Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.
Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.
Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.
Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.
Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.
- Pomaže Bog majko! - Bog ti pomog'o sine! 'e si ti od ovi' što kupuju vunu? - Nisam, majko, ja sam od Leskića, zovem se Mark. - Nemam sine vune ja. Nemam ovaca već treću godinu. - Marko Leskić je moj deda. - Nije sine, nije. Marko Leskić je pod onom tamo ružom, vidiš, ona bela. Suzama sam zalivala taj žbun više od pedeset godina - Vratio sam se iz Amerike i podići ću ponovo domaćinstvo Leskića. Pogledajte sliku. - Ali bunar se urušio. - Iskopaću novi. - Sine, u dva sela nema tri zuba. Nije ti ovo mesto za život više. Ovo je mesto da se umre, sam... - Sve se menja, majko. Doći će drugo vreme.
Na zamračenoj pozornici krvave srpske istorije se diže zavesa i lagano kreće neka muzika. Na scenu stupa žena u srpskoj uniformi iz Prvog svetskog rata, ril lajf Rambo tadašnje srpske vojske i nezaustavljiva mašina za ubijanje. Podnarednik Milunka hvata antičke heroine i heroje za kosu dok streponom, uz pretnju svoje verne kame pod grlom, vrši dominaciju nad njihovim ličnostima i delima. Gromada od žene ispred koje se Legija, Arkan i ostali osloboditelji bele tehnike i bukovih šuma od straha, posranih gaća prerušavaju u francuske sobarice i igraju kan- kan pred njom. Ćale je još kao devojčicu naučio kako da barata nožićima, nožekanjama, pištoljima i puškama, što joj je kasnije omogućilo da Prvi svetski rat pređe na 'easy'. Njeno vojevanje je počelo već u Balkanskom ratu 1912, kada se prerušila u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata, klasičan čika Velja stajl. Kao bombaš se istakla u Kolubarskoj bici, gde je nagrađena prestižnim ordenom Karađoreve zvezde sa mačevima. Ostala odlikovanja nećemo nabrajati da neki dečaci ne bi plačući otrčali u svoje sobe. Dalje sledi albanska golgota, Krf i bitka na Crnoj reci, gde je zarobila 23 bugarska vojnika. Preživela je devet ranjavanja, pravih, ne kao one pičke Fifti sent i Vuk Vetrokaz Drašković.
Kada se rat završio i kada je Hemingvej doživljavao nervne slomove, padao u depresiju i pisao neka antiratna govna, Milunki su ponudili da se preseli u Francusku, gde bi primala francusku vojnu penziju. Ovde se žena grdno zajebala, odbila ponudu i odlučila da ostane u Beogradu. Država joj se, kao i većini ratnih veterana zahvalila tako što je zaposlila na visoko mesto u državnoj administraciji- švalju u fabrici tekstila. Kasnije je prekomandovana na mesto kuvarice, a na kraju je unapređena u čistačicu. Umrla je 1973, ali i posle svoje smrti je ostala simbol svih onih koji su ovoj zemlji bili dobri samo kao topovsko meso. Kada je sranje prošlo, takvi su bivali gurnuti na margine da bi se njihovim perjem kitili oni koji su tada svoje guzice pune šuljeva držali u udobnostima fotelja, a po njihovim delima pljuvali svakojaki Pešići, Kandići, Lihtovi dok bi uspomene na njih prljali razni naši, obrazi i neke navijačke grupe.
Izraz koji je postao toliko uobicajen u danasnjem jeziku da ce skoro keve poceti da furaju celestonke,bice to u fazonu.
"Ko pisne celava mu keva" "Ko zadnji celava mu keva" "Ko ne udje u ovu grupu celava mu keva" "Ko dobije banderu celava mu keva" ("Ko mi da bugarina celava mu keva)
Poslednja stanica, dve babe, deda, ker i mačka. Život iz mesta otišao u trafike, dragstore i iznajmljene garsonjere, a smrt ih još uvek traži. Vulgarno rečeno- vukojebina.
