U principu svi peskiri na ovaj svet dolaze jednaki, razlikuju se samo u velicini i kvalitetu tkanine, tako da u teoriji ne bi trebalo postavljati pitanje koji peskir cemu sluzi.Postoji ipak jedna zackoljica. Peskir kojim jednom neko obrise noge zauvek ostaje bas to, peskir za noge, iako ce kao i svaki drugi, posle toga biti opran i osusen, kao nov. Jednostavno covekova svest o smradu koji je nezamisliv i ponekad, cini se, neunistiv, ne dopusta ljudima da makar pomisle da ce posle pranja taj isti peskir biti cist i da je svejedno kakvu gorku proslost za sobom nosi.
Mika(dere se iz WC-a):"Koji peskir da uzmem?!" ,
Pera:"Bilo koji, svi su cisti..." ,
Mika:"Dobro, uz'o sam ovaj plavi!" ,
Pera(unezvereno):"Pa 'de uze taj za noge!!!" ,
Mika se vraca da opet opere ruke.....
Peškir koji služi domaćinu i njegovovoj porodici da brišu stopala a gostima da brišu ruke.
Kud se uvek uhvatim za najmanje peškirče kad odem u goste
Razlog zašto neko stalno ima osip po licu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.