Dezert plasiran da nahrani gladnu masu.
"Vučić i Tači se potukli tokom pregovora, Dačić intervenisao!!!"
"Dok su Vučić, Ešton i Tači večerali, našalili su se da bi posle srpske pršute dobro došao albanski sladoled, ali je Dačić povišenim tonom u šali rekao da je bolje načeti domaću prepečenicu da pršuta bolje ide."
Neopisiva želja za nečim, tolika žudnja za željenim objektom, uz spremnost da se zbog ispunjenja iste odmah doživi i ono najgore, ali samo da se to desi. Obično se dešava u trenucima očajanja, pri posljednjim vapajima za traženim blaženstvom, pri čemu se gubi sav razum i dolazi do totalnog obuzimanja ispunjenjem, bez prezanja prema nečasnim djelima.
Nerijetko je praćeno alkoholom.
Ivica: AAAAAAAA, pa dokle više da čekam, dokleeeee?!
Perica: Šta ti je, jbt?
Ivica: Opet me je ispalila, jebote, opet! Ovo je četvrti put!
Perica: Pa kog đavola se još uvijek bakćeš njom?
Ivica: Ali, ne mogu.. Moram.. Postalo je jače od mene.. Što je najgore, svaki put ima neki dobar razlog, čak se na kraju ja sam osjećam krivim što je tjeram! Mislim da ću da počnem da je pratim. To nije toliko strašno, jelte?
Perica: Ma nikako. Jesi ti ok?
Ivica: NISAM! Kako da budem ok?! Čekam je kao novu godinu, jbt, mislim da mi se više i ne sviđa, samo hoću da se to završi više! Eto, nek me odmah grom sprži, ako treba!
Prilika da shvatiš koliko ljudi u životu mrziš.
- Predrag?
- Nemoj leba ti, tako mi se zvao očuh.
- Siniša?
- Tako mi se zvao ćale...
- A Ivica?
- Gde nadje Ivicu ženo, tako se zove Dačić, jesi normalna.
- E vidi, dosta mi je - biraj ime sam, ne zanima me. Moj je pa kako god da se zove.
- Dobro. Jovica?
- Prvi frajer mi se zvao Jovica...
- Nikola?
- Znači nemoj Nikola kad te molim...Milutin?
- Imao sam u školi jednog Milutina, maltretirao me od petog do osmog. Jednom me naterao da popijem čašu kole kroz nos...
Opšte je poznato da se muškarci šale na račun ponašanja izvesnih ženskih osoba, koje se ponašaju kao da ne idu u WC (za detalje potražiti pod licemerje). Međutim, postoji i jedna izumrla sorta muškaraca koja u ovo istinski veruje, i ne propušta da taj svoj pećinski pogled na žene podeli sa svetom.
(Primer je istinit, a glavni akter do današnjeg dana ostaje najjači lik kog sam upoznala. Inače je srpskog porekla, ali živi u Francuskoj, pa nije upoznat sa životom u Srbiji)
I: „Hoćemo do WC-a?“
J: „Idemo.“
(posle 10-tak minuta)
Ivica: „Šta ste vas dve radile tamo? K’o da ste išle da serete.“
I: „Možda i jesmo.“
Ivica (mrtav ozbiljan): „Šta lupaš, žene to ne rade.“
B: „Ivice, nisi znao da sam trudna?“
Ivica: „Nisam. Kad ćeš da se okotiš?“
Ivica (u društvu devojaka koje piju i psuju): „U, kakve ste, ne mogu da verujem. Žene ne psuju, i ne piju, a vas dve k’o cisterne. I mnogo psujete. Sram vas bilo!“
I: „Šta ti je, Ivice? Šta ti misliš, da su žene manekenke, da ne psuju, ne krvare, ne idu u...“
Ivica: „Aaa! Vi krvarite???“
(sledi čas biologije; nakon nekoliko sati Ivica se i uverio u istinitost ženskih tvrdnji – tako se podesilo da je I dobila ranije, a J je u toku dana dobila odliv)
J: „Joj, izgleda da sam i ja dobila. Sad ću dođem.“
Ivica: „Šta si dobila? Gde ćeš?“
(posle pola sata I, J i Ivica sede na krevetu; kada je J ustala, na krevetu se ukazala crvena mrlja)
J: „’Bem ti život, prošlo mi! Ivice, ne gledaj!“
Ivica: „Šta da ne gledam? (ugleda mrlju) Jaooooo! (skače s kreveta na drugi krevet) Šta je ovo??? Zovite hitnu!!!“
Sudbina je tako zadesila da su te noći I, J i Ivica spavali u istoj sobi. Kada je Ivica ujutru otvorio oči, pospanim pogledom je počastio prvo I, pa onda J, a zatim tužno rekao: „Mnogo krvarite.“
Takođe poznat i kao "krmača", pečat birokratije se dobija na većini dokumenata koju ste poslali kojekakvim nepotrebnim državnim ustanovama, koje služe samo da bi popravile stanje nezaposlenesti u zemlji.
Dobija se tako što se prvo napuni šolja kafe do vrha, da bi se što lakše prelivala preko ivica i napravla malu baricu ispod sebe, a zatim njome birokratski radnik ili radnica opušteno izoveravaju gomilu dokumenata koje treba da vrate ljudima za potpuno bezazlene stvari, tipa dobijanje vize za odlazak u stranu zemlju ili potvrda rodnog lista.
