Fraza koja je našla svoje mesto u zaboravu... Svedoci smo stvaranja nove istorije, usred smo tranzitnog perioda ka potpunoj dominaciji Twitter-a (ograničavanju izražavanja na 140 slova), i to bezosećajno povlači za sobom sve floskule i idiome koje je stari način razmišljanja vekovima gradio; i donosi nove.
U dahu...
P.S. (Post Scriptum, lat.) - Edit
Pitaj učiteljicu - Pitaj google (ko te jebe)
Šta s' kaz'o...? - wtf?!?
Slažem se/ne slažem se, ali neću da ti se zamerim - :)
Kaz'o bi' nešto da imam šta, al' nemam - LOL
Al' je to smešno - Rolling On Floor Laughing My Fucking Ass Off
Vokativ - @
Ispeci pa reci - STFU
Kad porasteš i razmisliš, kaš'će ti se samo... - nubaro!
U Vašem se liku jutro kupa, dozivaju zvezde te kose vlas - 'Esi to ti na avataru?
Jesi li raspoložen/a za razmenu telesnih tečnosti? - na četu Imaš PVT
Nekadašnja fam fatal sada sputana u četri zida, zarobljena decom, mužem i ostalim priključenim članovima, priključnim uređajima i proključalom vodom, među svim tim prokletim papričetinama koje se beloluče, stavljaju u turšiju, spremaju kao ajvar i šta sve ne. U stvari možda ona i nije bila u mladosti baš tolka fam fatal, ono, bio u nju zaljubljen drug iz odeljenja njenog brata, i onaj čudni čovek što došo jednom za fiću, al kako vreme odmiče ona sebi sve lepše i lepše izgleda u prošlosti, dok se slika konačno, malo po malo, besomučnim štelovanjem gladnog ega za sjajem ne poklopi sa Monikinom. A posle ko da je razuveri.
Al da ne grešimo dušu ima i pravih Monika Beloluči al kojima se nekako prišljamčilo to lol u novom prezimenu da ih podjebava i da im se smeje u lice kao i ono od čega su toliko bežale. To su po opštem verovanju one nedostižne, visokih kriterijuma što lakiraju... ustvari ne, sad se nadograđuju nokti, pa onda ti nokti nestanu negde u vihoru prohujalom, zameo ih vjetar, a ostanu prsti što smrde na luk, jer gle, naučiše očas posla da beloluče za muža seljačinu. (Što bre seljačinu?)
Al, u principu, ko ih jebe, što se nisu dale Bajagi kad im čovek lepo pevo preko Čorbe Ja sam se ložio na tebe, sad bi išle u Istru na more, i jele buštrige i šaćule kod Ćića, mada bi morale kući da slušaju Alu, pilule za lilule i tekilu gerilu, al bolje i to nego paPRIka: sisata, guzata, kurtovka, šilja, lomna u struku dok ih ljušti razvija desnicu ruku.
Monika Beloluči - E šta mi bi da se prevarim pa da dođem ovde, prevede me na foru kao snimaš film, pa bre domaćica sam obična postala, vaš rob, samo skupljam, perem, peglam, čistim, kuvam, spremam za sve vas... Eeee a kad sam bila mlađa izgledala sam bre ko Monika Beluči, šta izgledala, bila sam ustvari Monika Beluči, a sad sam ovde u Mokrogradu, u dalekom gradu čuvam ajvar da ga ne ukradu...
Emir Kusturica - Dobro je Monika, dobro je ba, nije ti loš taj monolog za film, aj samo tiše, beloluči tu papriku brže, evo ih gosti, ide Dodik, a znaš da on voli baš zabelolučene...
Džiberizovani upitni oblik, ali bez funkcije pitanja, kojim gardijan kojekakvog prolaza namerno neuljudno saopštava da dalji progres putem kojim si se namerio proći za tebe nije prohodan.
- Kuda?
- Heh, dobar dan, mi smo sa mladine strane.
- Momci, došli ste na ispraćaj. Đole Stativa i Mićko Biceps idu u vojsku, ali mogu da ih zovnem ispred, da im čestitate i poželite puno sreće u zajedničkom životu. A možda im se i dopadne to cveće što nosite.
- Neka, neka, odosmo mi.
--------------------------------------------------
- Dragi, kuda?!?
- Ups, bekdor, izvini.
--------------------------------------------------
- Alo, kuda?!?
- Pa mi bismo u EU.
- LOL!
Može biti : ispod stola, iza kreveta, pored fotelje, wc šolje ama svuda gde vas Bog nanese...
Leži na krevetu i gleda ratni film (žanr-sam protiv svih), cigara do pola ispušena a pepeo se još uvek dostojanstveno drži... Polako primiče cigaru ka zidu i tresne iza kreveta... Sve to žena snimi...
Ona: Alo, kretenu, gde bacaš pepeo? Vidiš li pepeljaru na stolu???
On: Izvini, nisam video da si ušla...
-Mislim u sebi, kakav ti je izgovor čoveče... lol
