
Основни састојак сваке мрсне православне крсне славе ил' какве друге пригоде општег карактера.
Месиште душу дало за ражањ, зрело што би наш човек рек'о.
Жена : - Шта ћемо за славу, криза ударила....
Муж : - Како, шта ћемо? Ко и до сад, што смо.
Жена : - А, одакле ти лова фрајеру?
Муж : - Ракије и вина има. За два сандука пива, црни и жути сок ћемо се некако наћи, на брк ако треба. Супу и пите ћеш сама направити, кума традиционално доноси жербо коцке, твоја кева кифлице. Прасе пециво, 30 кила, све не мож' да дочека да се окрене у славу нашу. Не бери бриге, него наспи једну док сам добре воље...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.