Čin ravan samoubistvu. Jednostavno, nešto što se nije smelo dozvoliti jer može dovesti do katastrofe slične onoj u Hirošimi i Nagasakiju.
Ma gde fabrika bude bila otvorena, sasvim je izvesno da će se u toj fabrici zaposliti čovek po imenu Mile. Verdan, sposoban i pošten čovek kog bi svaki šef poželeo. Ali postoji nešto što u obzir nisu uzeli ni šeik, ni Toma, ni Vučić, ni Ivica. Mile ima kuma Ratka. Prostodušnog i dobrog čoveka, istinskog domaćina i prijatelja. Neće proći dugo od Miletovog zaposlenja, a Ratko će rešiti da se oženi. Mile će onda, kao svaki pravi kum, odvojiti tri mesečene plate da ispoštuje običaje i svog prijatelja. Ostaće poslednji na veselju, sedeći sa Ratkom i starim kumom, ispijajući poslednje zalihe rubinštajna na veselju iako zna da je prva smena u fabrici. Pa šta, ne bi mu bio prvi put da ode sa veselja pravo na posao i iznese celu smenu. I onda će Mile na poslu pogrešno povezati dve žice i KABUM!!! Ode u kurac i fabrika, i grad, i okolina....
Interesantna pojava koja podrazumeva da se, iz nepoznatih razloga, obraćamo sa poštovanjem i uvažavanjem osobi koja nosi neko fensi ili egzotično prezime, uglavnom stranog porekla. Određena doza uvažavanja ostaje čak i kada otkrijemo da je nosilac prezimena notorna seljačina i nimalo otmeno stvorenje.
Istovremeno se ne oduševljavamo nad nosiocima običnih domaćih prezimena, ako izuzmemo one koji dele prezime neke poznate ličnosti, a skloni smo i da potcenjujemo one sa "glupim" ili "primitivnim" prezimenima, bez obzira na njihovu genijalnost.
- Jel' imaš neku slobodnu drugaricu za mene?
- Imam dve - Hanu Abdurahmani i Kristinu Živadinović.
- Hoću ovu prvu, deluje mi zanimljivije.
- Ta prva je iz Lazarevca, radi u Gradskoj čistoći i ima nausnice. Druga je lepša, studira stomatologiju i ima svoj stan na Vračaru.
- Ne verujem dok ne vidim! Zvuči kao da je obrnuto!
- Koga ćemo da zaposlimo od ove dvojice? Piler ili Kenjalo?
- Definitivno Piler, neću ni da gledam CV-je.
- Ja sam pogledao oba. Piler je mediokritet a Kenjalo magistar, sa dva završena fakulteta. Priča četiri jezika i brani doktorsku disertaciju u oktobru.
- Džabe! Vidi mu prezime! Klijenti bi se upišali od smeha da mu to pročitaju na reveru! Ne dolazi u obzir!
- Ladno smo sinoć čekali dva sata da nam donesu kinesku hranu što smo poručili telefonom. Na kraju su nam doneli nepodgrejano a u pirinču smo našli dlaku.
- Na koje prezime ste poručili?
- Kako na koje? Pa na naše, Petrović.
- Idući put naruči na mamino devojačko, Dačić, pa da vidiš kako će odmah da ti donesu, podgrejano i vrhunski spremljeno, sa sve gratis Koka-Kolom!
Emisija, zabavno edukativnog karaktera, koja je poslužila kao uvid u nečije obrazovanje i kulturu, *in vivo*.
Kardiolozi ga koriste kao test za stepenovanje oštećenosti krvnih sudova u mozgu.
Moderne psihijatrijske ustanove koje stvarno brinu o svojim pacijentima, redovno je puštaju nakon kupanja i večere.
Blok koji tog dana bude bio najbolji po ponašanju, posle gleda *"Laku noć deco"*.
... G NJ T A E R S A J Q W...
Milanka: GALATASARAJ! Oprem ti ga deda, jedanaest slova. Šta si ti sastavio?
Branko: DŽEMPER!
Milanka: Bem te ćorava, nemaš DŽ.
Komšija Pinge: Ja sastavio WAT, tri slova al molim lepo.
... broj 547 sa brojevima... 7 1 2 1... 25... 100...
