Ekonomska kriza je, sve je skupo a devojke jeftinije nego ikad.
Čast izuzetcima.
„cast izuzecima“
Tačno ta rečcast izuzecima8 definicija →
Osoba koja procita definiciju nekog autora,da mu minus,a u komentarima napise “bravo,svaka cast +++”.
A autor definicije je moderator
Sažeta dela(radovi) koje imate iza sebe.
A: Brate, tri stola od nas! Baci pogled na moj portfolio, sve tri sam jeb'o!
B: Uuuu, svaka čast.
----------------------------
A: Drugar, pogledaj iza sebe, povraćaš već tri ulice na svakih 15m. Imaš zavidan portfolio.
Fraza koja se kod nas odnosi na čast, batine itd, ali nikada na novac.
Najobicnija glupost, po meni izraz koji nema nikakvu osnovu. Po cemu su zene lepse od muskarca??
Dokaz:
Recimo da imamo jednu zenu i da joj ne damo 2 meseca da sredjuje kosu, brije noge i pazuh, cupa brkove (znamo da i to radite) i obrve, da ide na kojekakve pilinge, depilacije, liftinge, mitinge i ostale pizdarije. Za 2 meseca bi stvorili zenu koja bi mozda samo robijasima bila privlacna. Da su zene TOLIKO lepe, ne bi im trebala sminka, farbe za kosu, pilates, seks i grad itd (cast izuzecima).
Muskarcu, sa druge strane, da ne dozvolis da se sredjuje 2 meseca-narasla bi mu kosa, brada i brkovi. Nije se mnogo toga promenilo.
Takodje, uzmimo primere iz zivotinjskog carstva. Cinjenica je da je muzijak uglavnom lepsi od zenke (lav, paun, pas, slon, jelen...)
Prema tome, dolazimo do zakljucka da izraz "lepsi" pol nema nikakvog smisla kako god da ga okrenes, jer muskarac nije nista manje lepsi od zene. Mislim da bi devojkama bolje pristajalo "nezniji" pol; bar se meni vise svidja.
* "nezniji" ne mora da se odnosi na sve devojke, jer neke i ne smatraju sebe toliko neznim.
Bas kao sto je i muskarac (jaca polovina) ponekad slabiji od zene.
Izraz koji pretezno koristi starija populacija kad nesto naprasno svi pocnu da koriste/rade a u njihovo vreme je to bila retkost i posebna cast.
-Ranije je samo najbolji domacin u selu imao telefon a sad svaka dzudza nosi mobilni.
---------------------------------
-U moje vreme je na televizji prikazivan samo kulturan svet, a danas svaka dzudza 'oce nesto da kaze.
Arhaično poređenje. Vodi poreklo iz vremena u kome su seoske zadruge pored toga što su bile središte udruživanja individualnih poljoprivrednih proizvođača imale i veliku ulogu u kulturnom uzdizanju i informisanju istih. Naravno, čast da obavi tu uzvišenu, gotovo prosvetiteljsku dužnost, imao je televizor. Njegov presto je bio na najvišem kredencu u sali. Da ni šustikla između njega i plafona ne može da prođe, da samo najviši dasa u selu može da prebaci na drugi. Zbog tako visokog nivoa TV programa, konzumenti su, da bi pogledom dohvatili Dnevnik&Zaharija, morali da dižu glave do visine na kojoj vazduh postaje ređi, pa ne može dovoljno nosem da se zahvati nego moraju da se otvore i usta.
Formirati svet izvan i iznad ostatka. Napraviti oazu mira i blagosti u kojoj postoje samo najbitniji i najvažniji, sa nadom i željom proširenja broja članova.
Svaka budala može stupiti u brak, zakonski ozvaničen ili ne, ali samo stvarno posvećeni mogu odlučiti da svoj život i svoje vreme podele sa još nekim. A to je jedino što čovek zaista i ima - samo svoje vreme.
Sviti porodično gnezdo znači zanemariti sve ostalo i vučji hrabro i ludo boriti se za sebe i svoje. Prvenstveno za svoje, a za sebe samo u funkciji činjenice da si svojima potreban. Biti tihi heroj kome ne treba zahvalnost i čast. Samo osmeh i radost u očima.
- Kako si mogao?
- Šta?
- Pa gde su ti čast i poštenje, gde je SrBstvo, gde su preci?
- Koji ti je kurac?
- Izdao si našu svetlu tradiciju!
- Duvaj bre kitu majmune, nema tog dna do kojeg neću pasti za moju porodicu!
Umesto "čestitamo uspešno ste se registrovali" treba da bude "svaka čast, upravo ste uvršteni u grupnjak".
Čuvena rečenica Gorana Bregovića, negde tokom legendarnih osamdesetih, nakon intervjua za neke novine. Sasvim lepo oslikava stanje uma i duha svih onih koji se guraju pod svetla reflektora - nema veze što osvetljavaju i prljav veš, važno je da me gledaju!
Ova rečenica je najavila jednog od modernih jahača apokalipse - tabloidnu štampu, u koju se pretvaraju sve novine i časopisi, sa veoma retkim (i niskotiražnim) izuzecima. Uz pomoć rijaliti mašinerije, svako ima svojih 15 minuta slave, ali svi se bore da ih produže, makar na pola sata, makar dok se ne udaju bogato, ili steknu dovoljno kapitala da otvore lokal. Samo neka se piše - makar i dobro!