-Gošo, u frizersko te oko ljubim, 'el se navukli Šiptari dole kod tebe u Trgovište? -Ma de be, prvog Šiptara mož' da vidiš tek na šeset kilometra odatle, u Bujanovac. U Trgovište ti se autobus okreće i vrća nazad. Na tamo ima samo Bugari. -Znači i Šiptati begaju? -Begaju u kapu im se heklanu poserem, nego, 'el da šišam k'o uvek?
Balkansko poluostrvo je istorijsko mesto na Zemlji i značajno mesto na Farskim ostrvima. Njegova istorija datira od početka čoveka i bacanja kamena. Neki od prvih oblika ljudskih bića evoluirali su na ovoj teritoriji i od tada očigledno više nisu evoluirali. Balkansko poluostrvo nalazi se levo od kraja sveta. To je najsjebanije mesto na svetu, neposredno ispred Skandinavije.
 Istraživači tek treba da pronađu Balkan. Priča se da je to negde između Evrope, Azije, Afrike i krajnjeg idiotizma.
Demografski podaci
Ovu teritoriju su uvek zagađivale mnoge vrste, posebno albanska (ilirska ili grekofobična) i crnogorska (lazodojska) plemena, kao i bugarski (tatarofonski), grčki (monkeidonophobic) i majmunski (Firomians ili Bugari iz samo-obične-idiotske ) plemena, pod vođstvom srpskih (Ifuckiouallfuckinfuckheadedfuckheads) vrhovnih plemena. Danas je zemlja naseljena milionima ovaca i:
Albanci (koji su posvećeni napornom / mekanom / psećem radu na tome da postanu većina na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i Kina (do sada neuspešno, ali Vlada SAD radi na rešavanju tog problema))
Bošnjaci (kriza identiteta, ali oni znaju da nisu Srbi niti Hrvati)
Bugari (koji su u stvarnosti Cigani i Turci i Tatari, ali svi ostali Sloveni su Bugari)
Hrvati (što će izazvati nerede bilo gde, bilo da se radi o tenisu, vaterpolu ili rukometu ili dalmatinskoj izložbi pasa)
Grci (koji su vlasnici svega, zapravo su šanse da oni stvarno poseduju vas, ali vi još uvek toga nisu svesni. Vole sir.)
Cigani (svuda su, osim tamo gde bi trebalo da budu - Indija)
Slovenci (koji više nisu Sloveni, ali poput imena, peglanje nogu (ne shvatajte to doslovno) (mislim da to shvataju kontra-doslovno) (ne, drugi utisak) (da, na to sam mislio))
Turci (koji su ceo ovaj region okupirali 500 godina i sjebali ga u potpunosti i zauvek)
Sve te vrste imaju veličanstveni običaj: kukanje i prepiranje oko svih ostalih vrsta. Borba protiv plamena je moćna zabava i dovela je do mnogih srećnih festivala pljačke i pljačke na dobrom starom Balkanu. Turiste se podstiče da uđu i klade se u kazinima ko će pobediti u ratu (a tu je, naravno, obično jedan ili više njih, koje se obično vode horde varvara u odeći fudbalskog tima sa plamenim natpisima i vile, uzvikujući ime neke ekipe "foodball").
Istorija
10000. godine pre nove ere, malo pleme humanoidnih stvorenja uselilo se u centralnu Evropu. Ovo pleme bilo je predak današnjih Balkanaca. Rani, neolitski Balkani bili su jednostavno, ratničko društvo. Kad nisu u lovu, Balkani su obično bacali kamenje na glave svojih suseda, popišani na travu komšija ili su jednostavno provodili slobodno vreme ubijajući se. Iako se čini nemogućim, evolucija je uspela (blago) poboljšati Balkanijce, pa se neće međusobno često ubijati. Takođe, današnji Balkani nisu toliko dlakavi, neki od njih čak i hodaju ravno i artikulišu reči kada govore. Ali, divljaštvo je i dalje prisutno u životu današnjih Balkanaca. Samo je pitanje vremena kada će ustati i baciti kamen na glavu komšiji.
