Ljudi smisljaju svakakve stvari da im brze prodje vreme(filmovi, igrice, karte,yamb...) a sa druge strane hteli bi da zive 200 godina
dosadjuj se po ceo dan, gledaj u plafon - zivot ce da ti izgleda dugacak 1000 godina
Kao mali klinja koji je tek krenuo u osnovnu, tada te već povuku one misli kako ćeš biti prejak kada porasteš i kako ti niko neće naredjivati kada da jedeš kelj ili džigericu, kako nećeš morati da moliš za pare već ćeš imati svoje i kako ćeš najzad moći da ispuniš svoj san o seksu koji si prvi put video kada si konačno ostao budan do ponoći. Eeee, šta bih dao da sam veliki, kažeš sebi.. Prolaze godine, dve, tri, pet.. Deset. Niko te više ne tera da jedeš ono što ne voliš, sada jedeš sve po svojoj želji. Ali često se setiš kako je baka pravila jela kojima ni dan danas niko nije ravan na ovom svetu. Imaš svoj dinar, sve kako treba, ali opet, bilo je tako zanimljivo kada ti neki rodjak dodje u posetu pa ti uvali crvenu a ti srećan kao mali majmun istrčiš da spičkaš sve to na slatkiše i plejstejšn sa drugovima. Nije ni to to više, jer sad niko neće da jede slatkiše jer su debeli, imaju šećer ili šta god, a ako igraš igrice, kažu - odrasti pavijane. Seks je stigao, vidiš da valja, da to bar valja, ali i on gubi dušu svakim novim upražnjavanjem, nije više tako zanimljiv kao onda kada si ga tek otkrio. Kao veliki čovek koji ima sve na tacni, onda poželiš da se vratiš na onu tacnu koju si dobijao kao mali, jer je sa te tacne sve bilo mnogo zanimljivije i ukusnije, zabavnije i lepše. Eeeee, šta bih dao da sam opet mali, kažeš sebi dok se briješ za posao.
