Citiram: "Svi oni Koji su manipulisali narodom da bi rušili Jugoslaviju Biće uhapšeni."- Reče Sloba i ode u Hag... Tad je valjda sve i počelo da ide niz brdo, ali baš niz brdo!
Ima jedna, ne tako stara izreka, koja kaže: "Sve je isto samo njega nema". Tako nekako, sjaši kurta da uzjaše murta. Jedan lopov ode a drugi dođe...
Recimo da sad živimo u jednom mraku demokratije, kako li sam se već jednom prilikom lepo izrazio, gde svako ponaosob može da iskaže svoje mišljenje i pri tom strogo odgovara za isto jer je u većini slučajeva protiv vladajućih interesa. A taj interes jesu pare, pare, pare, pare i samo pare. Koga u današnje vreme boli patka što Srbija nema izlaz na more, što se državom kreće 500.000 neprijavljenih kineza, i što se Adam i Steva javno jebavaju u parkićima. Jebe se njima za to, bitno da je lova do krova, da se voze nova kola, i veselite Bože...
- A ja misl'la, AJAOOOO, AAJJAAOOOOO... - Veki u programu smo! - Aghm, hmm.. Dobar dan poštovani gledaoci, ja sam Vesna Božović, a vi gledate najvažnije vesti:
- U selu Babin Venac kod Zabrdnjih Tolaca odmah iznad Mrke Čangovije silovane dve devojke po zanimanju prostitutke. Policija obustavila istragu odmah nakon poziva premijera Ivice Dačića; Evro ojačao naspram dinara za 0.4%; Ministar odbrane i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je novo investiranje u Srbiji, Azerbejdžanske kompanije "Kalah" koja se bavi proizvodnjom radioaktivnih kalašnjikova; Na granici Horgoš uhapšen T.V. pripadnik klana Pendrek Siti, zbog nelegalne proizvodnje narkotika. Ivica Dačić sprečio hapšenje telefonom; Evro ojačao naspram domaće valute za 1.3%; Penzije se neće isplaćivati do daljnjeg, Krkobabić tvrdi suprotno; Navijači Crvene zvezde opet pojeli govno, dok su navijači Partizana dobili po njonji, Evro ojačao za 0.6%; Vreme mestimično oblačno sa povremenim pljuskovima, pritisak izbad normale, temperatura 23 S.
- Gledali ste najvažnije vesti. Prijatno i hvala na poverenju!
- Koji kurac palim tv kad je uvek isto, mere biti samo gore a boljitak samo da sanjamo,... Ženo kad počinje Sulejman!?
Iliti kako je naš narod odmila zove- Ceca. Jeste, to je ona gospodja što je navodno bila zatvorena u kuću mesecima zbog pronevera nekih, šta ti ja znam, ali je ipak nekim čudom za to vreme bila vidjena van svoje "zatvorske ćelije" i to u društvu premijera Praseta.
Gde nastaje problem? Problem je u tome što je ovaj narod, mnogo, iz nekog razloga, voli, i pada u trans čim se pomene to "Ceca", i automatski tim stavljaju do znanja da ovde nema mesta za Karleušu. I što je još gore i oni koji je ne vole baš nešto preterano, moraju da odu na jebeni koncert, samo da bi posle stavili status na fejsu tipa "Kako je bili, sinotj ludo na Ceci, extra provod, ijao! Volim ukus tvog djona cak i kad na njemu donosis mi nju :ispod link pesme:". Klasično pomodarstvo.
Povrh svega, razni menadžeri, piarovi, i ostala muda, su uvidela kako mogu da uzmu koju kintu više, te je krenula turneja po svakom gradu, na po barem 2-3 mesta. Grad oblepljen nekim plakatima, na kom su informacije o koncertu, onda bilbordi, reklame na kolima i tako dalje. I sve to obično mora da se održi na lokalnom fudbalskom stadionu, jer gde ćeš bagru nego na stadion. Ali, na stadionu, po difoltu, mora da bude bar neki problem i da se na dotičnom nešto sjebe, i sada ti gorepomenuti piarovi nas uveravaju kako će sve proći u najboljem redu, i da će šteta, ako je bude, biti minimalna, po njihovim rečima, 0,0001%. Mo'š misliti.
I kao šlag na torti- njene pesme. Prvo što ja pola reči ne razumem u pesmama, možda sam nagluv, nemam pojma, ali drugo je da su pesme čiste nebuloze, kontradikcija, paradoksi i ostale zajebane reči koje imaju veze sa tim. A kako sam bio primoran da poslušam nekoliko pesama sa novog albuma, sve nešto vuče na špansku seriju.
"... a od sebe sam bila starijaaaaaaaa..." Au, Ceco brate, pa ovo ni u španskoj seriji nema.
