Podvrsta udaraljki, sa svim karakterističnim odlikama vrste. Jedina, ali upadljiva razlika, jeste dužina jezika koja je kod pripadnica ove podvrste barem tri puta veća. Tipična predstavnica ne samo da je zajahivala svaki palamar u krugu od boktepita kol'ko dana vožnje, već o tome voli da priča nadugačko i naširoko, ulazeći u najsitnije detalje, tako da u poređenju sa tim i Anabela Basalo izgleda čedno poput majke Tereze. Samo po sebi je razumljivo da što je društvo u kome pripoveda veće, to će priče biti sočnije i perverznije. Ovakvim devojkama najčešće nije potreban alkohol da bi im se razvezao jezik, ali ukoliko nešto ipak popiju, onda možeš da očekuješ priče prema kojima i the best of Sandra Romain zvuči kao čajanka polaznica katoličke škole. Idealno je društvo za mlade pičkopaćenike i matore perverznjake, jer njoj starosna struktura društva u kome se nalazi uopšte nije bitna. Bitno je jedino da što više ljudi čuje kakva je ona tigrica.
... i tako me je jedan tovario u čku a drugi u rč narednih pola čuke, znači vrištala sam do neba, žešće nego onda kad me je Laza razvaljivao u autu mog ćaleta. - Čekaj, Jovana, prvo, neki od nas ne uživaju u tim detaljima, ma koliko ti to izgledalo čudno, a drugo, jebote, Laza sedi ovde sa nama! - Pa? - Pa ništa, reko' možda mu je malo neprijatno s obzirom da ti je brat od strica.
Šta je trenutak? Ništavni deo vremena, u kom se skoro ništa bitno ne može dogoditi. Ako si na oprezu. Ako se odlučiš na prepuštanje kompletne pažnje nečemu što i treba da ti odvrati pažnju, e onda si, prike, u smrtnoj opasnosti...
- Ček' , ček' , ček' ! Dala si mu u čunak??? - Ma ko mu bre dao?! Požalio mi se odjednom na grč u nozi, ja budala da mu pomognem, skoncentrisala se k'o prase kad piša, pitam : " A gde je ovde grč? " , a on- OP! ,pa vićgla u rč! - Ju, stoka! - Usta ga mrtva! Daj još jednu kocku leda, peče k'o da me koprivom šibao...
Granica koja, poput provalije, razdvaja normalne ljude i nakurčene čobane kojima je fetiš da zađu na pešački prelaz kako bi babe i deca obilazili haubu njihovog friziranog golfa. Tih (ne)pređenih pola metra preko zaustavne kao lakmus pokazuju ko je vozač, a ko govedo za volanom, kome se treba osmehnuti i zahvaliti što se zaustavio, a kome treba opsovati led, miša i opanak iz kojeg je izmileo.
Random pešak: Izvinite, ćelavi gospodine, jeste li stvarno morali da pređete i na pešački, vidite da Vam je crveno... Vozač mombril: Šta si rek'o!? Random pešak: Rekao sam da Vas je samo pola metra delilo od toga da budete čovek, a Vi ste ipak odabrali da budete isfrustrirani idiot kome auspuh treba nabiti u rč i onda nagaziti na gas. Vozač mombril: Ne kapiram...
Izraz čiji smisao varira od potpune iskrenosti do krajnjeg licemerstva u zavisnosti od osobe sa kojom se razgovara.
"E, kakav ti ono pornić prosledio Stevke?" "Grozan." "Stvarno? Postoje grozni pornići? Nisam znao". "Pa ako baš voliš guranje dildoa u rč neobrijane žene od 150 kila sa noktima da zemlju može orati, a zubima kao ciganska taraba, onda je definitivno nešto što bi trebalo pogledati". ----------------------------------------------------------------------- "Lepa je ona Sanja..." "Pa nije loša ako baš voliš plavooke plavuše... Mislim, blah..."
Kolateralna šteta svake kafanske tuče. Nesvrstani nesrećnik koji nije dovoljno popio da bi ostao dole, niti je dovoljno trezan da uvidi uzaludnost svog postupka, stoički staje sa raširenim šakama nasred improvizovanog ringa. U opštem komešanju on prvi pada pokošen od prijateljske vatre, a dovršen od neprijateljske, dokazujući da nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno.
