Slengovski naziv za partizanske filmove, mahom korišćen u pežorativnom kontekstu. Kada se kaže partizanština misli se na scene u kojima pokojni Bata Životinja jednim metkom koka čitav bataljon Vermahta ili scene u kojima nežno devojče sa petokrakom na čelu uništava Tigra dvojku zapaljenom flašicom. Partizanština je i Das ist Valter i Druže Tito, ljubičice bela i Ričard Barton i Smoki Samardžić. Vremenom je izraz počeo da se koristi i za partizansku literaturu, a na kraju krajeva i za sve što asocira na komunizam, od studentskih protesta do crvene marame, pa makar se ista na koridi koristila.
- Šta to čitaš, mali?
- Orlovi rano lete.
- Da zajebeš tu partizanštinu, ščuo?! Čitaj Knjigu o Milutinu.
__________________________________________________________________________
- Draga, batali da pregledaš kontrolne, sutra stupamo u štrajk, prava radnika su opet ugrožena!
- Mani me partizanštine i nastavi da ližeš!
Izvorno značenje, u epohi samoupravnog socijalizma i radničkih saveta: primitivna improvizacija (recimo, partizansko bure), skarabudženje najgore vrste, skalamerija na nivou Grunfovih izuma ili još gora. Moderno značenje je definisao Klinkenštajn, a postoji i novokomponovana pseudo-akademska definicija: podredjivanje prava pojedinca interesima političkih partija.
Tužbalica poznatog muzičkog producenta Aleksandra Saše Habića jednom našem R'n'R časopisu krajem osamdesetih godina prošlog veka: "Kod nas još uvek ima puno te partizanštine, sve pomoću štapa i kanapa, da guramo pa koliko izdrži ..."
