Epska (ne u smislu narodna poezija, odnoseći se na proporcije, prim. aut. EPIC) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji IK (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.
Ono malo što se zna vezano za bajku je njen nezvanični kraj (izbačen u redakciji Vuka S. Karadžića) da je najmlađi sin nastavio da vodi Zmajev splav (aka Čardak) i sam se pretvorio u Zmaja.
Odatle se vuče pravo naravnoučenije pripovjetke: Ako gledaš dovoljno dugo u ambis, počne i on da gleda u tebe.Pisano za ono takmičenje.
Dobra! ++