Raširena pojava koja, poput škotske škrtosti, meksičkog temperamenta ili engleskog cinizma, daje upečatljivu karakternu crtu narodima koji borave na ovim prostorima. Ne zna se u kom periodu je nastala (verovatno sa pojavom prvih kafana), niko ne može da tvrdi kako ju je izmislio, ali ona opstaje uprkos vremenu i svim dobrim i lošim manirima koji su ga pratili. Zastupljena je u svim slojevima društva, kako u bogatijim tako i medju ljudima tanjeg džepa i skromnijih primanja, a razlog je vrlo jednostavan : bogati vole da se izbahate, siromašni imaju potrebu da se odupiru osećaju siromašnosti.
Pravila plaćanja pića u kafani su jednostavna : pošto nismo Nemci da svako sebi plaća cugu, a povodi za društvena okupljanja su svadbe, sahrane i odlazak u kafanu "na po jedno", kada se podignu svetla i spusti muzika jasno ti stavljaju do znanja da ste prekurčili i da je došlo vreme da se plati ceh. Tada sledi:
- rasprava ko će da plati
- rasprava ko je prošli put platio
- rasprava ko će sledeći put da plati
- rasprava zašto ne treba ti da platiš
- sprečavanje kuma da plati (hvatanje za ruke, oduzimanje novčanika i vraćanje istom u džep)
- sprečavanje drugog kuma da plati
- sprečavanje svih ostalih da plate (istovremeno, svako svakog sprečava da plati)
- kolektivno obrušavanje svih za stolom prisutnih na ovog što se ne otima da plati
- pitanje konobaru koliki je ceh
- sumnja u konobarevo poštenje
- zahtevanje računa
- rasprava sa konobarom u vezi računa
- rasprava sa menadžerom u vezi računa
- rasprava sa gazdom kafane u vezi računa
- rasprava sa konobarom, menadžerom, gazdom kafane i obezbedjenjem u vezi računa
- još jedna pesma
- još jedna pesma
- još jedna pesma
- poslednja pesma
- sad stvarno poslednja pesma
- teranje inata, optužbe, dreka, tuča, stolica, pepeljara, hronika.
