Privikavanje rođaka koji se rodio i odrastao u inostranstvu na običaje i kulturu našeg naroda. Mnogi naši ljudi su otišli u razna inostranstva, tamo se poženili i dobili decu, nakon izvesnog vremena osetili žal za rodnim krajem i došli sa kompletnim porodicama da se malo prisete i da im deca nauče šta znači biti pravi Srbin. Mi, kao pravi domaćini, uvek spremno dočekujemo te daleke rođake sa posebnom željom da im pomognemo na tom putu učenja srpstva tokom ubrzanog kursa.
- Miloše, ovo ti je brat Johan iz Nemačke, provedi ga malo po selu i nauči ga malo da se opusti, mnogo mi je nešto flafičast. Upropastiše ga oni švapski vaspitači. Evo ti stotka da imate za piće.
- Važi tetka, nemaš brige.---
- Joco, imaš nešto para?
- Imam Miloš, šta htela?
- Prvo, idemo na burek da imaš podlogu za piće. Zapamti, burek jedeš rukama, ruke brišeš o pantalone, a usta rukavom. Posle idemo u kafanu, sa vrata zoveš turu za sve goste, a posle plaćaš samo nama i onima koji priđu za naš sto. Na svaku treću turu vičeš "Ovo je moj brat!" i grliš me. Kusur nemoj da tražiš, to ovde niko ne uzima...
- Miloš, ja onda potrošiti mnogo pare i napiti se. Zašto ja platila drugima piće? Zar oni nemala pare?
- Ej, nemoj da si pička. Treba ljudi da kažu da mi je brat Švaba! Samo ti mene slušaj pa ćeš možda večeras i jebati, ova mala što radi za šankom je dobra kad skupi bakšiš...
povratak zemljoradničkim poslovima.
Poslednji stadijum ekonomske krize - glodanje korenja u nedostatku svega ostalog.
Kambek odbeglog mrtvaka! (u zemlju)
