Penzioneri koji se u vreme najveće gužve, u tzv. špicu, guraju, laktaju, zauzimaju mesto u gradskom prevozu, a ni sami ne znaju gde su pošli. Uglavnom kukuju da ne mogu da stoje od bolova, da im je penzija mala, da nema niju za hleb, a pri tom vuku torbe na točkiće krcate namirnicama.
Penzioner: Ustani ćero, da deda sedne, noga me boli.
Devojka: Izvinite i mene stomak jako boli, pitajte da vam ustane neko drugi.
Penzioner: E to ti je ta mladost sve ih boli. Nas ništa nije bolelo. Peške sam išao. Do škole sam išao 7km peške, a ona sad meni kaže da je nešto boli. Pa to sutra treba da bude majka, žena, da rađa, da vodi kućne psolove, u moje vreme se znalo...
Deda držeći monolog nalazi novu žrtvu, takođe mladu žensku osobu.
Penzioner: Dede, ćero digni se ti, da ja sednem, noga mi krvari.
Devojka 2: Čuj deda, dosta mi je vas mumija na mrdaljkama, i ja krvarim svakog meseca pa mi niko ne ustaje.
++++ kako mrzim gradski prevoz zbog penzosa, uh