Ima gomila definicija naslovljenih imenom čuvenog Super Zube, ali on zaslužuje mnogo više od šture definicije u tri reda, i poređenjem sa njegovom pederskom verzijom iz Real Madrida. Jedan od poslednjih pravih centarfora, klasičnih, pozicije koja se lagano gubi u fudbalu obesmišljenom gomilom novca, zaštitnik broja 9.
Fudbal sam zavolio zbog njega. Fudbal sam počeo da treniram zbog njega. Fudbal sam prestao da treniram kad je sjebao nogu igrajući sa rezultatom opsjednutim Italijanima. Kad sam čuo da je jebao neke tranvestite, i ja bih to isto uradio da sam imao priliku. Zbog njega smo fudbal igrali na plus 40 stepeni Celzijusa, a u dvije ekipe svi igrači sa njegovim dresom. Brale, njega ni lasom nisi mogao uhvatiti kad krene u dribling, ama „biciklom“ ti oči sveže mrtvouzice, i to dok je ponovljeni snimak. Ovaj uživo nisi nI vidio. Tako je bilo i sa drugim driblinzima. Ovaj najljepši segment fudbalske igre doveo je do savršenstva. Niko to prije njega nije radio toliko brzo i jednostavno, i niko poslije njega. Od njegovih driblinga na guzicu su podjednako padali i odbrambeni igrači i publika. Poslije utakmice, teren je ličio na Kosovo polje poslije bitke. Prosute džigerice, pluća, ljudi slomljenih nogu, ruku...Prvu ofsajd zamku izbjegao je kao spermatozoid, tad je prvi put i dao gol.
Znam da serem k'o Gorčin Stojanović u Blicu, ali fudbal je stvarno izgubio dušu. Pa ne može se mentalna zaostalost Balotelija pravdati njegovim „supertalentom“, to je sve go kurac. Ronaldo je sa 18 godina u PSV-u na 57 utakmica dao 55 golova, pa da je u našoj ligi dao, mnogo je.To je supertalenat.
U karijeri omeđenoj povredama postao je i ostao jedan od najvećih. Vjerovatno i sada izbjegava ofsajd zamke u vidu zahtjeva za alimentaciju. Igrao je u ritmu karnevalskih noći, tako je i završio karijeru. Dao nam je san da možeš biti vrhunski sportista i sa viškom kilograma.Kako jednom rekoh- život ne voli driblere.
Klinci u žestokoj borbi na fudbalskom terenu... Jedna ekipa postiže gol...
„RONALDOOOOOOOOOOOOO!“
Protivnik:“Ma kakav si ti Ronlado, jebem ti mater smotanu, posrećilo ti se. Mrš!“
-„Šta je , jes' ti bolji, jebem te nakazna?“
„O'š sad da vidiš ko je Ronaldo?“
„'Aj, dođi 'vamo jebem ti mamu!“
Poslije dugotrajnog šaketanja jedan odustaje...
"Eto ko je pravi Ronaldo!"
Imao je više nadimaka. Debeli. Zuba. To je onaj 'pravi Ronaldo' u prepoznatljivom žutom brazilskom dresu. Biće upamćen kao legenda, a ne po rozoj boji i počupanim obrvama.
'Je l' se sećaš onog gola Trezegea u finalu protiv Žabara što je dao u produžecima?'
'Kako se ne sećam, ušao i rešio. A je l' se sećaš ona 2 gola Ronalda protiv Švaba?'
'Auuuu, jebi ga ne mogu da se setim. Kad su bre igrali Nemačka - Portugal?'
'Ma ne taj Pedronaldo. Pravi Ronaldo čoveče, u finalu 2004.'
'A Zuba, pa tako reci, kako se ne sećam... Legenda!'
Čuje se obično kad neko od starijih u društvu želi da indirektno naglasi mlađem prisutnom kako on duže prati fudbalsku scenu i samim tim poznaje više tih fudbalskih asova.
Blejač 1: Da, svi su oni dobri ali Ronaldo je ćale!
Blejač 2: E ali pravi Ronaldo ne ovaj sada.
Kristijano.
-Ronaldo je definitivno najbolji igrač svih vremena.
-Koji jel pravi ili onaj debeli?
-Ma pravi, Kristijano.
Klinci koji balave za jebenom Kristinom jednostavno ne mogu da skontaju zasto je samo jedan i jedini Zuba Ronaldo.