Religija
Balkanci su politeističko društvo, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko glavnih bogova. Pomenućemo neke od njih: 1) Ozujsko izgovara se O-zhooi-skou. Boginja sreće, plodnosti i smeha. Sudeći po nekim pećinskim slikama, predstavljena je kao velika boca jeftinog jakog piva. 2) Pelinkovac Palin-ko-vatz. Bog snage. 3) Spek Shpeck - bog zdravlja i muškosti. Obično se predstavlja kao kriška slanine. Drugi, manje popularni bogovi su Luk, Cevapi, Pečenica, Droga itd. Neka balkanska plemena takođe obožavaju mračne bogove poput moćne Rakije Rah-kee-iah - boginje smrti i ludila, zle sestre Pelinkovca. Rakija se obično predstavlja kao boca vrlo jake šljivovice. Religiozni rituali se izvode gotovo svakodnevno, što je važan deo života svakog Balkanaca. Nažalost, nemamo mnogo informacija o verskim ritualima Balkanaca, ali neka iskopavanja nam govore da su ti rituali uglavnom koncentrisani na to da se napiju, pevaju glupe pesme i (ponekad) pokušaju da uhvate ženu.
Takođe se mora reći da su bogovi koje su obožavali Balkanci dobro poznati širom sveta. Upravo su im druga društva dala različita lokalna imena. Neki od njih su se razvijali tokom godina, pa ne znaju svi svoje korene, ali sigurno ćete pronaći njihove tragove u svakoj kulturi / religiji na ovom svetu
Društvo
Balkanci održavaju vrlo jake društvene odnose između članova plemena, posebno muških ratnika. Mnogo vremena provode zajedno uglavnom slaveći bogove (vidi poglavlje Religija) i sisajući penis. Naročito kada njihove žene nisu u blizini - šireći epske priče o nečijoj borbenoj hrabrosti, seksualnim dostignućima ili izdržljivosti na pijenju. Iako su vrlo rječiti u ovim situacijama, u drugim stvarima su potpuno suprotne. Na primer, balkansko društvo ima problema sa određenim rečima, poput „rada“, „posla“ ili „posla“. Čini se da Balkancima nedostaje sposobnost da u potpunosti razumeju ove reči.Ova anomalija je posebno primećena u južnim delovima Balkana.
Već po običaju, izvor najveće strepnje i stida kod nemalog broja urbanog i progresivnog Srblja. Skupimo se tako nekim povodom, dodju svedoci iz sveta sa kamerama, zabeleže koliki smo ovde divljaci i imbecili i po tome nas koliko sutra znaju i cene u Čadu, Avganistanu, na Javi...Sedi ona domaćica iz Virdžinije i gleda na foksu prilog sa derbija izmedju zvezde i partizana, i prosto se krsti šta vidi. - Stoka - misli se, nismo joj se još oprali u očima za šikaniranje i tlačenje Gojka Djoga (gledala na historiju) a sad evo još i ovo, ne vredi, nikada od nas ljudi neće biti. Čobanin iz predgradja Agadira čita u nekakvom lokalnom kuriru ko nam ovde vodi poljoprivredu i na šta to sve liči, i misli se u sebi - ćuti bre, još je nama ovde i dobro. Mališani u Finskoj na času prirode i društva, gledaju u udžbenicima slike Košutnjaka posle prvog maja i zgražavaju se nad zagadjenom lepotom, ustaje mali Tuuli i pita, šokiran i kroz suze - učiteljice, kako mogu da žive u toj deponiji...A to je strašno samo po sebi, jer mali Tuuli koliko sutra možda izraste u fluidno i nonbinarno biće, i nikada neće pristati da svojom nogom kroči u srbski Mordor, u svetu čuven po kojekakvim mordorlucima...