Godine kojih se u Srbiji sve manje ljudi seća, ali to ne smeta evropejskim strankama da Srbe podsete. Pred izbore. Svi mediji svojski pomognu, da Srbi više nikad ne posrnu. Inače, veoma rastegljiv pojam, koji važi samo za one koji nisu Tadiću i ostalim "evropejcima" u milosti.
Trenutno srpski evropejac veruje da je "devedesetih" samo Šešelj bio na vlasti, a Koštunjavi mu je bio omiljeni opozicionar ("jedina stranka čija su saoštenja išla na RTS-u"). Dačić je i onda bio za politiku Mira, kao i Milutinović koji se nije mešao u svoj posao, ali ga nešto prozivaju u Hagu. Sloba... ko to beše? Onaj radikal što nije hteo dobrovoljno da se uhapsi, pa umalo da ostanemo bez 100 miliona baksi američke pomoći?!
Izraz koji najbolje opisuje stanje muskaraca u ranom tinejdzerskom periodu (period ranog masturbizma), koji tada u sklopu budjenja hormona u organizmu, koji prati i rast dlaka, pocinju da lete okolo pipkajuci sve svoje vrsnjakinje, koje mahom nemaju razumevanja za njihovu boljku...
Pracenje misli jednog hormona u patikama:
Ivica: "Sto je dobar ovaj eurokrem, pitam se kako je dobro mazati eurokrem po zeni, mmmm, sigurno je dobro pipnuti zenu, hmmm, da li cu ja ikad pipnuti zenu?ma hocu sigurno, valjda, mozda, nekad, ma da... Opa vidi Minu, danas je prvi put obukla brus, to mora da vidim, ma mogao bih i da pipnem... ma idem to da pipnem, uf jebemti glupi eurokrem sav sam se umazao..."
Tehnika graviranja pokorne površine, kao što je drvo ili linoleum. U procesu se prvo stvara crtež na običnom papiru. Zatim se crtez lijepi na medijum, i kopira na nj uz pomoć indigo papira. Kada su linoleum, drvo, ili ljudska koža iscrtani, rezovi mogu da počnu. Dleto se zabada u jednu od ivica i pocinje da je prati. Istanjena metalna noga dleta se izvlači iz jedne brazde i zariva u drugu kao testera dok pravi rovove i jarkove u materijalu. U toku ovog procesa, prvi viškovi originalnog materijala se zgrušavaju na površini, i odbacuju kao zgomilana prašina. Nakon što su konture djela izorane, na red dolazi obrada unutrašnjih djelova cjelokupne slike. U duborezu, krajnja primjena izrezbarenog linoleuma, ljudske kože, ili drveta, je stvaranje maske od istih, koja će moći u više navrata da se koristi za presliakvanje i štampu željenog crteža umjetnika. Da bi se ovo postiglo, sve površine koje se žele preslikati, ostavljaju se netaknute, dok se šuplje površine izdubljuju. Tako na primjer - izdubićemo oči, ali ćemo nos ostaviti netaknutim. Udubljenja moraju biti duboko razrivena, da bi se izbjeglo njihovo slučajno preštampavanje. Naravno, mora se voditi računa da se površina linoleuma i drveta, dakle čovjeka, ne probije dok bušite po njemu kako bi stvorili svoju sliku. Površina mora ostati živa i funkcionalna, kako bi bila upotrebljiva za stvaranje ovih jednostavnih, ali dopadljivih, i nadasve jeftinih umjetničkih uradaka. Na kraju, tako dobijene izrazite površine se premazuju bojom, recimo tušem, i metodom utiskivanja preslikavaju na nove podloge, uglavnom na čisti debeli papir. Ovako dobijeni posteri se prodaju po cijenama pristupačnim i osobama slabije platežne moći koji osjećaju ljubav prema umjetnosti i ljubav uopšte.
Nakon duže upotrebe, recimo od hiljadu primjeraka, medijum propada. Za pravilno odlaganje, prije potpunog odbacivanja sipati jedinjenje na bazi soli u sve otvorene pore, radi brže razgradnje štetnih maziva.
Produkt nastao uticajem globalne političke situacije i umetničko-estradnih programa na prosečnog seljaka u Srbiji. Ogleda se u davanju imena poznatih političara i umetnika domaćim životinjama.
A ovaj crni jarac deda? To je Barak Obama, crn a vlada dvorištem. A ova crna i bela koza? Ova crna je Kondoliza a bela Karleuša, vidiš kolke sise ima!! A ovaj šarplaninac? To je Ivica. Pravi plicajac. Čuva dvorište. Niko ne mož preko tarabe da uviđe... A ove kokoške? E to su ti brale radikalke. Opozicija.Po ceo dan nešto kokodaču a niko ih u avliji ne ferma. Eto ona deblja je Vjerica, a ove dve mršavije su Jovanovićka i Pop -Lazićka...
Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.
Baš kao u stripovima slike na kutijama od igračaka su uvek bile “realnije” ne samo od igračaka nego i od same realnosti. Boje su lepše i življe, oružje svetlucavije, vatra iz motora borbenih aviona je prava vulkanska erupcija, junaci su mišićaviji, rane su bez krvi, govor lica i tela potenciran do granice da već na prvi pogled “glasno čujete” šta junak poručuje. Bitke koje su se u stvarnosti dešavale na desetine kvadratnih kilometra znalački su “sabijene” na karton dimenzija 30x30 cm sa jasno vidljivim vođom koji energično i strogo poziva u napad i još mnogo toga što i sami znate.
Nažalost, sve ovo otkrijete kad otvorite kutiju i iz nje izvučete gomilu dvobojne plastike neprijatnog mirisa, oštrih i nedovoljno obrađenih ivica, neanatomski malog broja osakaćenih zglobova, lako lomljivih okrajaka i ukočenog lica i pogleda.
Kao i uvek, lepota je najlepša i najzanimljivija dok je još skrivena.
Sharon Stone i Michael Douglas su nam to najbolje pokazali. Ili možda nisu?
Overiti suparnika u igri žmurke. Overiti suparnicu.
- Vanja, iza drveta si, Vanja vidim te! Pu Vanja! Pu Vanja!
- Brate, već dve nedelje spremaš ispit sa Marinom. Beše li nešto? Gukni! - Gde nije, zapljuvao sam je još pre tri dana.
- Mile, šta rade ovi tvoji ludaci iz računovodstva, da ne igraju žmurke možda? - Kakve bre žmurke, odakle ti to? Pauza je, čitaju novine. - Jbg, malopre sam čuo kako neko viče: "Pu Aca, pu Ivica, pu Ana..." - Polupao si lončiće!
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status. Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci. Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas. - Kog gospodina? - Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik? - Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije. - Dugo dolazite ovde. - Prilično. - Mora da ste štošta doživeli ovde. - Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao. - Imam predavanja tek za tri sata. - Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima? - Svašta? Stvarno? - A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem. - Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad. - Šta je? - Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
Ulitimat domaćica, sa svim pečevima, DLC-ovima i ekspanzijama. Ne samo da mesi sitne, srednje kolače i torte, uključujući i Vasinu, suče kore za pitu i puni paprike, siri sir i kiseli mleko, nego i mesi pravi pravcati domaći hleb, pečen na drva koji zamiriše po celoj kući, sa zlatnom korom koja se lomi uz prijatno krckanje dok se još puši. Jedno je sigurno, ako ovo priženiš, nećeš ići gladan, ustvari sigurno ćeš malo da se uprasiš, ustvari uprasićeš se da te se ni Ivica i Bajatović ne bi postideli. Ume da radi sve što je radila i tvoja baba, ali je baba u svoje vreme, vrlo moguće, bila pička i po za nju. Možda i bog nije bio takav sadista kad je delio genetski materijal, ali je ona umesto depiliranja, lickanja i mackanja vreme provodila pored šporeta ili sa oklagijom, u bašti, u polju i cepajući drva kod kuće. Odgajana na svežem vazduhu, na zdravoj hrani i još zdravijim aktivnostima, sa svojih sto kila, ručerdama i facijalnim dlakama koje ti nisi imao do dvadesete, fizičke vrline se završavaju otprilike tu da je eventualno mož' ispaljuješ iz trebušeta na neki zamak, ko u Stronghold-u. Uostalom ne ženiš je zbog lepote. Stomak će ti biti pun, gaće čiste, zakrpljene i u dovoljnom broju, stolica redovna. Baška si bezbrižan da l' te vara, sve i da joj tako nešto padne na pamet. Niti će da ti zvoca mnogo, pošto misli da je forhend ono što dobije od oca ili starijeg brata kada protivreči. Stara škola ženskadije, na veliku žalost muškaraca, retko dolazi u lepom pakovanju, mislim ima izuzetaka, ali realno, nisi ti te sreće. Tako da razmisli dobro: il' oćeš da jebeš nešto dobro, il' oćeš da jedeš dobro.
-A be, ono li je Aki mali? -A-ha. -Al se uprasio, i koja je ono mečka Božana s njim? -To mu žena, našo je u nekom selu kad je radio veštačenje pre dve godine. Svratio čovek na ručak kod budućeg tasta, njegova ćerka kuvala taj dan, i Aki se oduševio. -Znači kuvana hrana, gužvana gibanica, kiseo kupus, kolači, torte, sve po redu? -I domaći mešen leba. -Auuuuu, pa nije ni čudo. E, mogla bi ti veče... -Samo se ti nadaj.