Prvi put su mi vratili rodni list sa pogrešnim ćaletovim imenom;
Drugi put su pogrešili kevino devojačko prezime;
Treći put su pogodili sva imena, ali mi se list vratio ufljiskan ogromnom krmačom...
Rečenica koja se izgovara kada je nešto lepo palo u vodu i tome je došao kraj, a završnicom te rečenice, kada je ovako sastavite, želite samo da naglasite sagovorniku ko je ili šta je glavni krivac za tako neslavni kraj.
- Jebote matori, kako je pre bilo do jaja. Derbi, ja navučem šal, trešu, patike, izađem iz kuće i dođem posle pet dana. Gde sam bio, šta sam radio, ma ko zna, samo znam da ni sekund nisam bio trezan.
- E brate, tako to ide. Svemu lepom jednom dođe brak.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Predsedniče izgubili smo izbore, a Dačić hoće da oformi koalicionu vladu sa naprednjacima. Pakujte kofere i bež’mo na Kipar, tamo su nam pare.
- E jebiga. Šta da se radi. Svemu lepom jednom dođe Toma.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ju vidi ovu kako je dobra. Pocep’o bi je k’o seljak Građanski list. Jebote, kol’ko riba ovde, non-stop mi je dignut. Sramota me do vode da idem, a vidi ti, ništa. Ipak godine čine svoje.
- E mali. Svemu lepom jednom dođe impotencija.
Iz jedne izađeš, da bi posle nekog vremena, kraćeg ili dužeg, u drugu ušao. Rupe se dimenzionalno i materijalno veoma razlikuju, naime izlaznu okružuje veoma elastičan materijal, ovalnog je oblika, dok je ulazna oštrih ivica, trodimenzionalna je, materijal u kome je napravljena najčešće se naziva ilovača, ogromnih je dimenzija u odnosu na izlaznu. Većina muške populacije će najveći deo vremena pokušavati da uđe u neku drugu izlaznu rupu, i uvek bezuspešno. Jedina zajednička pojava kod ovih rupa je vlažnost, kod izlazne se tretira pozitivno i poželjna je, dok kod ulazne i ne igra neku bitnu ulogu.
Vreme provedeno između izlaska i ulaska naziva se život.
Slim sise. Nekadašnje dojkare, koje su pod uticajem godina i, Njutne, jebem li ti mamicu, zemljine teže, izgubile moć stremljenja ka nepoznatom, već se sve više približavaju vlasnici, poput dve tortilje, zakačene u nivou gde su nekada bile bradaje, da slobodno vise.
I dalje velike površine, ali pljosnate, tako da se prednja strana, okrenuta javnosti i ona zadnja okrenuta stomaku, gotovo dodiruju. Oštrih su ivica, ali koje kad gledaš spreda daju dve savršene kružnice, koje su tu samo da podsete kako su ove sise izgledale dok su u toplesu bile izložene pogledima na Lastovu sedamdesetih.
- Stankec, kako je bilo sinoć? Videli smo da si odvukao Maretovu kevu gajbi.
- Nije loše. Bila je kvalitetna jebačina, al' jebu je malo one tortiljare. No dobro, makar me je valjano išamarala levom, dužom.
Da mi je neko razbio iluzije onog trenutka kada sam Tanju prvi put ugledao u funkciji mlade komšinice Mije Aleksića kako polugola šeta troiposobnim stanom, verovatno bih ga naterao da pojede miks mlevenog stakla i ovsene kaše i čekao da onako elegantno iskenja sve što je ubacio u sebe. Ali da danas sretnem istog tog čoveka, definitivno bih mu tražio da mi oprosti.
Svi smo gledali "Čovek sa četiri noge" ili "Bog je umro uzalud", kako god... Svi smo kleli Miju jer izigrava glupog Gvardiolu, divili se Tanji Bošković a niko tada nije ni pomislio da je celokupno čovečanstvo podložno entropiji, postepenom truljenju, da svi lapimo i umišljamo neke munje. Mija je umro, Tanja je poluprsla baba kontradiktornih živaca, a ja sam stariji nego što sam bio, još uvek koliko toliko čitav da mogu ovo napisati.
Došlo se u te godine da te svaka zaboravljena stvar koju treba kupiti u prodavnici samo približava onoj staroj: "Nisam lud, pitaj mog psihijatra". I mora da se zna ko igra na kojoj poziciji. Iako se Tanja više ni ne nalazi u protokolu, ni na klupi a kamoli startnoj postavi, nekako se još uvek tu batrga sa duplo mlađima od sebe, davajući pritom nebulozne izjave kojima bi pozavideo čak i Aca Lukas kad je na "infuziji". A Tanja Bošković upravo tako i deluje. Moje mišljenje je da baba mora biti baba, kao što Ivica mora biti Dačić hehe. Otišlo je vreme ribe prekrivene peškirom, došle su bore, opušteni gronik i sto staračkih kuraca koji idu sa godinama.
Zato, gospođo Bošković... Prošle su devedesete; prošla je Necina keva Lola Golubović, nek' ostane bar lepo sećanje na nju iz tog vremena. Ali ne... Vi to jednostavno ne možete da nam priuštite! I nemojte više da dižete noge na televiziji iz samo jednog (glavnog) razloga: SRAMOTA ME JE KAD GLEDAMO MOJA BABA I JA. IPAK JE ONA SAMO MALO STARIJA OD VAS.
Definicija je napisana za takmičenje Mizantrophy II.
Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.
Čak i ako je JAT u pitanju.
