
Љупке бирократске раднице у свим јавним институцијама које посећујемо. Одликују се киселим осмехом, изразитом радном динамиком, и енормним капацитетом плућа.
30 попушених цигара у току радног времена сматрају за лични неуспех.
Aрхетип шалтерског службеника. Просечна Пети и Селма поседују атрибуте најстрашнијих српских митолошких бића - корпулентност Стојанке Новаковић-Стоје, надреалну трајну која сеже преко векова Лидије Вукићевић, гласовне могућности и пушачке капацитете Рушке Јакић, бркове Јелене Јанковић и несаломиву вољу за садизмом Бокија 13.
Осим оваквих квалитета и квалификација, локалне Пети и Селме што их виђамо с оне стране мале рупе имају и таленат да рад са странкама претворе у појаву под именом "Радни дани*" - када оне могу данима, недељама, месецима да не раде практично ништа (практично подразумева личне послове).
* термин "Радни дани", долази од енглеске речи "Weekdays", које је опет појава за себе и у којој редови по чекаоницама могу да се не померају недељама, стога и име - Weekdays.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.