Кутија са песком у којој се играју деца и они који се тако осећају. За оне присебније то је место на којем мачке и керови сахрањују своје дигестивне продукте, и где је једина ствар коју можеш да добијеш - пантљичара. Авај, ако покушаш то да објасниш деци, можеш само да будеш оптужен да си убио Зорана.
Неизоставан део сваког вртића. Изливен од бетона, пун сивог сипљивог песка, место на коме смо се ми деца тукли за најлепше и највеће кофице и лопатице које би васпитачице сипале на гомилу из огромног џака.
Да је Ђинђић жив пљували би га као лепог Тадића. Да је tito жив и њега би пљували само што им он није давао да га било ко од својих пљује. Оне ће да уживају СВЕ плодове Тадићеве владе (укинуте визе) иако ОНЕ саме по себи ТОМЕ нису дали НИЈЕДАН допринос јер се цео њихов животно-новинарски опус своди на КУКАЊЕ. Гомила фруст интелектуалкиња забразделим у прошлости (90тим) којима је слушање депресивног босанца животна девиза "ништа не ваља нити ће, ако вам је добро онда ништа" ... Лепа је критика ал може мало и позитивног ?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.