Osnovna jedinica za građenje cene kod trgovaca na buvljaku koji su dolazili iz Rumunije ili Bugarske početkom devedesetih kao preteča današnjih Kineza. Prodavali su robu očajnog kvaliteta, ali i jako niske cene izražene u broju tadašnjih crvenih novčanica poreklom sa Topčidera.
- Bate, pošto ti ove tempere?
- Dve črvene.
- Uh, poskupeo si. Al' mora mi dete u školu. A jel' ove manje smrde kad se tuba otvori? Prošli put vetrali učionicu i nekoj deci se slošilo.
- Ne znajem. Ne gi pravim ja.
-Dobro, dobro, ne žesti se. Nego, daj i jedan "Rila" lepak za papir.
- Edna črvena.
- Uuu, sunce ti, ti već naučio u naše pare! Evo ti, samo nemoj da i ovaj lepak bude boje govneta i da probija kroz papir. Deda Mrazova maska prošli put izgledala k'o da prošao kroz septičku, a ne odžak. Na, i u zdravlje.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Odlično se sećam tih vremena...
:+)
Ja se i dan danas sećam specifičnog smrada bugarskih tempera i tog lepka :)
najs,+
Odma' u odabrane! Sleng definisan baš kako i treba da bude definisan sa veoma dobrim primerom.
Vremeplov defka. :) +++
Hvala, narode
Super, predobra! :) +
Eh