Ovu recenicu mnogi klinci koriste kada nekome, iz nekog svog razloga ne žele da daju igricu, film. . . Najčešći razlozi su : 1. Kada mu pozajmite tu stvar od iste se možete oprostiti jer vam nikad neće vratiti 2. Tu istu stvar će on da prosledi dalje pa ćete je (možda) naći kod sestre od pašenoga od njegovoga dede . 3. Može da se desi da je negde "zaturi" i da se na to vadi nekolko puta dok ne odustanete , a posle će on da je koristi kao da je njegova.
A: Ej , imas PES 12 za PC na CD? B: E , imam al nije kod mene , dao sam burazeru sinoć. A: E jebiga. __________________________________________________________________ A: Reko mi Mare da ti imas onaj novi pornić od one plavušice na CD. Aj da mi doneseš večeras? B: E , imam al nije kod mene , dao sam burazeru sinoć. A: E jebiga. __________________________________________________________________ A: Aj donesi American Pie večeras da gledamo, oćeš? B: Rado al nije kod mene , dao sam burazeru sinoć. A: E jebiga.
Desi se tako da ti panduracija pozvoni na vrata. I ti, gledajući kroz špijunku, ustanoviš da ih ima dvojica. U trenutku ti kroz glavu proleti sve šta si radio u proteklih nekoliko meseci, i ne možeš da se setiš ničega osim da si pre nedelju dana, kad si kupovao novine koje koštaju 30 dinara, dao novčanicu od 200 dinara i kada ti je trafikantkinja umesto 170, vratila 180 dinara i pitala te je l' sve u redu, ti si odgovorio, u redu je, prećutavši 10 dinara viška u svom džepu. Ma, odležaću i par dana u Skeli, ako je samo zato! I otvaraš vrata. Na kraju se ispostavi da su pogrešili stan i da traže nekog drugog.
Fraza koju roditelji koriste kada im deca traže za pare za nešto što nije osnovna potreba.
- Kevo, treba mi 200 EUR. - Šta će ti? - Za novi telefon, ovaj se raspada. - Iju, pa to je nečija plata!
- Ćale, treba mi 150 EUR. - Za šta? - Idemo na ekskurziju, Španija, Italija, Francuska. - Ma daj bre, na to neće niko da ide. Skupo je, to ti je nečija plata!
- Nisam dao ništa u ovom semestru. - Iju, crni sine, otkud to? - Pa ono, niste mi dali posebne pare za knjige, a meni bilo bezveze da dam pare... 70 EUR, ipak je to nečija plata...
Snažan, ne baš mnogo inteligentan siledžija i po pravilu muškarac, koji je u osnovnoj školi voleo da bije i muči klince slabije od sebe, da bi kasnije obično postao poznat policiji kao radnik u valjaonici prozivoda za kojima potražnja raste sa količinom njihovog korišćenja. U međuvremenu se neko pametniji od njega dosetio da mudro iskoristi njegov neiscrpni izvor fizičke snage, pa ga je dao da ispozavršava sve moguće i nemoguće istočnjačke sportove, diže tegove i nauči se lepom ponašanju, stranim jezicima i nešto malo opštoj kulturi. Pošto je nakon toga od običnog majmuna postao gorila, ispunio je sve potrebne uslove da postane profesionalni telohranitelj. Na kraju je dodeljen nekoj poznatoj ličnosti da se mlati umesto nje, ukoliko je neko bude dirao ili da rasteruje njene nasrtljive obožavatelje.
Fudbalski anti-bogotac, sinonim za NEnapadača klase premium nelord.
Nekada je još i bio prosečan, pa se izvlačio i krpio uz dobre saigrače, ali sam po sebi, to je materijal za neki FK Kukulelić, ali ne bih da vredjam Kukulelićane.
Sve u svemu, naziv za nekog pajsera sa lokalnih fudbalskih terena koji ne mož' da nabode ni prazan gol sa pola metra dok mu se golman sklanja. Jednostavno, ako si Heski, ne bavi se sportom više.
Najiritantniji vid misja u igrama. Obično ti utrape nekog totalno nesposobnog lika koji ne ume da se stara o sebi, da se skloni od pucnjave, ima malo života i nikakav oklop. I tvoj ''jedini'' cilj je da se brineš da ta debilčina nekako preživi do sledećeg čekpointa. Isto se dešava u stvarnom životu kada ti utrape specijalnog rođaka, maminog i tatinog princa koji nume ni da veže pertle. I treba sa njim da odigraš survajvl misiju od dva-tri sata. Zato ljudi, lemajte svoju decu čim primetite da postaju nesposobni, jer će možda baš oni nekom drugom zagorčavati život na nekoliko sati, ili, ne dao bog nikom, neko će se zaljubiti u njih. Decenijska eskort misija. To je tek horor.
