Odgovor na nečije " A čačkaš mečku, a? "
Ja: (Nameštam antenu na krovu kako bi što bolje uhvatio nečiji HG520s)
Komšija sa drugog(dokoni penzioner-glavno džangrizalo): "Šta radiš to bre mali? Šta se pentraš po tim krovovima. Čačkaš mečku, a?"
Ja: Jebiga komšija. Kad nema pičke dobra je i mečka.
Komšija sa drugog(dokoni penzioner-glavno džangrizalo): (Pokunjeno odlazi)
Sociološka pojava koja nastaje kada se na nekom javnom mestu sa većom koncentracijom ljudi, dogodi nešto iole neuobičajeno, što onda dovodi do zbližavanja i čvršćih odnosa u toj društvenoj skupini.
U većini slučajeva, inicijator zbliža je samouverena vickasta osoba koja svojim glasnim komentarom, propraćenim osmesima i slaganjem ostalih prisutnih, ohrabruje i ostatak te mase da svojim komentarima i izražavanjem sebe doprinesu zbližu.
U zavisnosti od kvantiteta (broja dobrovoljnih učesnika u zbližu) kao i kvaliteta (poklapanja stavova i uopšte međusobnog prihvatanja i slaganja među učesnicima zbliža) situacija može dalje evoulirati do razgovora o opštim društvenim temama, kao i rešenjima gorućih državnih problema od strane govornika.
Sudar na Pančevačkom mostu. Autobus na liniji 95 mili kroz sporu kolonu vozila.
U autobusu opšta nervoza. Svi u sebi psuju glupe vozače, državu i život.
Krupni čovek na sedištu do prozora, glasno: "Pa dokle više ovako, svaki dan gužve na ovom mostu! Ne može normalno čovek da se preveze do posla! Jao što ga ne srušiše Ameri do sad bi već bio izgrađen novi pa bismo se vozili ko ljudi!"
Ostali se okreću ka njemu i sa mešavinom smeha i besa izražavaju svoje slaganje.
Penzioner na sedištu do inicijatora zbliža: Vala tako je. Eeh, nekad se znao red. A ne sad ovi na vlasti što samo sebe gledaju, a narod gladuje. Penzije i plate male, pa kako čovek da živi ?!
Neugledni brkati čovek: "Ma da sam ja na vlasti ja bih sva ta govna pobio!"
. . .
Osecaj koji je svima preko potreban, ali nazalost na osnovu navika koje smo stekli hronicnim neradom, tesko da ga ikada sa pravom mozemo osetiti. Batalili smo skolu, ili kao zavrseni sinski tehnicari (ima i to zanimanje) ili pomocnici pekara ne zelimo da radimo u magacinu, to nije u nasoj struci. Tako para nema, deca vec srljaju istim putem, sudeci po litrama piva i skrivenim unucicima u sobi, a zelja za ovim lepim osecajem raste pa se razmislja kako da se do njega dodje.
Tu su penzioneri definitivno nenadmasni. Oni dovode sebe u ovaj euforicni osecaj iskljucivo zahvaljujuci sudbini (njoj niko ne moze prkositi, je l'?)
(nekoliko penzionera skupilo se na klupicama ispred zgrade i kupili "Politiku", odmah se okrece na umrlice)
Penzioner 1: E, Gojko, ima li tu ko od nasih?
Penzioner 2: Cekaj da pogledam... O, pa vidi koga sam nasao! Pa to je i Mile umro!
(oba penzionera slazu iznenadjen izraz lica, ali po boji glasa se oseca nekakav cudan ponos)
(penzioner 1 uzima novine i cita)
Penzioner 1: "Obavestavaju se prijatelji i rodbina da je nas voljeni Milisav preminuo usled duge i teske bolesti...."
Eto ti vidis, on se, jadnik, Bog da mu dusu prosti, uvek zdravo i hranio, lepo mu je i zena kuvala, ali eto, ja ga nadzive.
Penzioner 1 oseca neki cudan ponos. Jesu njegova dva sina probisveti koje da rade treba puskom naterati, jeste mu cerka izmenjala sto momaka, "nepopravljivi je ona romantik" kako se on tesi, a Milisavova oba sina su zavrsila fakultet, jedan arhitekturu, drugi medicinu i vec planiraju da otvore samostalne kancelarije, ali Penzioner 1 je jos ziv, a Milisav nije. Ne moze ni Milisav protiv sudbine, ako je mogao protiv bede, mamu mu njegovu. Dugotrajno razmisljanje prekida Penzioner 3.
Penzioner 3: 'Ajde, Bole, stojis tu nad novinama pola sata. Nego da ja odem po jednu "Lozu" da zalijemo Miletu, znate da je voleo.
Svi penzioneri: Moze!
Penzioner 3 odlazi, Penzioner 1 i 2 nastavljaju sa partijom saha, a ostali listaju i dalje "Politiku". Za svaki slucaj. Mozda im je neko promakao.
Dosada do imbecilnosti.
