
Sat žuri pet minuta, vaga pokazuje tri kilograma više, kurs evra na kompu i dalje stoji na 60 dinara, Armani odelo made in China, a onaj Rolex od 5 soma evra je samo jeftina imitacija.
Kad nekom ko ti je doneo za slavu vino od 200 dinara uzvratiš vinjakom ili pelinkovcem.
Учимо своју децу да се грозе поштених послова као што су на пример комуналије, патологија, и гробљански физички радник. То су послови као и сви други. Шта има толико одбојно у ношењу туђег смећа, сецирању тела десетогодишњака који је пронађен у шуми 5 дана након смрти због виолентне суфокације, и раскопавању парцеле свог покојног чукундеке да би се ослободило место за неког новог преминулог?
Боље и то него да им као епилог живота с оне стране закона неко набија сијалицу тамо где сунце не сија у локалној казнено-поправној установи, да их гледате на Гранду кроз пар година, или у реду пред страном амбасадом.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.