Devojka koja ima osobinu da se jako brzo, temeljno i opsesivno zaljubi u muškarca ali posle nekog vremena (obično 2-3 nedelje, ponekad i malo preko mesec dana) ga škartira bez ikakve najave, pritom često svaljuje svu krivicu na njega. Iako posle tvrdi da je iscrpljena i da joj je dosta muškaraca, već posle nekoliko dana nalazi novu žrtvu. Njeni motivi za ovakvo postupanje nisu do kraja utvrđeni, ali je najverovatnije to nezasita želja za osvetom zbog trauma iz detinjstva ili rane mladosti.
Znaci raspoznavanja ovakve devojke su:
- mogu se startovati na apsolutno bilo kom mestu i bez povoda, i odmah pristaju na priču.
- nekontrolisani izlivi emocija i brzo zaljubljivanje u određenog muškarca, bez potrebe za ikakvim većim trudom sa njegove strane
- njene drugarice su neobične osobe, uglavnom su u pitanju emotivne kurve poput nje, klasične fukse ili sušta suprotnost - devojke koje neće ništa pre braka. Emotivno zrele osobe se, jednostavno, ne zadržavaju u njenoj okolini.
- uglavnom su prosečnog izgleda i neupadljive, relativno introvertne.
- u seksualni odnos sa žrtvom nikad ne stupaju odmah, ali obično u to ulaze već posle nekoliko dana. Pritom izbegavaju spenkovanje, dirty talk i bilo koji drugi nagoveštaj perverzije.
- nesređeni odnosi u porodici
Klasičan primer veze sa EK
Dan 1. srećeš je na bilo kom mestu: fakultet, prodavnica, autobus, stanica, red za šalterom, Facebook, semafor. Nisu iskljućena ni neverovatna mesta poput crkve, bolnice ili stadiona. Razmenjujete broj
Dan 2. Posle nekoliko razmenjenih SMS-ova odmah ti daje adresu MSN-a, Facebooka (ako je već niste našli tamo), kako biste mogli da intenzivirate komunikaciju.
Dan 3. Provodite 5 do 10 sati u onlajn konverzaciji sa njom. Posle toga vam svakih 10 minuta stižu SMS-ovi u kojima vas dotična zapitkuje i smara.
Dan 4. Dogovarate susret za sutra.
Dan 5. Našli ste se u gradu i odmah smuvali. Čim ste došli kući i otvorili Fejs, dobili ste zahtev za promenu statusa veze.
Dani 6-15: Nalazite se pod stalnom kontrolom i temeljnom opservacijom. EK vas toliko smara za pažnju da vam je preostali društveni život ugrožen. No vi pristajete na sve to, jer vas je ona već odvela u krevet i pokazala izuzetnu profesionalnost u istom.
Dani 15-20. Već poznajete sve njene ukućane, drugarice, drugove, kumove, svi su vas videli. Ortaci su te već izbacili iz ekipe za fudbal, CS, WoW... Još uvek ste bombardovani porukama i imate utisak da vam je ugrađen GPS. Da bi vas još više prilepila, obećava vam kule i gradove.
Dani 20-30: Veza je toliko intenzivna da se gotovo ni ne odvajate od te devojke. Na svaki nagoveštaj da želite da se vidite sa bilo kim osim nje, dotična poludi na vas. Više niste dobrodošli ni ispred lokalnog diskonta pića.
Dan 30-32 . EK se iznenada pretvara u monstruma, pokazuje prezir i svaljuje na vas krivicu za apsolutno sve, od njenog padanja na kolokvijumu, pa sve do globalnog zagrevanja i rata u Avganistanu. Uklanja relationship status sa fejsa, isti onaj koji je opsesivno stavila pre manje od mesec dana bez da vas je o tome obavestila na bilo koji drugi način. Ipak će vas zadržati kao prijatelja.
Dan 34. Zovete je telefonom, počinjete normalnu priču sa njom, nadajući se da ju je histerija prošla. Ali ona odbija svaku mogućnost da bude sa vama, kao i da joj je muka od muškaraca i veza sa njima uopšte.
