Osnovni srpski studentski kompleksi

1. Kompleks porodične istorije
Od ove i naredne predrasude većinom boluju lokalci, odnosno studenti koji su rođeni i žive u mestu gde se nalazi fakultet. Njihovi roditelji su uspeli, ili nisu uspeli da upišu određeni fakultet, koji su potom uspeli, ili nisu uspeli da završe (u roku). Na njima je- shodno situaciji- da poprave porodični prosek, ili da se postaraju da se dotični ne pokvari. Sa ovim prvima, još je lako, nemaju šta da izgube. Ovim drugima... Bog neka je u pomoći ako neka od prve tri ocene bude jednocifrena.

2. Kompleks istorije fakulteta
Neretko korespondira sa postojanjem bos profesora. Naime, poznanstvo sa starijim i bivšim studentima, koji po nepisanom pravilu teže da napljuju fakultet i profesore, dovodi do visokog nivoa demotivacije kod njihovih mlađanih kolega. Obratno, kod štrebera se javlja podsvesna volja za obaranjem nekih rekorada i postavljanja novih

3. Kompleks dolaska u veliki grad nižeg reda
Za studenta koji dolazi u Beograd iz gotovo svakog mesta manjeg od Kragujevca, srpska prestonica (naročito na fotošopiranim slikama) mnogo više liči na Njujork, nego na još jedan balkanski kontejner. To, barem u prvo vreme, dolazi do stvaranja panike od velikog i nepoznatog. Nešto manji kontrast je prilikom dolaska u druge univerzitetske metropole, međutim, otklon uvek postoji.

4. Kompleks dolaska u veliki grad višeg reda
U Beogradu poznat takođe i kao "Nisu ti Beograđani ništa bolji od nas" kompleks. U svakom slučaju, podrazumeva prelazak u kontra-napad. Muški studenti tvrde da donose šmek, kakav "metropolitanci" nemaju, pa će "sve ribe poći za njima". Slično je i sa ženskadijom, koja na taj način koristi šansu da nađu "priliku" da apsolvira ("neželjenom" trudnoćom) i diplomira (brakom i uvaljivanjem u stan).

5. Kompleks dobijanja odličnih ocena
Korespondira sa kompleksom 1, 2 i donegde 3. Dakle, ovi studenti neretko imaju veliki pritisak (po pravilu od strane roditelja) da imaju visoke ocene. To je naročito značajno autoritativnim roditeljima drugog tipa, da bi mogli da se hvale. Prvi tip ovih roditelja uglavnom ne nabija deci (tolike) komplekse, ali očekuje dobre rezultate, pa se ovakva predrasuda može razviti sama po sebi.

6. Kompleks visoke nezaposlenosti
Zapravo, svi studenti svuda u svetu donegde strahuju od toga kakvo će zaposlenje da pronađu po završetku fakulteta. Stvar je u tome što je u normalnim zemljama velika mogućnost da ćeš posle izvesnog vremena naći posao u struci kojom se baviš. U Srbiji su (zapravo, već decenijama) visoke šanse da se neko nikada neće sasvim baviti poslom za koji je školovan. Uostalom, ovaj kompleks (pored standardne lenjosti) uglavnom dovodi do toga da se studije rastegnu na 5-10 godina duže od potrebnog. Stoga, često dolazi do auto-dileme: da li sam upisao pravi odsek? Ali, stvar je u tome što studenti ne vide dalje od svog nosa: ukratko rečeno- u Srbiji gotovo da ne postoji ni jedan odsek na bilo kom fakultetu koji garantuje sigurno zaposlenje u struci. Posao načelno dobijaju protekcije po raznim linijama (partijskim, rođačkim, krevetskim,...), a tek onda, eventualno, neko ko zaista zaslužuje to mesto. Karte promešane. Posle studija vidi šta ćeš sa sobom, ni drugima nije (mnogo) bolje.