Milanka: < u sebi > Pedesest, plus jedan, znači, tristasedam, minus tri...
Branko: < u sebi > A sad mi daj njen broj, da mesto tebe jaaa, raskinem sa njooooom...
Komšija Pinge: Ufff, fali mi još 119, detemujebem.
... nađite dobitnu kombinaciju...
Milanka: Kako bre nema tref a onaj tamo na krivom mestu.
Branko: Ne provaljuj se budalo, viš da nam se unuci smeju.
Komšija Pinge: Ma to sve drogeraši moj Brano. Al bole nas kurac, aj pogađamo dalje. Milanke, donesi još po koju rakicu. A ti mali, de smotaj još jednu tu cigaru. Fin duvan.
Milanka: Ček samo da prođu asocijacije. Izađite na terasu i tamo pušite.
Branko: Sad su spojke, taman idi i donesi meni lekove. Ti ionako nikad ništa nisi znala da povežeš.
... ostalo je još samo par sekundi da izađe konačno rešenje zadnje asocijacije a u kolonama A B C D imamo: OLIMP, INDUSTRIJA, OTROV, BIBOP...
Branko: Onaj, onaj, kako se zove... DAČIĆ!
Milanka: TEHNODROM!
Komšija Pinge: TATA PRASE!
Društvena igra za mrtve kojom prekraćuju ionako previše slobodnog vremena. Verzija prizivanja duhova prilagođena mrtvima, jer kako EU nalaže niko se ne sme diskriminisati pa tako ni duhovi.
Tadić: Lep si Borise, jesi, jesi mačko mrnjauuuu!!! Šta je sad ovo koje pičke materine? Gde sam ja?
Sloba: Dobar dan, Borise!
Tadić: Dobar dan i tebi Slobo, valjda. Jesam ja to riknuo?
Sloba: Ma jok opusti se, reko da se ispričamo malo! Saće i Vojvoda!
Tadić: A kako sam uopšte došao ovde ako nisam mrtav?
Sloba: Ma prizivao žive, hehe. Ko i vi duhove, imamo i mi naše metode!
Šešelj: Šta je ovo? Jebem vam majku svima počevši od...
Sloba: Od Hansa Polcijusa znamo, znamo Vojvodo! Oladi bre malo.
Šešelj: Slobo?!! Jesam ja to...
Sloba: Nisi bre, vidiš da je i tufnica tu, kao što rekoh njemu već prizivao sam žive malo. Moramo ozbiljno da popričamo.
Tadić: O čemu? Onaj tvoj me zajeba samo tako, uvali mi karinu od po metra. A mislio sam da me voli, još kad zavrti onim njegovim repićom, ihhhh!
Sloba: Nemoj leba ti Bokice da plačeš, pusti sad to. Prakac te je zajebao, zajebo je i mene! Nego Tomica me muči.
Šešelj: Taj izdajnik, ta gnjida. Vevolvevom bi ja njega, može da mi se napuši kuvca! Vvatiće se Vojvoda, jebaću im majku svima počev od Tome pa sve do pičkoustog!
Sloba: I Borise, šta se desilo? Kako si sebi dozvolio ovako nešto, zaboravio si šta sam ti rekao pre no što me predaste Hagu?
Šešelj: Jebem im majku svima počev od...
Sloba: Dobro je Vojo majku mu jebem, znamo bre!
Tadić: Pa znaš Slobo eto omaklo se, demokratski izbori i to.
Sloba: Prosipaj to negde drugde!
Tadić: Pa malo se zaigrali na pokeru, i eto izgubio predsedničku poziciju ja imao ful haus ali Toma poker i eto...
Sloba: Pa jebemu mater, sa grobarom si našao da se kartaš! Ali nisi samo ti kriv!
Šešelj: U pvavu si Slobo, davno je tvebalo da ga maknem. Vevolvelom! A i onog pičkoustog joooj!
Sloba: A što nisi Vojo, vidiš šta učini sad? Blamira me čovek po svetu, moj tečni engleski zamenjen onim njegovim sricanjem! A kako sam divno samo pričao setite se: Birds are running, bees are running, everybody is running because of the bombing! Bila su to divna vremena.
