Srednjovekovna kraljevska zanimacija. Nije bilo ovih modernih džidža da se vesti šire, pa je neki siroti glasnik morao da dotrči kod kralja i da mu ih saopšti. Kad bi vesti bile loše, kraljevi bi često u naletu gneva umeli da bes iskale na onome ko je to i saopštio. Jeste da čovek nije ni kriv ni dužan, samo je preneo šta se desilo, ali kralj bi se bolje osećao, pa jebiga, šta da se radi...
- Lorde, loše vesti... - Kakve? - Kraljica, izgleda, bludniči sa Erlom od Lankastera. E sad, neko to mora da saopšti voljenom nam kralju Henriju VIII, a tvoj je red... - Uf, nemoj, molim te! Još se sećam kako je prošli glasnik završio... - Nezgodan nam nešto kralj otkako je čitao Žitije kralja Milutina i njegove metode... Nego, da pozovemo mi dvorsku ludu, pa da mu on to saopšti, kao kroz zajebanciju... - Važi, a ja odo' da raspišem tender za novu kraljicu i rezervišem ćeliju i dželata za staru... Opet. ............................... - Sine, ide li ti otac odnekud, baš kasni! - A, ne! Imaš ti običaj da ubiješ glasnika, pa neću da ti kažem da je opet zaglavio u kafani!
Gagi:“Evo ga Šone! Ti samo ćuti, i pusti mene da se cenjkam da probam da mu ubijem cenu.“ Mare:“OK, ali nemoj da bude k'o prošli put, za 2% rabata uvalio ti toliko robe da nismo mogli da ispraznimo lager 2 meseca! “
Sravniti nečije raspoloženje sa zemljom. Dotući ga svojim komentarom, iako nemaš neku preveliku potrebu za tim. Bez razloga pomenuti nešto, za šta znaš da će dotičnu osobu izbaciti iz koloseka. U trenucima sopstvenog nezadovoljstva i ljutnje, napušavati druge i pritom uživati u osećanju da ste nekome uništili dan. Koga je uopšte briga? Kad mogu oni vas da urnišu, možete i vi njih, zašto da ne? Vratiti određenoj osobi milo za drago u (za nju) najgorem trenutku. Lišiti se svih vrsta emocija ili sažaljenja prema nekoj osobi i prestati govoriti ono što ljudi oko vas žele da čuju. Dovesti sebe u osvejednavljeno stanje i pritom se slatko nasmejati činjenici da vas mimo svakog vašeg običaja, savršeno boli patka za to šta će bilo ko da vam kaže.
- Jutros sam pojela parče čokoladne torte i odavno nisam tako uživala! O Bože, ne znaš šta si propustila! - Znam da nisam ništa propustila. Ja sam to batalila neću da se debljam, ali tebi to ne smeta. I ovako i onako možeš da jedeš te đakonije, jer se pored svih tih višaka jedno parče torte neće primetiti, a sutra ćeš svakako da probaš onu novu dijetu. __________________________________________________________________________ - Spazio sam sinoć onu malu iz susedne ulice, rekoše mi Anja da se zove. Moraću da je startujem za koji dan. - Misliš moraćeš da zamoliš nekog od nas da je startuje zajedno sa tobom? Pa jeste, dobra ti je ideja, mislim da ona samo tebe čeka, dok tebe ne vidi, neće znati šta je muško. __________________________________________________________________________ - Kevooo, položila sam ispit i dobila devetku! Idem sad da kupim sebi onaj šal što sam ga juče videla. - Ako dete, ako. Možeš da kupiš i dva šala, dodaću ti ja još novca. Možda ti to pomogne da položiš ostatak onih ispita, što ih vučeš još od prošle godine.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Najčešći način zaustavljanje invazije natprirodnih bića u američkim filmovima. To se naravno shvati tek na pola filma, kada likovi provale da je ubijanje "radilica" uzaludno, a superiorna američka nacija na rubu istrebljenja.
-Ako želimo da pobedimo, moramo naći maticu!(eureka) -Oo Yeah!..Jer u stvari leteće svinje hvataju ljude i nose matici u pećinu. Ona se u stvari njima hrani.I raste.Madafaka. -Do matice ćemo doći ako pratimo ostale leteće svinje. -U al' će da pršte čvarci kad je ubijemo. (uzvik Srbina?!) -wtf?!