Dan 40. EK iznenada menja relationship status na FB, a na slici se vidi u zagrljaju svog novog dečka - 55-godišnjeg oženjenog mašinovođe, u tesnoj izbledeloj trik majici ispod koje se vide malje koje dokazuju Darvinovu teoriju evolucije. Očajni odlazite na pivo, ali ste već odavno izgubili svoje mesto ispred diskonta pića.
S.D. je kada kao student, dakle buduci akademski gradjanin, verovatno relativno normalno dete, krenes da trazis stan i brzo ukapiras da se 70% stanova izdaje studentkinjama, srednjoskolkama, samicama. To cesto otvoreno pise na oglasima. Kad pozoves nekad ti kazu iskreno da ne izdaju stan muskarcima, kad dodjes oci u oci, baba i deda se pogledaju, pa pogledaju tebe (jos ako imas dugu kosu najebo si ga), pa kazu da ce uskoro da im dodje rodjak pa se predomislili.
Ocigledno ljudi jos uvek imaju predstavu o devojkama kao slabasnim, nevinim bicima koja ne prde, i ne znaju da svakog oktobra njihov grad napune brucoskinje koje u svom mestu odavno bije los glas, pa tamo vise ne mogu da se opijaju i jebu s kim stugnu,a ovde imaju kakvu takvu anonimnost i bonus dok su jos mlade.
P.S. Da se razumemo... Apsolutni sam protivnik svakog patrijarhalnog sranja koje supruge i deca moraju da trpe. Gore navedeno je samo jedan aspekt seksualne diskriminacije koji moze da udje u definiciju tog pojma.
Hvala puno Gamby-ju za inspiraciju, iako se ne slazemo u potpunosti.
http://vukajlija.com/seksualna-diskriminacija/128047
On radi u Zoološkom vrtu (Mogao bi raditi bilo gde, ali eto, za ovu definiciju, on radi tu.). On je smotan, trapav, šuntav, kljakav, vrljav, nesposoban. Dobar je jedino za čišćenje onoga što je prošlo kroz creva njegovih štićenika. Ali, on se nada. Jednoga dana, on neće biti samo čistač govana, on će se uzdići. Počeće oko njega da se motaju dobre ribe, i ovaj put to neće biti one akvarijumske. Neće više morati da pati za spremačicom Draganom koja ima gušće brkove od njega. I lepše. Patiće ona za njim, zmija, nije mu ni ime mogla zapamtiti. On ima ortaka kojeg smatra nižom vrstom. Čoveka koji ima odličan smisao za humor, zavodnika. Osobu koja ne spava Draganu ne zato što ga ona neće, već zato što manekenke stoje u redu da prođu prstima kroz slapove njegove svilene kose. On je običan radnik kom niko lice neće zapamtiti, niti će mu se iko zahvaliti što održava Zoo vrt gledljivim i relativno pa, ne mirišljivim, al' ono, manje smrdi. On je mukica, i to će ostati do kraja svog, alkoholom zalivenog života.
Nekako čovek za sve u životu traži reper. Ne znam da li je to prirodna stvar. Sve je relativno i sve zavisi od referentnog tela i ugla gledanja. Hiljadu paradigmi i sve su prave i sve su istinite. Da ne postoji današnja kinematografija ne bih shvatao vrednost holivudskih filmova iz četrdesetih i pedesetih. Plitka, bez priče sa naglaskom na specijalnim efektima, eksplozijama i željom da gledaocu oduzme dah, novi holivudski filmovi su postali apatični i nežalost dosadni. Nema više Bogarta i Kazablanke, Džejmsa Dina i onog istočnog od raja. Da li su ljudi postali zatupljeniji ili jednostavno više žele da vide spektakl pred očima nego da čuju fantastičnu priču? Možda je to posledica novih tehnologija. U četrdesetim i pedesetim nije bilo efekata i producenti su akcenat stavljali na priču. Danas, umesto da iskoriste te nove mogućnosti koje im daje novi vek i spoje i priču i efekte oni prave filmove sa pričom koja je na nivou šestogodišnjeg deteta. Pritom se izvinjavam deci, ali sam našao reper.
Zelena flaša piva je nekada predstavljala kontrolni uzorak tokom proizvodnje i punjenja flaše piva. To je bila svaka 100-ta flaša i relativno često se mogla naći poneka takva flaša u gajbi.
