Љупке бирократске раднице у свим јавним институцијама које посећујемо. Одликују се киселим осмехом, изразитом радном динамиком, и енормним капацитетом плућа.

Aрхетип шалтерског службеника. Просечна Пети и Селма поседују атрибуте најстрашнијих српских митолошких бића - корпулентност Стојанке Новаковић-Стоје, надреалну трајну која сеже преко векова Лидије Вукићевић, гласовне могућности и пушачке капацитете Рушке Јакић, бркове Јелене Јанковић и несаломиву вољу за садизмом Бокија 13.
Осим оваквих квалитета и квалификација, локалне Пети и Селме што их виђамо с оне стране мале рупе имају и таленат да рад са странкама претворе у појаву под именом "Радни дани*" - када оне могу данима, недељама, месецима да не раде практично ништа (практично подразумева личне послове).