U prevodu sa staroindijanskog: "Onaj koji udara čežnju ženama u cilju njihovog omekšavanja i lakšeg odvlačenja u krevet."
Kao što je poznato, Staroindijanci nisu imali supermarkete, hranili su se divljim bizonima i ostalom divljači koja je mogla biti prilično žilava i neprijatnih mirisa i ukusa. Zato su Staroindijanci izmislili pac (ili salamuru), pola sirće, pola voda, bijeli i crni luk, lovorov list, biber... Poslije nekog vremena provedenog u pacu, meso divljači postaje mnogo prijatnije za nepca.
- Je li ova Mjesečeva Kći puštala čojka na sebe još, A Pekmene?
- Nije još, ždrebica je to neukroćena, sve sam probao i ne znam što više da činim.
- Klepi joj drugaricu, paradiraj malo ispred nje u novom perju, u pac je ubači nekoliko dana pa da vidiš kako će da omekša! Ime ti ga daje, ti si od dugačke loze Pekmena, osvojitelja srdaca ženskih!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.