Epska (ne u smislu narodna poezija, odnoseći se na proporcije, prim. aut. EPIC) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji IK (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.
Ono malo što se zna vezano za bajku je njen nezvanični kraj (izbačen u redakciji Vuka S. Karadžića) da je najmlađi sin nastavio da vodi Zmajev splav (aka Čardak) i sam se pretvorio u Zmaja. Odatle se vuče pravo naravnoučenije pripovjetke: Ako gledaš dovoljno dugo u ambis, počne i on da gleda u tebe.
-Jebote, koje ti cale godište, izgleda k'o da je svedočio izmišljanju točka... -Aj' ne seri, nije tol'ko mator... -Mjok, uopšte, samo su mu sve isprave pisane glagoljicom... -Sajsi galoma, majmune jedan, što si takav ljaljan?
Iritantna humanoidna podvrsta, koja pri susretu sa tobom insistira na retardiranom isticanju muškosti, umesto sasvim zadovoljavajućeg čina stiskanja šake pri standardnom rukovanju. To rade jer su, najverovatnije, u pitanju latentni homoseksualci.
Srdačnost ovog ljombera, koji je, kao i pri prošlom susretu, odeven u svoju omiljenu trešu, počinje širokim osmehom i insistiranjem na haj-fajv položaju šake, a nastavlja se iznenadnim snažnim stiskom i ljaljanskim savijanjem tvog ručnog zgloba, kako bi stekao prednost u ovoj ličnoj borbi. Obično se završava pobedničkim komentarom poput "ojačao si ko dinar", ili taj neki fajzen.
Ukoliko, pak, kad si dokon, rešiš da papanu pružiš otpor, i uzvratiš mu konkretnim nadmetanjem u obaranju ruku, možeš očekivati da vidiš grimasu sličnu onoj pri procesu kenjanja, bezuspešno zakamufliranu onim početnim osmehom, uz pohvalni komentar "vežbalo se", saopšten kroz zube. Najčešće sledi simulirani niski udarac slobodnom rukom ka tvom stomaku, kako bi te pokušao dekoncentrisati, ali to na kraju ipak iskoristi za pad u srdačan zagrljaj i tapšanje po leđima kao vid bliskosti, čime donekle potvrđuje onu teoriju o homoseksualnosti odozgo.
Jeftin izgovor za sve šabansko na tebi, ukoliko se osobi sa kojom razgovaraš očigledno ne dopada. Izbor ljudi koji su ti poklonili je ogroman, a jedino isključuje očigledno nepostojeća bića poput letećeg špageti čudovišta, hali-gali bureta za kupus ili džinovske hobotnice koja priča madjarski.
-Odakle ti ta prst-debela kajla, majke ti? Aj vrati to u majicu, blamiraš me. -Poklon od pokojne babe brate, mora to tako da se nosi, valja se.
-Koji će ti kurac taj ljubičasti šuškavac? Koji si dukatlija. -To mi poklonila riba bate, voli me kad sam tako opasan.
-Koji si ljaljan, nosiš er maks! -To mi poklon od teče iz Nemačke matori, on je lik ludilo, štoljpi, vozi džipa. Nosio sam ja starke, nego se pocepale, pa sad nemam i moram ovo, šta fali.
Izudarati, isprebijati, ispajserisati, ali onako, do neprepoznavanja. Obično uz upotrebu nekog rekvizita. Verujem da je poreklo reči izvedenica od ''montirač'' što je jedan od naziva za pajser. Inače omiljeno oružje Pajser brigada.
-Dragi, kako ti se činim? -Vaau! Opako izgledaš, al je problem što idemo na feštu u Pičkovac, a ne na koktel u Hajatu. -Ali ljubavi, ja sam se to za tebe namontirala, a ne za pijane ljaljane iz Pičkovca. -Eh draga, dok ti njima objasniš, namontiraće oni i mene i tebe.
Filozofija je jedna od najkompleksnijih nauka današnjice, a tako će i ostati. Jer sve dok je ljudi kojima 'leba uvek pada na stranu zdžemom (Marfijev zakon) i koji bi pritom da shvate zašto je to tako, biće i filozofije.
Tradicija filozofiranja (lelemudovanja) se proteže čak od 500 godina pre Džizsa Krajsta, što će reći od dve 'iljade i po od danas. I sve se to ne bi desilo da nije bilo dokonih Grka koji su se po ceo dan smarali, cirkali vopsa ispred trafike i varili, umesto da kao Egipćani vuku cigle i prave piramide. Zato su danas pred bankrotom.
Dvojica najzaslužnijih za stvaranje filozofije su bili Sokrat i Platon. Bili su veći kuleri od Sajlent Boba i Džeja sve dok ih mešavina jeftinog piva i gudrovina prskana heroinom nije spičila po malom mozgu. Nakon toga je, štono kažu, istorija.
380. godina p. n. e.
Sokrat: Platone, kurvo moja nedojebana, ala radi ovaj tši! Tripujem da ovoj maloj Hermesovoj porasle dojke. Platon: Lolololo, brate puk'o si. Gde više da rastu u pičku materinu. Po mojoj profesionalnoj opservaciji rekao bih da ima dobru prirodnu četvorku! Sokrat: Hahahaha, ljaljane mali. Šta bre prirodno, dišvi valjda ožiljke od ugradnje silikona? Platon: Da bree. Nisam izvalio. No svejedno, dobre su. Sokrat: Realno jesu. Ladno joj se vidi bradaja. Kao kompakt disk jebote! Platon: Ma k'o točak za rulet. Nego kapiram da ovo namerno radi. Hoće da nam pokaže ono što nikad nećemo sišemo iako to želimo. Jebote to nije humano, to nije... Sokrat: Po načelima etike! Platon: Škk? Tebe baš radi ovo sranje. Sokrat: Jebote, ovo je bingo! Pazi ovako, imaš zadatak da smišljaš što zajebanije nazive, nebitno šta oni značili. Bitno je da u sebi imaju ono logos. To narod voli! Voli da govori o nauci, iako nema gram mozga. Dragi moj Platone, mislim da znam kako ćemo usrati život čovečanstvu narednih par milenijuma.
Metnuti nešto na neko šlj mesto, namerno ili nenamerno, s time što moraš da prevrneš gajbu naopačke da bi ponovo locirao taj predmet.
-Dušo, znaš da ja tebe puno volim i želim da te spavam u rč, al' zaturio sam kurtone negde. Ček samo da ih nađem. -Ljaljane glupi, kako nisi nigde močugu uspeo da zaturiš, a? E, bem ti pomijaru majke Isusove, s kim ja imam posla..