Šešelj: Izvini Slobo, vešićemo to. Natevaću Jadvanku da ga uzjaše to će ga dotući!
Tadić: I ja se izvinjav...
Sloba: To je jedino što radiš! Uozbiljite se inače sledeći put dolazite ovde trajno, ako me razumete! Ajd sad mršte!
:odlaze:
Izađi Sranjo slobodno sad, jes video kako su se uzentale budale hahahhahaha, šta sam ti reko! Aj sad da zajebavamo ove tvoje.
Tuđman: Ajde i ne zovi me Sranjo, jebali te indeksovci! Ja ću Josipovića a ti Jadranku. Josipović Ivo, Josipović Ivo...
Najčekaniji događaj u nekom selu. Svako selo ima svoju slavu i tog sveca za čiji dan selo upetostruči svoju populaciju.
U nekim selima postoji i dalje taj stari običaj da jedan od seoskih domaćina bude centralni domaćin, dok u današnje vreme se pribegava pojedinačnim slavljima što zbog devastacije, a što zbog fenomena enormne posvađanosti domaćina međusobno.
Ali onda to nije nikakav razlog da gost prokrstari celom mahalom, jer ga domaćini bukvalno vuku za rukav da uveliča i njihov slavski ručak.
Česta su prepijanja, prejedanja i prefudbaliranja, kao i prekoncentracija ciganskih duvačkih orkestara u selu.
Uveče, i saobraćajna policija dolazi na scenu jer zauzima strateške pozicije na lokalnom putu slavljeničko selo - obližnji grad.
Posle toga, selo odumire i živi da bi sačekalo narednu godinu što uveliko oslikava fenomen: "Nemamo, nemamo, stiskamo se, a za slavu puknemo para ko Srbija za Koridor 10."
1. Prva slava...prva rakija, prva kafa dočekuša, prvo meze, prva čorba, pet rakija, prvi roštilj, prva torta, prvi trubači, pet piva, još jedna kafa, prvi fudbal na poljani sa gostima iz prve kuće.
2. Jedan gost te vodi u njegovu kuću...onda druga slava...tri rakije, preskačeš meze iako se domaćin vređa, odmah povratiš njegovo poverenje sa kafom, pet rakija, dva roštilja i pečenjem, i sa još dva piva...
3. Prvo sranje i prvo povraćanje u poljskom WC-u...drugi fudbal na poljani protiv tima drugih trubača.
4. Štoper te zove kod njega, inače ti se pada teča, pa udri: treća slava...sedam rakija...jako meze...prvo posustajanje: piješ kiselu...prva kafa...pečenje, prvo koškanje zbog Dačića i Tadića...parče torte...četiri piva...jurite treće trubače jer dokle više da im dajete pare mamu im jebem...treća fudbalica, onda čorba i kafa sikteruša...
5. Drugo sranje (broj mokrenja je toliko velik da beži tvom razumu), povraćanja nema više...flašu kisele nosiš sa sobom...
6. Domaćin te vodi da vidiš njegovo novo tele...osam rakija dok blagosiljaš tele...ulaziš na četvrtu slavu...kafa, meze, čorba, rakija, pesma, slikanje za fejsbuk, prase...dolaze četvrti trubači...tvituješ...opet Dačić i Tadić...
7. Kradeš trubu od jednog Cige i sad ti sviraš trubu dok igraš fudbal...devet piva.
8. Svađaš se sa saobraćajcima...
9. Budiš se i pojma nemaš kako si došo kući...
10. Duhovi se slave tri dana, krećeš u novo selo, i opet tačka 1.
Drug Uskoković je visokokvalifikovani kadar partije, profesionalni popunjavač praznina i uživalac kafanskih ručkova na račun države, sakupljač kajmaka i marmelade. Obavlja poslove finansijskog direktora, savetnika, ministra, predsednika... Sve što mu partijski vrh dodeli, u koji god sektor da ga ubaci - od ekonomije do kulture, drug Uskoković oberučke prihvata. Njegovo je samo da sluša, sedi i direktoriše, jede, pije, poslovno putuje u Zair i Kuvajt i čačka zube.
U moderno doba menja crvenu knjižicu plastificiranom karticom, a zvanje drug u gospodin.
pre četrdesetak godina
- Alo, Uskokoviću!? Je l' me čuješ? Alo!