Svako ko je dobio takvu flašu prilikom naručivanja u nekom ugostiteljskom ojektu je istu mrzovoljno prokomentarisao i najvećim delom je tražio da mu donesu neku drugu.
Ukus se nekada zaista razlokovao, jer umesto da se kontrolni uzorak rashodje on se vraćao nazad na pakovanje dok su u njemu ostajali ostaci "hemikalija" koje su se koristile za proveru kvaliteta. Te hemikalije nisu ostavljale neke posebne posledice sek što su kvarile ukus (najveći greh hehehe) i mlkice problema sa stomakom kod nekih ljudi (kod onih koji i inače imaju osetljiv stomak).
Takođe, na osvetljenom mestu sunčeva (ili veštačka) svetlost veće "posledice" ostavljaju na pivo u zelenoj nego na "standardoj" braon flaši. Odatle toliko nezadovoljstva zbog jedne takve flaše.
Sada takve flaše ne predstavljaju više kontrolni uzorak, ali čovek se nekih navika teško odvikagva. Zato starije osobe smatraju za "jeres" kada im date pivo u zelenoj flaši.
Jako neugodna stvar pogotovu ako ucite kvantnu mehaniku i od skoro ste krenuli da pusite.
Zbog stresa sam krenuo aktivno da pusim i vec 3 dana ne kapiram zasto mi tako brzo izgori cigara kada ne obracam paznju na nju. I posto me ova fizika unistava, pocinjem da smatram da vreme prolazi jako relativno i da ja dok gledam u knjigu ili u zid vreme meni mnogo sporije tece nego stocicu gde mi stoji piksla.
Tek pre 5 minuta sam shvatio da mozda nije problem u vremenu nego u ventilatoru koji radi na trojci...
Najkontraverznija država na svetu.Pun naziv joj je Demokratska Narodna Republika Koreja. DNR Koreja ima komunističko uređenje sa formalno tri partije od kojih je jedna zauvek na vlasti- tzv. Radnička Partija Koreje.
Kontraverze ove relativno male, ali za neka globalna pitanja, nažalost, jako bitne države:
- To je država koja se zove Demokratska Narodna Republika, a nije ni demokratska ni narodna, a najmanje republika.
- Svedoci smo da je ona zapravo jedina Komunistička Monarhija ikada, s tom finesom da oca ne nasleđuje nužno najstariji sin već on za života određuje sebi naslednika, konkretno sadašnji predsednik-monarh je odredio najmlađeg od svoja tri sina za naslednika.
-Konačno, to je država u kojoj stanovništvo bukvalno umire od gladi, ali sa druge strane ima razvijen nuklearni program. Možda ih zbog toga pojedinci smatraju simbolom otpora globalnoj američkoj dominaciji, ali sa moje tačke gledišta za našu planetu je nevažno da li je nuklearni rat izbio zbog sukoba velesila ili zbog paranoje, kompleksa niže vrednosti, ili nekog drugog poremećaja rukovodstva jedne male, siromašne države sa smrtonosnim oružjem u rukama.
Definicija je validna isključivo u intervalu od 1. juna do datuma prijemnog ispita.
1. Kuku tip: uglavnom ženskog pola. Lakira nokte, overava sve kafiće po kraju i šire po ceo dan. Samo kuka, prepričava naslove lekcija iz te jedne knjige izgovarajući ih kao najveće misterije čovečanstva ne bi li zadivila neku neuku besposlenu osobu koja sedi preko puta barskog stola i svejedno nema pojma šta je to. Procenat prolaznosti uglavnom oko nule.
2. Ma ae opušteno tip: uglavnom muškog pola. Krenuo je s učenjem pre pola godine, uči par sati dnevno, iskulira, popije pivo, popuši pljugu, trpi kukanje okolnih neuroznih maturanata govoreći „ma ae opušteno“ kad god neko pomene prijemni (dakle, na svakih 30 sekundi). Dobaci uvek do nekog samofinansiranja, ako ga ukenja, i na budzet.
3. Opsednuti tip: provodi 25 sati dnevno nad knjigom, zna svaku štamparsku grešku napamet i ispušta uznemirujuće zvuke visokih frekvencija kad shvati da je naleteo na pitanje na koje ne zna da odgovor u nekom od dva miliona testova koje je pokupio od ljudi koji su tu muku otpatili pre godinu/dve. Ne treba pokušavati sa psihoterapijom ili bilo kakvim mirnim razgovorom, ujedaju. Ignorisanje je jedini prihvatljiv metod. Procenat prolaznosti je oko 100%.
