Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima: 1.- Frizer na prvi pogled 2.- Frizer na prvu reč 3.- Frizer na prvi dodir 4.- Frizer prvi dan Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija. Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera. Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega. Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj. Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu. Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman. Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija. Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio. Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega. Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj. Najčešći uzroci smrti frizera su: - Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije. - Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca. - Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.
Ispred Frizerske ordinacije izvesnog Dragana sa Dedinja, u salonu sedi nekoliko žena i u tišini prelistava neke modne časopise dok se iz ordinacije čuje vriska žene koja je trenutno na tretmanu. Odjednom se slika Kupačice, Save Šumanovića, od silnog drmusanja zida najzad otkači i uz tresak pade na pod i buka prestade. Nestrpljive žene su brzo ustale i pogleda uprtog u vrata ordinacije sa strepnjom iščekivale poziv. - Gospođica Mitrović neka uđe!- začuo se duboki muški glas iznutra, a devojka je poskočila od radosti i dok su je pratili zavidni i ljubomorni pogledi ostalih žena, uputila se ka vratima. Na vratima se pojavi gospođa u ranim tridesetima, raščerupane kose, razmazane šminke, koja je jedva stajala na nogama, preznojena, zdihana, raskrečena, hramljući pošto je bila obuvena u samo jednu lakovanu cipelu sa štiklom, dok je drugu nosila u ruci na koju joj je bila okačena torbica. Dok se obuvala pored nje je na poziv Frizera prolazila jedna zajapurena šiparica, koja je prolazeći bacila pogled na gospođine obnažene grudi, misleći u sebi dal će biti reprezentativna kao ova dama koja se samo zadovoljno nasmešila i zatvorila za njom vrata ordinacije u kojoj je za stolom u belom bade mantilu sedeo Frizer Dragan.
Ono što je nekad bila svakodnevna, normalna pojava, proredilo se do te mere da se može nazvati naslovom ove definicije.
- Gospodine Žigolo, kako teku vaši penzionerski dani? - Opušteno, tu i tamo poneki poziv od starih, stalnih mušterija. Sporadično, opalim po neki metak, ali je cena sad znatno niža. Kriza, korona...
- Recite mi, gospodine Smrdiću, kako vas stomak danas? - Kako da vam kažem doktore, prduckam po čitav dan onako sporadično, a nekada sam tako prdeo, da sam gaće cepao! A sad samo tragovi kočenja ostaju.
Djevojka koju su svi nagazili. Žrtve ostavlja osakaćene kao Svjetsku ekonomiju 2008.
- Šta je s Dinetom? - Naletia nevoljnik na Maricu. - Šta fali Marici? - Da šta fali?! Mala je minsko polje. Dinet dobia rastavu od žene, iznajmljuje pseću kućicu od Džekija.
- Šta kažeš na onu kraljicu noći? - Ta kraljica noći Điđi je ko minsko polje. Nema ko nije fasova triper od nje. - Za nju bi zagriza metak, ehehe. - Muči, simpu zagorjeli.
Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.
Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?
Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...
Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.
Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma. Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro! I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.
"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!" A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?
Svako drustvo mora da ima makar jednu osobu hvalisavca koji dnevno 4353453535 puta izgovori navedeni izraz...
Sinoc ja sam lovio joj -20 i tako ulovim ja srnaća metak u oko. ejjj i nosim ga uzeo ga za noge preko ramena... osoba1: Cek cek .. kada je to bilo? Hvalisavac: Jucer Hvalisavac: Dokle sam dosao osoba2: noge na ramena Hvalisavac: ja ja , i stavim noge preko ramena i tako Guzim ti ja guzim.
Baš ovaj sekund. Ne taj, taj je bio. E jebiga nije ni taj..Čekaj - ovaj! Kao i svaki sledeći, ali to je već budućnost. Nas zanima ovaj sekund jer on je najstvarniji, najpostojaniji i on je jedini siguran. Čudan je ovaj jedan sekund, naizgled tako mali i beznačajan a opet tako sadržajan - osim ako upravo ovog sekunda čitaš baš ovaj tekst, tada tvoj sekund ne doprinosi naročito raznolikosti dogadjaja ovog velikog pljosnatog entiteta čiji smo i mi delom sadržaj i živalj.
Baš ovog sekunda, tamo negde rodilo se jedno dete, udahnulo i progledalo, i jedan novi život je počeo. Možda ti to ne predstavlja ništa značajno, ali isto tako, jednom, negde, počeo je i tvoj. Dok si to pročitao jedan se već završio, ostali smo bez jednog čoveka. Jedan upravo dobija sidu i on to ne zna, a ne možemo ga ni upozoriti. Nekoliko ljudi sklapa jedan ferari, nekoliko njih se pak bore za nečiji život. Jednom momku upravo sada sinula je značajna ideja koja će uticati i na moj i na tvoj život. Jedan vojnik uplašeno se moli da ga metak ne pogodi i usmrti. Jedna žena je upravo rezervisala kartu za avion koji će se srušiti. Jednog nesrećnika sa nožem u trbuhu dva razbojnika su baš ovog sekunda opljačkala i sada beže kroz mračnu ulicu. Jedna devojka je upravo pristala da se uda za jednog momka, i to je značajno jer će njihova deca imati decu koja će nečijoj deci biti dobri muževi i žene, prijatelji i drugovi. Ovog sekunda planira se jedan atentat, jednu ženu siluju, jedan čovek tuče ženu, jedan momak je prdnuo u društvu, jedno dete strahuje da će dobiti keca na pismenom. Ovog sekunda on i ona su se sreli.