- Čujem vas, druže Marjanović! Izvolte, druže Marjanović!
- Slušaj, Uskokoviću, moram da te prebacim u železaru u Smederevo.
- A što to, druže Marjanović?
- Ma ona budala Rajkača prc'o sekretaricu Darinku, pa sindikat doznao i sad sazivaju neka veća, žale se nešto...
- Kakve veze ima što se žale? Što ne pošaljete druga Bjelajca da popriča sa vođom te bande?
- A nije mi tu Bjelajac, posl'o sam ga u Paraćin. E, šta se ti uopšte raspravljaš sa mnom?! Slušaj, Uskokoviću, sutra 'oću da si mi se nacrt'o ovde! Ščuo!?
- Jesam, druže Marjanoviću. Ali ipak, druže, ja ne znam ništa o čeliku i tako to.
- Ajde, ajde, sve se to nauči.
- Druže Marjanović, a kolika bi mi bila plata? Planirao sam da vodim decu u Bišofshofen, da vide deca sneg, znate kako deca...
- Pa šta mene pitaš to, uzimaj koliko 'oćeš. Vidi tamo kolika je ovom magarcu, pa ako 'oćeš i povećaj mal... ali samo oprezno, Uskokoviću, s ovim sindikatima. S njima moraš polako.
- Razumem, druže Mrjanović!
- Ajde onda. I Uskokoviću, nemoj da si se zajebavao sa sekretaricama, inače će Bjelajac da čupa mošnje.
godinama kasnije
- Alo, Uskokoviću!? Je l' me čuješ? Alo!
- Čujem vas, gospodine Dačić! Izvolte, gospodine...
O nižnjeg stvorivši me gospod pa leto li, zima li, farma li, a ne ču od mene žalbe ni žaoke otrovne, sklanjah se, molčah, zahvalan bejah na jednom nebu na dan, na mravu što mili u grudima njenim, na mrvi hleba sa sedam kora iza sedam mora. Pa tako i danas, posle gorkijeh dana tolikih, pogrešnih ukusa, nepokaplanja dana i sata u njima, opšte jedne pretumbanosti da kažemo, dođe konačno ukus pogođen, odmeren, kafa je legla kad treba, kako treba, eto za trenutak il dva biću ono što bejah nekad na imanju u guberniji V-skoj - ti trčiš prema meni sa ubranom kamilicom pod bijelim platnom grudi ti se ocrtavaju, naša ćerkica se vraća sa dadiljom iz branja pečuraka, hrt moj verni mi liže tabane, seljaci me gledaju sa smeškom dok kose al vole me ipak i oni, ukinuh im rosptvo, ah ovaj srk blagosloven je, ah sve je kako treba, duboko udišem...
...Ne! Pa ne sad, na pola, pa zašto sad, pa stani, a u kurac sve, a u pizdu materinu, kakvi Rusi kake livade kake Dragane Mirković, sve u kurac, napušite mi se kurca svi, govnari jedni, pa zar sad, pa zar mora sad, gasi taj Montevideo ide mi na kurac kakva je to usrana mediokriterština kako me onaj mali nervira i Ivica Bek, marš u kurac, može li čovek imati malo mira u ovoj kući, pa gde ću sad: da zbrzam ostalu polovinu na brzinu ili da je ostavim za posle ohlađenu? Ajde brza odluka: da li ste sposobni da donosite brze odluke u kriznim situacijama? Mrš u kurac, šta ja pričam? Kako god, ajde jebite me do kraja, samo čekam da vidim da je šolja zasrana i da je neko usmredeo kupatilo, ne, ne ajde ajde znam čim uđem ima da dođe neko da zove za neku glupost.
- Sine, šta radiš? Jel se sećaš onih figurica iz Vrnjačke banje što si se igrao kad si bio mali evo baš sad tražim oće Anđela da se igra i ona sa tim pa da joj nađem jel znaš možda gde su sine? sine? Pa šta radiš tamo?
Ono sto pravi sustinsku razliku u predizbornoj kampanji. Glavni adut svakog politicara.
Negde u stranackim prostorijama..
- da cujem predloge za gradonacelnika, koga ste planirali, radite li vi ovde nesto dok ja trosim glasne zice po mitinzima, pricaj?!