-E, mali, oćeš sok? Ima fanta, mislim da je fansta. Ili frutela, isti kurac. -Moja mama ne voli da pijem gazirano, kaže da je to loše za želudac. I od njih mnogo pikim. -Oćeš onda sok od višnje? -Mama kaže da sokovi nisu zdravi i da je najbolje da pijem čaj bez šećera. Jako volim hibiskus, iako znam da spušta krvni pritisak. -Fanta, višnja ili da te ubijem od batina? -Višnja, višnja. Volim višnju!
Objekti za koje su tadašnje arhitekte imale kalup koji postave i samo sruče beton u isti, sačekaš malo, i eto ti zgrade! Novi Beograd dušu dao u to vreme za izgradnju i samo teraj. Sve na istu foru. Još ona siva boja, pa kad se namrči nebo od Zemuna ( ko da ce znate šta već da pada) stiče se utisak da je smak sveta poranio u ovaj deo grada.
Na tim zgradama se jedino razlikuju brojevi. A ko da gleda u broj kad se vratiš mrtav pijan u 5 ujutru. Još ako si se skoro doselio ili si došao iz nekog mesta u Srbiji Kad uletiš u blokove, dok nadješ ulaz u kom stanuješ, već je vreme da kreneš u drugu smenu.
Izraz za najgoru džibru, kojom seljaci ispiraju rane i nose rodbini iz grada u goste, po principu: "šta mi oni znaju šta je dobra rakija".
-Aloo bre pajseru šta si mi dao ono sinoć da cirkam?! -Šta šta sam ti dao, rakija bre sa sela, odlična, deda Mića pravio! -Jebo ja i tebe, i deda Miću, i onog ko te napravi tako šuntava. Prosro sam se jutros ko zmaj, pocepao sebi guzicu, hemoroidi mi ko deda Mićini. Ko da sam Molotovljeve koktele pio.
Odlazak na svadbe, krštenja, veridbe, (u zadnje vreme jako retko) ispraćaje, (ne dao Bog) sahrane i druge svetkovine kako bi se familija i poznanici osećali dužnim da jednoga dana uzvrate posetom i proporcionalno se isprse. Trulo je organizovati nešto, a da nema gostiju (jebeš utakmicu bez publike). Naravno da je pažnja najbitnija i ono "uveličati svetkovinu svojim prisustvom", poklon je nebitan (svako u skladu sa svojim mogućnostima) te se i ne gleda (taman posla!) ko je šta doneo, niti se beleži u svesci. Ali se ipak pothrani negde u memoriji, pa obostrano važi.
- E, stigla pozivnica od Branka i Ljilje, ženo. - Da nije nešto ne daj Bože? - Čim je pozivnica, znači da jeste. Žene sina. Neće se provučemo samo sa po nekom črvenom na buvljaku. - Kuku! Da l' da idemo? - Moraćemo, ženo. Zadužbinu da vratimo. Bili nama na svadbi, uplatili nam svadbeno putovanje. Dobro, bila tad srećnija vremena, al' opet... 'Ajde i na sve sa'rane što nam dolazili. Pa ovu dečurliju kad dobismo, prvi došli za svako. Ne sećam se šta doneli, navodno sam bio pod dejstvom alkohola tada, ali se nisu brukali. Pa kad udavasmo ćerku doneli veš mašinu Kendi. I onoj našoj pizdi što još džonja u svojoj sobi kad smo pravili ispraćaj iako civilno služio vojni rok tutnuli kovertu. Nisam brojao, ali bilo 300 evra. Možda trebali poklone obrnuto... - Dobro, sad i ti... Nikako to da prežališ. - Ja išao godinu dana i šta mi falilo? Prošetao državom, upoznao narod, rokao iz Kalaša, pa doživljaji tipa mapu čitaj, seljaka pitaj... - A i oni mogli malo škrtiji da budu. Šta ćemo sad? - Ništa, zadužbina je zadužbina, mora da se vrati! Da vidim da nekako izvedemo neku finansijsku akrobaciju, da l' može šurnaesto refinansiranje, pa da potpišem vlastitom krvlju, tamo i na veliku radost đavola...
Nešto što se obavlja kao iz pičke. Laganini. Boza. Suljpa bez mesa.
- Brate, sere te kao da imaš leukemiju! Kada je Mesi u stvarnosti dao gol potiljkom sa 16 metara, kada!? - Ah, zar zgoditak postigoh ja? Oprosti, ne videh jer kucah SMS i na radiju slušah reportažu o nuklearnoj fizici. A ovo što tebe simultano jebem u PES-u, to mi je usput.