Sve to za jedan sekund. A šta se tebi za ovih 120 sekundi dogodilo?
Ima ga svaka ekipa i svaka kućna žurka. Zakleti roker, panker, metalac i sl. koji će se zakleti svim na svetu, uključujući i grob svog čukundede, da narodnjake pušta, jer su urnebesno smešni. Svi su se napili i ne konstatuju da on peva, zna sve reči napamet, on voli narodnjake, a nema srca da prizna, možda čak ni sebi. Zahvalan je Bogu što postoji Youtube,pa može iskreno da se zgotivi na svakoj žurci na kojoj se dokopa računara.
Zvučnici : Kad bi znao mala, ko li mi te diro.... Puštač narodnjaka : Ha, ha, vidi kako je smešno...METAK BI MU PRAVOOOOO KROZ ČELO PROSVIROOOOOOO! Ha, ha! Drugar sa žurke : Alo, bre, matori, preterao si sa tim narodnjacima, pa kad si ti postao dizelaš ? Puštač narodnjaka , zgranuto : JA ? Ti nisi normalan, pa pustio malo da se smejemo....c,c,c...ti baš ne znaš da se zabavljaš. Zvučnici : Prekidaju na pola onu staru - kupiću ti bela kola i u njima sveta pola i odjednom počinje November rain. Puštač narodnjaka : Vadi upaljač, pali ga i diže ruku visoko (u sebi peva : I TRI KUĆE VELIKE, VEĆE OD AMERIKE!).
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
Potpuno nejebavajući stav. Čapljinski magarac uživa veću popularnost i više je primećen. Fraza kojom se izražava potpuna apatija koju određena ženskapersona oseća prema stupanju u bilo kakav kontakt sa vama. Možete se skejtom spustiti niz Ajfelov toranj ili ponovo okupiti Bijelo dugme, ali kod te ženske osobe ne izazivate ni najmanji interes. Ne postoji ni ona sitna crta animoziteta; potpuno ste joj nebitni. Boli je kurac.
Usled vaše fizičke strukture zbog koje izgledate kao da vas je sklepao pijani Kvazimodo penetrirajući skočimiša u anus i zbog stava devojke koja misli da je božanstvo u koje se ne gleda, rezignirano gubite i ono malo nade da ćete je ikad ploditi. Da vaš kurac leči ne bi ga uzela, a puste želje da ćete je imati u trećem životu potpuno padaju u vodu onoga trenutka kada shvatite da biste mogli goli paradirati pred njom, a ona bi opet pored vas prošla k'o pored turskog groblja. Ne bi pomoglo ni da ste jebeni Bil Gejts, jerbo nju ni milioni ne bi interesovali - kada bi ih vi posedovali. Zanimate je k'o poglavnik u Jasenovcu. Ukoliko biste je na neki način uvredili ne bi se zamarala ni da vam odvali šljagu jer ne želi prati ruke posle dodirivanja vaše skaredne vanjštine; a pljuvačka joj je previše dragocena da bi je potrošila na vas.
- Rođo, ozbiljno razmišljam da se bacim u asketizam. K'o Dostojevski. Možda steknem neke pare. - Đole, ti ne mo'š da se odrekneš gurmanske, kamoli nečeg drugog. - Brate, godinama pokušavam da smuvam Tanju. Al' ne jebe me 2%. Kapiram da ako štednjom steknem neke pare možda uspem da joj ga steram. - Đole, ti jaje iz ljuske ne možeš osloboditi. Tanja te ne registruje. Da si iole pametan čovek shvatio bi to onda kada ti je njena drugarica poručila da bi Tanja pre dozvolila desetorici crnaca da je siluju nego tebi dala. Da se jebeno daviš ne bi ti bacila pojas za spasavanje. Kada bi stao pred jebeni metak namenjen njoj ne bi te ni pljunula.
Postoje trenuci kada kažemo 'daj bože' i u neposrednoj budućnosti sledi reakcija 'hvala ti bože'. Međutim, postoje i momenti kada položimo sve nade i ozvaničimo ih ovom uzrečicom, a kao reakcija se javi zajeb. Mućak. Duplo golo. U tim trenucima, svaki iole površni vernik, dovede u pitanje svog 'svevišnjeg'. Nešto kao kontra-prosvetljenje. Uglavnom, zajebana situacija.
-Dobro matori, već si puk'o svu lovu i založio svo tozla na tom ruletu. -Ajde tiću, mojne te roknem. Bog sve vidi! :prekrst: I što sam popio metak umesto malog Ćomija, i što nisam lemao cupi metar dana, i što idem u crkvu skoro svaki dan, i što smo slavili slavu u titovo vreme, i... :ljubi zlatnu krstaču i stavlja na crveno: -22, crno- -ZNAČI, BOŽE, BRATE, JEBO SI MI KEVU! Ali Simke nikom nije ostao dužan, brate, OD SUTRA POSTAJEM ATEISTA! Prc!
