To nije nešto za šta ima mesta u Srbiji.
Bilo da je dete, ili odrasla osoba, SRBIJA je država gde za takve NEMA mesta:
-disleksičar : u školi retko ko zna šta je to, a kad im objasnite-prave se ludi
-slabovida osoba : čik da izađe u grad, pređe ulicu (nemoguća misija izvan užeg centra Beograd)ne može dalje od 200m od svoje kuće!!
-osoba koja koristi invalidska kolica : takvih ima samo oko dobro uređenih shopping molova, ali ih nećete videti nigde dalje (nemaju prilaz)

To je potreba koju je veoma teško zadovoljiti u našoj državi.
Naime, država je neosteljiva (čitaj slepa, gluva i nema) na sve što je "posebno".
Reaguje samo na opšte potrebe, a i to je diskutabilno...

Posebna potreba se može zadovoljiti uz napor društva, institucije koju je država za to namenila i brige porodice.
Dakle, pošto je ovo Srbija, za zadovoljenje posebnih potreba pojedinca je zadužena porodica. Dokle ? Dok ima para.