U prevodu sa staroindijanskog: "Onaj koji udara čežnju ženama u cilju njihovog omekšavanja i lakšeg odvlačenja u krevet."
Kao što je poznato, Staroindijanci nisu imali supermarkete, hranili su se divljim bizonima i ostalom divljači koja je mogla biti prilično žilava i neprijatnih mirisa i ukusa. Zato su Staroindijanci izmislili pac (ili salamuru), pola sirće, pola voda, bijeli i crni luk, lovorov list, biber... Poslije nekog vremena provedenog u pacu, meso divljači postaje mnogo prijatnije za nepca.
- Je li ova Mjesečeva Kći puštala čojka na sebe još, A Pekmene?
- Nije još, ždrebica je to neukroćena, sve sam probao i ne znam što više da činim.
- Klepi joj drugaricu, paradiraj malo ispred nje u novom perju, u pac je ubači nekoliko dana pa da vidiš kako će da omekša! Ime ti ga daje, ti si od dugačke loze Pekmena, osvojitelja srdaca ženskih!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.