je on. Otkad mu je Luce dala ključ rajskih vrata - ne vadi ga, a kamo li da primjećuje išta oko sebe.
