Način na koji mlađi deo populacije naziva klub ili kafić koji postoji u maltene svakom gradu.
To je mesto na kome se skupljaju osobe 30+, mesto gde žene tog doba takoreći traže priliku za udaju. Ne traže sve one, naravno, ali za klince koji samo što su položili malu maturu, ta mesta deluju isuviše ozbiljno, a i blam ih je da cevče jedno pivo dok dame u punoj snazi ispijaju vermut, martini ili koje drugo prefinjenije piće.
Spominjanje mesta koje je dobilo epitet "poslednja šansa" je među lokalnim opajdarama ujedno i šah-mah potez u ogovaranju neke ženske osobe koja je tamo nekada viđena.
- Šomi, zvale nas Petra, Maja i Sunčica u grad. Hoće da idemo u "Kraljev dvor". 'Oćemo li?
- U "Poslednju šansu" da idem? Pa brate imam tetke i kod kuće da gledam. Uostalom, znamo da Sunčia pati od kompleksa niže vrednosti pa samo hoće da zabiberi čorbu onim udavačama sa svoje dve banke.
---------------------------------------------------------------
- Je li Jelice, je l' ti se oženio sin?
- Nije Rado, valjda će uskoro. Baš mu je i vreme, a ja ne znam razmišlja li on o tome pravo da ti kažem.
- E, ako nije još uvek zabacio udicu, imam sestričinu za njega! Fina devojka, evo samo što je ušla u tridesetu, dobrodržeća. Otac joj je Milutin, što radio kao generalni direktor u pošti, a majka joj je krojačica, i to kakva!
- Kosančići beše oni, a?
- Jest'!
- Bogami Rado, lepo je to, al' kako meni moj Milan kaže, viđ'o je on nju tamo, u "Poslednjoj šansi". Ako je niko do sad nije hteo, bo'me ne znam ni meni šta će.
naziv kafane, preko puta groblja...
nisam siguran da jos postoji, ali iz nekih prica sam cuo da je nekada, negde postojala... i verovatno nekome dala sansu...