Istina je medjutim ta da, još od vremena Turaka, mnogi Srbin gleda sa čežnjom put civilizovanog, produhovljenog i liberalno ustrojenog Zapada, vazdižući njegovu slobodu i čovekoljublje i zgražavajući se nad zaostalošću sopstvenog plemena u kom je, eto, bio prinudjen da se rodi. I ne klonu duhom, nego ima evo već dva veka kako se bori, zauzima, i zastupa naš narod u duhu najboljeg mogućeg ambasadora, gde god se pojavi. Nebitno što to nikoga ne zanima (i što neretko nisu ni čuli za nas), no čim se otisne put Švedske, Holandije, Kanade...I dodje u kontakt sa tamošnjim življem, kreće agitovanje i objašnjavajnje kako mi ovde imamo kanalizaciju i ne pišamo po liftovima, ne jedemo malu decu i ne ubijamo strance mačetama po ulici kad nam dodju, nisu Srbija samo šešelj i Djoković već i antifa i žene u crnom, imali smo mi i nobelovca, a i Tesla je naš jelte, čuli ste za Teslu, da nije bilo Tesle sad ne biste imali smartfon i internet hehe, a i toliko toga lepog ima da se vidi, a hrana tek što je dobra, mi smo ljubazan i pristojan narod, ne verujte medijskoj kampanji, to je dva posto desničara i popova koji prave haos znate, mi ostali smo pitomi i dobri, dodjite, jebite nam i žene ako treba - ma jebite i nas i orlove krstaše, samo dodjite...
Kod kuće medjutim, štiti obespravljene i ugnjetene i zastupa njihova prava i slobode, i daje lekcije iz tolerancije i pristojnog ponašanja nižim i neukim bićima, oplemenjujući ih samom svojom blizinom i postojanjem. Jer nije u redu da se neko zbog tebe pred svetom stidi.
- Kad vide Bugari na slici koju smo upravo poslali u svet kako smo organizovali prajd, neće nam doći za Novu Godinu da slušaju Cecu. Kakvu to sliku šaljemo u svet, nikada od nas Valhala neće biti. - Alo Gotama Imedžn Gandi, aj sjaši za trenutak leba ti.
.......
- Ugazili one demonstrante juče. - Neka, nek vide Francuzi i Nemci koga Šolc i Makron održavaju na vlasti.
Moderne crkve koje spajaju elemente folklora poput navijačkih pjesama, koreografija, bubnjeva, šipki koje se sviraju po tuđim kostima, pozornice uz pobožno moljenje za dobrobit svoga kluba, naročito u ključnim trenucima. Katarza koja ispunjava gledatelje nakon pobjede svoje voljene ekipe jednaka je seksu s Monikom Beluči u najboljim danima.
Naravno, antičko zazivanje muza od strane ljudi s megafonima kao u Napulju i Marseju utječe na patos među publikom, koja se znaju transformirati u rulju. Tada se vodstvo kluba hvata za glavu jer vatrena atmosfera spaljuje klupsku blagajnu.
- Trebamo prosvjedovali. Država nam je u kurcu. Bugari su nam došli s leđa i produžili pravo što se tiče ekonomije. I mi imamo svoj ponos. - Batali to da ne bi fasovao. Igra najveća ljubav. Prošla je zabrana gube iz UEFA-e. Gorit će sve. Imamo i transparent: Nerone, ovako se to radi. - Zato ste i dobili čestitku. - Ne kvari raspoloženje, Dalibore.