To je obicno neki penzioner, cuva stovarista , parkinge, neke iskopine i kojesta... Njemu je super ultra mega dosadno ali on svoj posao shvata najozbiljnije na svetu pa tako decu koja se igraju blizu njegovog reona juri kao pravi teksaski rendzer.
Iako deca sigurno ne mogu da ukradu blok od pola tone koji on ljubomorno cuva za njega su opasnost koje se on resio sinoc kada je hteo da zove miliciju u pomoc.
Nakon uspesno obavljenog zadatka covek se vraca u svoju kucicu sa smeskom i opet se dosadjuje do imbecilnosti.
Ratnik olovnih jaja u borbi protiv prognoza pilićara, koji igraju Barsu 3+ i duple šanse.
Zbog toga, što je na crnoj listi Mocarta, Atlantika, Meridijana ili bilo koje veće kladionice, obilazi prigradska naselja, nalazi kladionice lokalnih gastarbajtera i uzima taman, da se usere od para, a da ostane kladionici da visi na tankoj niti. Čisto da bi mogao, za koji mesec, ponovo da dođe, sa nalepljenim brkovima i obučen kao penzioner.
Mocartova lista mu je prešminkana, takoreći Kosmopoliten za muškarce, i njome bi brisao bulju, ali je papir suviše mastan i nedelotvoran.
Klervojant tipovanja.
Što bi rekao Džanki:
- ne igra GG i NG jer su amaterske igre
- ne igra kombinacije 1 i 3+
- ne rizikuje sa bazo
- ne igra p/k
- ne igra pablik bet tekme
Vest koja tera na suze i smeh u isto vreme. Na licima napaćenih i starih ljudi, radost i sreća se itekako vide.
Kada je oni izgovaraju, izgovaraju je sa ponosom. Lavovski.
Ako sam penzioner nisam stoka! Imam i ja neki ponos. Jest da primam crkavicu ali sam zahvalan i na tome. Samo ta dva puta u mesecu mogu da prošetam gradom kao čovek i da me nije sramota. Da svratim u kafanu, da vidim šta rade ovi moji starci, odem do apoteke da kupim meni i babi lekove, da uzmem kiflu i podelim sa golubovima... - preuzeto iz '' Memoari jednog penše''
Oni sa većim primanjima se šepure. Bole ih kurac...
- Oh, dobro jutro komšija, kako ste od jutros?
- Hvala na pitanju, dete moje... nešto me reuma stisla, al' kako mi bilo sinoć, ne žalim se. Juče...
- Četiri hiljade i petsto četrdeset tri dinara, deko.
- Ubaci mi i dve žvake.
- Softi, šok žvake, čunga lunga...
- Daj one gde ima tetovaže, navalila baba da izgleda kul pa...
- Je l' opet na recku, čika Labude?
- Vraćaj tu svesku dole, KUČKO. STIGLA PENZIJA!
- PARE NA SUNCE, ČIČO!!!
- EVOOO: šmekerski baca novčanik pet metara u vazduh: OPAAAAAAAAA, NIJE DEBEO!
- Gde bežiš, pička ti materina! OBEZBEĐENJEEEEE!!!
Ili nesreća nikad ne dolazi sama. Ne možeš biti samo ružan, uz to ti keva pije ko ćale i voziš Vartburga. Ne može riba samo da te ostavi, mora da se ispostavi i da se jebala sa drugim, eventualno da je bila sa tobom iz sažaljenja. Ako si rođen u vukojebini, ta vukojebina mora biti na Balkanu. Nemaš kinte ali zato nemaš ni posao. Jebeš rjeđe nego što naš penzioner jede meso, a ipak uspiješ da napraviš klinca.
Telepatija je sposobnost razmene misli između dveju osoba bez posredovanja poznatog medija.
Kada vas penzioner digne sa sedista ne izgovarajuci ni jednu rec.
umorni, tužni...
i ti ćeš jednom biti penzioner,ako se zaposliš.
Penzioneri koji se u vreme najveće gužve, u tzv. špicu, guraju, laktaju, zauzimaju mesto u gradskom prevozu, a ni sami ne znaju gde su pošli. Uglavnom kukuju da ne mogu da stoje od bolova, da im je penzija mala, da nema niju za hleb, a pri tom vuku torbe na točkiće krcate namirnicama.
Penzioner: Ustani ćero, da deda sedne, noga me boli.
Devojka: Izvinite i mene stomak jako boli, pitajte da vam ustane neko drugi.
Penzioner: E to ti je ta mladost sve ih boli. Nas ništa nije bolelo. Peške sam išao. Do škole sam išao 7km peške, a ona sad meni kaže da je nešto boli. Pa to sutra treba da bude majka, žena, da rađa, da vodi kućne psolove, u moje vreme se znalo...
Deda držeći monolog nalazi novu žrtvu, takođe mladu žensku osobu.
Penzioner: Dede, ćero digni se ti, da ja sednem, noga mi krvari.
Devojka 2: Čuj deda, dosta mi je vas mumija na mrdaljkama, i ja krvarim svakog meseca pa mi niko ne ustaje.