- I kako vugla tebra? - Ništa, samo blaži potres mozga. Samo sam se načekao da me skeniraju. - Stvarno je smrad onaj Lošmi. Lepo sam mu rekao mi je njegova sestra sama ponudila svoj rč, a on i dalje 'oće da se mlati. I još nokautirao tebe, ni krivog ni dužnog, jer si pokušao da nas rastaviš. - Čudno mi je samo što mi je čvoruga na potiljku, a mogu da se zakunem da sam bio okrenut ka njemu. - Đubre jedno, u oči te gleda, a udara s leđa.
Prekidanje protivničke akcije u fudbalu bez faula.
- Svidžaš mi se! - Znaš, imam dečka, ali ti imaš predivnu košulju. Ti ključevi od Mercedesa ti baš lepo stoje. :posle pet minuta: - Opa...nije loša ova devojka je l' da? - Ne obračaj se tako dami! - Dama je moja devojka, a tebi je bolje po ušmrčeš tu slinu što si je pružio do kragne. - Molim! - Razguli! - D.dd..obro! - Odličan start dragi! - Večeras ga dobijaš u rč!
Poklapanje za debelu osobu koja bi uspela da smori i penzionera.
- Mene muškarci neće ne zbog toga što sam debela i ružna, već zbog mojih feminističkih stavova kojim ne dozvoljavam da upravljaju mojim životom(a dala bi i rč i pičku koja se ukiselila da joj ga neko dobro zavali). Prava je slučajnost što je 90% nas ružno, mi samo hoćem....
- Alo krmačo, idi kući oprasi se nemoj ovde da mi skičiš!
Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."
On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.
Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.
Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.
A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...
Arheološko otkriće lingvista Vukajlije. Legende pak kažu da je pronašao neki dukatlija, snažno razgrćući tarzane pred sobom, u potrazi za svetim gralom.
Genijalna metoda memorisanja čitave gomile ljudskih bića uz pomoć samo jedne ili više pikanterija vezanih za lik i delo istih. Specifična baza podataka pohranjena duboko u podsvesti korisnika, ali sa tako efikasnom primenom da bi joj i ovi iz IKEA-e pozavideli na tome.
Jer, ljudi ima mnogo. Previše, čak. Svaki dan upoznajemo nove i nove stanovnike ove prenatrpane planete i naš prezaposleni mozak konstantno zasipamo pravom lavinom auditivno-vizuelnih informacija koje on, siromah, jednostavno nije u stanju da "učita" tako brzo i efikasno da bismo ih mi i zapamtili. Lica odu prva. Zatim se iz memorije počnu gubiti datumi, događaji, neki pod u taksiju i jedna bandera na Dorćolu. Na kraju ostane samo nekakvo dekapitirano ime ( opa, trojica! ), slabašna naznaka nečijeg identiteta, postojanja žive osobe. Ali tu "fun fact" metod zaista dolazi do izražaja. Uglavite li u svojoj glavi bilo kakvu interesantnost o osobi u bíti i stavite je odmah uz ime pomenute, rezultati se dramatično poboljšavaju. Jer, ko ne bi zapamtio jednog Ivana, "smrdi mi iz usta na jaja" Ivana, ili jednu Teodoru, "pušila sam kurac profesoru Tehničkog" Teodoru? Mogućnosti su nesagledive. A čak i da nije tačno, dobra je sprdnja.
- E, brate, 'de ćeš? - Idem da se vidim sa Mašom iz kraja... - S kojom Mašom, bre? Mašom "ne dam himen pre braka" Mašom ili Mašom "ložim se na bogate metuzaleme" Mašom? - Ne, nego sa Mašom "ti si jebeni retard" Mašom! - Svejedno - nećeš jebati!
- Au, brate, ko te tako udesi, jebote? - Ma, pusti. Sedeo sinoć kod Željka u kafiću i naiš'o Stefan... - Koji Stefan? Stefan "idem u muzičku i mnogo sam gej" Stefan ili Stefan "teretana mi druga kuća i imam švecu koja se jebe sa svima" Stefan? - Aj, pogodi, majmune jedan!