Uglavnom nedeljnici tipa "Geopolitika" "Velika Srbija" nikad prezaljeno "Ogledalo"... Citanje ovih casopisa vam je nepropustanje jedinstvene prilike da se susretnete sa cuvenim politickim analiticarima koji su, bas vama neznalicama potpuni anonimusi, moralnim i intelektualnim gromadama sa trulog zapada koji su spoznali da zive u Imperiji Zla, i da primite duhovnu pouku o tome kako se srpstvo cuva kupovinom Juga, od vladike koji zivi u Amerci ili Australiji i vozi Shevroleta koji duse nema .. Neki od naslova: -Srbi narod najstariji -Kako su svetu srpsku zemlju oteli dodjosi: Madjari, Bugari,Rumuni, Hrvati koji ne postoje, Turci(Ankara je srce stare Srbije) Italijani, Becki Konjusari i Nemci ali i mnogi drugi(ne mogu svi da stanu ovde) -najnovije otkrice: Aristotelova cukunbaba je bila srpkinja -Dokazano: vatikanski tiranin Da Vinci na silu skinuo sajkacu Mona Lizi pre slikanja(ona se, u stvari zvala Zivadinka Janicijevic) -U potrazi za paleolitskim srpskim carstvom na obalama Antarktika: dvoglavi orao sa cetri ocila urezan u santi leda, eminentni srpski istoricari procenjuju da je ovaj istorijski dokaz star najmanje 65000 godina i da ce ga globalno zagrevanje unistiti(zato su ga i proizveli) -Judeoamericko-nacisticko-vatikanska zavera u akciji: uvodjenje PDV-a i bar koda u Srbiji. -Kako sotonino oruzje kompjuter i internet uzimaju duse mladih ljudi -Zastrasujuce: vlast pustila engleskog djavolovog segrta Carlsa Darvina u skole da kvari decu (dva, tri broja pre toga:Darvin je bio Srbin) ..... i slicni Suprotnost SrbIN štampi su SrbHejt mediji koji tvrde, ukratko, da mi Srbi uopste i ne postojimo, niti ikad jesmo i da hitno treba da priznamo tu realnost i naravno da se izvinemo za ratne zlocine koje smo pocinili
Stepen zaštite u flori, fauni, politici, socijalnom okruženju....što rijeđa biljka, životinjka, što veća pozicija u političkoj raboti i što deblji novčanik to veća protekcija.
-Quieu, što diraš kvadratiće na VuKAJliji, znaš li ti da su oni zaštićeni od ovih Kajzena ko bijeli međedi? -Znam im narav, izdaće nas prvom prilikom ko Bugari. Eno danas slave 80 g. NDH, Skejo ustaša hoda sa kompanijom kroz Split, svi šute, panduri nit' šta vide nit' šta čuju. - Ja ću opet u Crikvenicu na more. - ne naspavo' se ni ti ni oni.
Svaka velika kultura i veliki narod ima svog Marka Kraljevića. U vreme nastajanja mita o Marku Kraljeviću i naša kultura i narod jesu bili veliki i to po više osnova. Jasno je da Marko predstavlja veliku žal Srba za svim onim što su izgubili ili preživeli pod Turcima (poraz na Kosovu je jedino mogao i biti opravdan Markovim kašnjenjem). Morao je postojati neko ko bi se bar u svom mikrokosmosu odupro po svakom osnovu i bio Robin Hud, preko potreban narodu. Praktične koristi od Marka nije bilo, ali deci pripovedati o tome da on postoji i da će nas izvaditi iz svih nedaća je i te kako imalo smisla. Etničko poreklo Markovo je diskutabilno, Bugari ga proglašavaju svojim, to se kod nas i ne zna toliko ali kao ilustracija bi moglo da posluži što Englezi sami porede svog Beowulfa sa bugarskim herojem Markom Kraljevićem! No to nije toliko ni bitno i ne smatram da je u tome išta loše.
Marko je umro neporažen , od Boga, a po vilinom proročanstvu. Analizom pesama, neki kažu da se da izračunati da je živeo oko 300 godina. Marko sam kaže da je sa Šarcem 160 godina. Ta dugovečnost ima definitivno biblijski karakter jer biblijski likovi taman toliko žive, oko dvesta godina.
Svi narodi se prema svojoj istoriji kritično odnose, nekad i prekritično. Demokratijom se naziva sloboda ismevanja istorijskih ličnosti kao u Crnoj Guji. Kod nas je pokušaj Crnog Gruje manje ili više uspeo i to samo zato što ti likovi jesu stvarno postojali i jesu trgovali svinjama i bili od krvi i mesa. Marko bar u novijoj istoriji ima samo svoj strip. Naravno, u stripu izgleda baš kako i treba.
