Naš jezik ima jedan od najljepših i najrazvijenijih akcenatskih sistema na svijetu. Kod nas su akcenti razvijeniji nego kod Italijana, čiji je jezik poznat po melodičnosti. Imamo 4 akcenta: kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni i dugouzlazni, plus postakcenatske dužine.
Kao što im i ime kaže postakcenatske dužine su duže izgovoreni slogovi koji se nalaze nakon akcentovanog sloga u riječi. Nekada nakon akcentovanog sloga može da se javi i više postakcenatskih dužina, npr.
poLIcaajaacaa, oMLAdiinaacaa, djeVOjaakaa.
Karakteristično je da su se na ekavskom području postakcenatske dužine skoro sasvim izgubile. To daje poseban šmek beogradskom govoru koji tako djeluje brz i urban. Međutim to nije ispravno. Ipak, ne izjednačavam ispravnost sa ljepotom i tvrdim da mi beogradski govor jako lijepo zvuči pod uslovom da nije "ufuran".
S druge strane na ijekavskom području su se postakcenatske dužine očuvale, ali takav govor mnogima u Srbiji para uši, iako je potpuno ispravan. Oni takav govor nazivaju otezanjem.
Ali, postakcenatske dužine su nekada neophodne da bi se razlikovale pojedine riječi:
KAmen - napravljen od kamena
KAmeeeen - mali komad stijene, ili vrsta građe
Hm, možda i jesu donekle sačuvane u onim riječima kod kojih je to bitno zbog mogućih višestrukih značenja, ali u principu, podosta se skraćuje, a u tom skraćivanju postakcenatske dužine su prve na udaru... Kao što sam rekao nije meni to ružno, ali me nervira kada Beograđani ispravljaju one koji u svom govoru zadržavaju postakcenatske dužine i još optužuju kako "razvlače", a ustvari pričaju ispravno.
Београдски говор макар садржи основне дужине. Шта да кажемо за јужну Србију где уопште не постоје дуги акценти. Зато су неки људи с југа у стању да причају ненормално брзо.
Баш сбог огромних акценатских разлика на релативно малом простору и немогућности стандардизације, ја сам одувек био против тога да се акценти обележавају у речницима онако како се обележавају. Избацио бих означавање акценатских дужина. Било би као у енглеском - да апостроф означава нагласак.
Нпр. дино'саурус, ретилили'зација, 'гузни полу'профил итд. :)
Džimi zaista se ovdje ne mogu s tobom složiti jer kod nas postoji ogromna razlika između akcenata 2 kratka 2 duga 2 uzlazna 2 silazna, kad bi to sve sveo na jedan akcenat ne bi ličilo ni našta.
Pazi ovo:
Gore gore gore gore. = Na visini lošije sagorijevaju planine.
Jela jela raznih jela. Jela (nadimak od Jelica ili Jelena) konzumirala razne vrste hrane.
Luka šeta pored luka i jede luka.
Da nema ovako diferenciranih akcenata to se ništa ne bi razlikovalo.
Brzina govora nema nikakve veze sa prozodijskim duzinama reci, akcentaskim ili postakcenatskim. Brzina govora je zasebna kategorija prilikom klasifikacije. Nasi najsoriji govori su u Backoj gde je gubljenje posleakcenatskih duzina najdalje odmaklo. Najbrzi je pak govor podgorickog kraja u kome postoje ne samo postakcentaske vec i predakcenatske duzine.
a zasto je izbrisan moj komentar: dakle jos jednom, neistina je da su postakcenatske duzine na ekavskom podrucju skoro sasvim izgubile. Dobrim delom su izgubljene u Vojvodini, u potpunosti i sasvim izrazajno su savucane u ekavskom delu zapadne Srbije, a cuvaju se sasvim dobro i u Beogradu. Tako npr. kada neko kaze "Bio sam sa Draganom" u Beogradu je zbog dugog ili kratkog O odmah jasno da li je u pitanju Dragan ili Dragana.