- pa pa gospodine predsednice imamo troje u planu. Markovic, znate on je zavrsio Jejl i ima najveci IQ u Evropi, a onda Gajic de Blum, dobar momak nase gore list i ima tri fakulteta u Holandiji i Nemackoj, a za kraj i jedna zena Savic, nema skolu ali dobro izgleda, znate to je sad in?!
- Jejl, mejl, IQ, ne kul, zena pena, Gajic Savic aman covece treba mi neko prezime da ga ljudi pamte, to mi nadji!
- ja gospodine predsednice vise nemam ideja, nemam...
- kako se preziva onaj mali sto samo nesto brblja, onaj sto lepi trideset postera u minuti?
- Dacic...
- ok njega NE! Auu majku mu pa jel moguce da nemamo kadar..
..malo nize u istoj prostoriji..
- Ozegovicu daj taj cekic i nemoj da mi blentavis tu nego guraj tu sajlu, nece govna sama otici!!
- ko su ti bre ovi?
- vodoinstalateri, zapusili ste cev u wc solji..
- ee to je prezime! OZEGOVICU!!
- mmmmolim gospodine?!
- DOBRODOSAO U POLITIKU!
Reč sa ubedljivo najviše različite upotrebe u slengu, a da pritom nemaju nikakve veze sa originalnim značenjem, a bogami, ni jedan sa drugim.
Samo na našem cenjenom sajtu, prostom pretragom su nađena sledeća značenja:
1. Ženska, ali i muška osoba koja jede šta stigne;
1. U Bosni i u Sremu - izraz za dvolitarku piva;
2. Userski potez u stonom tenisu kada se pogodi sama ivica stola (koristi se i u tenisu);
3. Neprecizna avio-bomba;
4. Ogromna izdržljiva torba;
5. Debela linija koksa i drugih narkotika;
6. Ogromni studentski udžbenik;
7. Najveći mitraljez u "Kanteru" (na Vračaru poznat i kao "šestocevka");
8. Potez u uličnom basketu;
9. Mrlja od mastila (pre svega od penkala, starim generacijama su za to teglili uši);
10. Ogromna puškica;
11. Deset karo u tabliću;
12. Zidarski sleng za sanduk od zgrade (nasuprot rogova);
13. Paradoksalno, crvena ptica iz Angry Birds-a (paradoksalno, jer su joj neprijatelji svinje);
14. "Naša Krmača" - bivše satiričarske novine iz 1990ih;
15. Rasna krmača - punija, ali vrlo samopouzdana osoba;
16. Idi kupaj krmaču - zajeb za osobu koja neviđeno smara;
17. Konačno, bilo koji predmet enormnih proporcija.
365 dana u godini.
Kako saznajemo na "Danima šljive" u Blacu, policajci su bili u žiriju, i merili su takmičarima nivo alkohola u krvi. Ovo je skandalozno.
Ivica Prasić: Ovo svakako ne može podići ugled policajaca u Srbiji. Bili smo onog ciganina, pa smo mu se izvinili, pa smo ga opet uhapsili. Ovakve afere mogu podstaći samo veću mržnju prema nama. Ali na svaku mržnju, odgovorićemo još većom mržnjom.
Načelnik Damir (Sin Dragan) Okanović: Ovo je skandalozno. Saobraćajci kao žiri na takmičenju. Umesto da su stojali ispod nekog drveta, i čekali pijane vozače, kojih, da se ne lažemo, na "Danima šljive" ima puno. Sramota. Zatečen sam.
Načelnik Blački: Ne mogu da pričam danas za novine. Još sam pod utiskom! Dobro bilo juče! Toliko mogu da vam kažem.
Takmičar: Ove godine četiri promila. Spremao sam se opasno! Svaki dan sam pio. I onda mi ovo bilo ko i svaki predhodni dan. Mislim da takmičenje nije regularno, i policajac kaže da aparat pokazuje manje, nego država na jug ne šalje pare. Sledeće godine ću do novog rekorda.
Nada Macura: Ljudi ovo je skandalozno. Čovek je mogao da padne u komu i umre. Ja ne znam kako je on mogao da hoda sa tom količinom alkohola u krvi.