4. Nadmeni tip: bivši vukovac ili djak generacije, učio je, zna da zna i da nema šanse da ne prodje, ali ipak manično prevrće stranice knjige kad god je kod kuće. Naravno, pred drugima je kul, ne pipa knjigu i boli ga uvo. Ne smeta mu aktuelna tema prijemnog ispita, preferira da ležerno ispituje ljude koliko su učili i da ih sažaljivo gleda šta god da kažu dobacujući utešno: „pa dobro, biće valjda ok“. Ova vrsta je retka i gadna. Procenat prolaznosti: 100%.
5. App tip: tip maturanta koji vidi svetlo na kraju tunela u obliku svetleće boce tekile. Vodjen načelom: ako prodjem pijem, ako padnem pijem. Uglavnom, krucijalna motivacija je da se napije da udavi svetski bol, a ne dozvoljavaju mu mama i tata dok ne prodje prijemni. Naporna vrsta. Procenat prolatnosti oko 70%.
6. Umereno-opsednut tip: uči po ceo dan, „pa šta mu bog da“. Kasno se setio, al jebiga sad. Relativno umereno smara okolinu, nije nepodnosljiv i optimističan je jer mu ništa drugo ne preostaje. Stepen prolaznosti: 80%.
Proglašavanjem nekoga za zemljaka vi njega stavljate na položaj koji ga izdvaja iz sredine u kojoj se nalazite. Ipak, ovaj izraz karakteriše velika nepreciznost, koja se ogleda u tome da, što ste dalje od svog zavičaja, sve je slobodniji kriterijum za proglašavanje nekoga zemljakom.
(sredina - kriterijum)
vaš grad - osoba porijeklom (daljim/bližim) iz istog sela kao i vi
neki drugi grad u vašoj državi - osoba iz vašeg grada
glavni ili veći grad u vašoj državi - onaj ko je iz grada relativno blizu vašem
glavni grad, regionalni centar (tipa Beograd) - onaj ko je iz vaše države
inostranstvo - onaj ko je sa Balkana
Čuvena vojna formacija korišćena u drevnoj Grčkoj. Karakteristična za vojsku drevne Sparte. Sačinjavali su je gusto poređani hopliti u pravim redovima koji su činili kvadrat ili pravougaonik. Hopliti su bili naoružani kopljem dugim 3 metra tako da su i hopliti iz četvrtog reda mogli učestvovati u borbi zajedno sa prvim. Zaštićeni okruglim štitom sa prečnikom od oko jednog metra i bronzanom kacigom. Savršeno uvežbana formacija koju bi sačinjavali snažni vojnici činila je nebrobojni zid i nepremostivu prepreku konjicama sa istoka. Jedini nedostatak ovog vida ratovanja je njegova relativno slaba pokretljivost, pa su Grci u sukobima sa rimskim legijama redovno gubili inicijativu na bojnom polju.
Ovaj vid ratovanja kasnije preuzimaju Makedonci koji koriste duža koplja. Falanga nestaje kao zastareli način da bi se u drugom obliku ponovo pojavila krajem 15. i početkom 16. veka, kad se pokazala potreba tako gustih redova pešaka protiv konjice onog doba, i traje oko sto godina, da bi napokon početkom 18. veka zauvek otišla u istoriju.
Kralj Leonida (film 300):
"Tvoj otac je trebao da te nauči kako funkcioniše falanga. Mi se borimo kao jedna neprobojna jedinica. To je izvor naše snage. Svaki Spartanac brani onog koji mu je sa leve strane, od članka do vrata. Ako štit ima samo jednu slabu tačku, onda falanga propada. Od članka do vrata."
...............................................................................................................
Beogradski Sindikat (Nema povlačenja, nema predaje)
"...Još uvek smo gerila,
još uvek smo ulična armija beogradskih čaršija.
Još uvek držimo odstupnicu, držimo redove,
još uvek nema povlačenja, nema predaje.
Još uvek drže se FALANGE, a i kada nas ne bude,
ni tada nema povlačenja, nema predaje."
