Soroševac/ka, žuti/a, drugosrbijanac/ka. Ali, sa posebnim obrtom, da od toga nije video/la neke veće koristi, nego samo štete.
Elem, po godinama spada u generaciju koja je najaktivnija bila 90-ih. Ako je muško, na studentskim protestima je nosio američku ili zastavu Ferarija. Drao se iz sveg glasa kako su sankcije pravedne, pa su ga čak i organizatori upozoravali da se malo smiri. Ako je žensko, bila je pod obavezno potajno zaljubljena u Čedu Jovanovića. Doduše, ovo može da bude tačno i ako je muško, samo još potajnije.
Ako je muško, pred bombardovanje je trebalo da ide u vojsku. Povlačio je veze i vezice, pa je na kraju preko tetke koja radi u Lazi izdejstvovao dijagnozu šizofrenije. To ga je oslobodilo vojske (prvo privremeno , pa stalno), ali mu ta dijagnoza povremeno iskoči, pa krije zdravstveni karton k'o zmija noge. Ako je žensko, bombardovanje je provela po podrumima gde je stvarno zakačila neku neurozu, a možda i psihozu. Od tada kune Miloševića kako joj je upropastio zdravlje i mladost.
Član je DS od pre 5.oktobra. Nadao/la se da će preko stranke doći na neku poziciju, kad budu došli na vlast. Umesto toga, video/la je mnoge preletače kako čas posla menjaju stranački dres i postaju nezamenljivi u DS, dok "stari borci" ostaju sa strane. Za to krivi smrt Đinđića i Miloševićeve ubice. Đinđićevu sliku inače drži kao ikonu u stanu, mada ponekad diskretno priznaje da je preletanje počelo još dok je bio živ.
Posle smrti Đinđića prelazi u LDP, nešto što su oni "čuvari plamena" i ekipa, a nešto zbog te stare ljubavi prema Čedi. Samo, ljubav ipak kratko traje i zgašnjava, a sa njom i članstvo. Ipak, učestvuje u njihovim akcijama podrške LGBT zajednici. Ako je muško, par puta ga ionako tuku i šamaraju jer liči na homoseksualca. Ako je žensko, iz protesta se ljubi sa debelom Zoricom lezbejkom, ali zažali jer joj smrdi iz usta i dobija neki herpes, plus reputaciju da je i sama lezi-bezi.
Ako je žensko, ima jednu ozbiljniju vezu sa bosanskim muslimanom ili čak i Albancem (naravno liberalnim) , da pokaže kako je otovorenog uma i multikulturalna. Ta veza možda preraste u brak, ali nažalost posle par meseci ispadne da dotični nije baš toliko liberalan (ili je prosto derpe) i to puca. Ne voli da se seća i pominje to. Ako je muško ozbiljnijih veza i nema, osim par klošarki koje bi da ga opelješe za neku imaginarnu lovu koju takođe nema .
Dolaskom SNS-a na vlast oseća obnovljenu energiju da se buni, protestuje i učestvuje u nekim gerilskim akcijama. Pridružuje se raznim soroševskim ispostavama kao što su kreni-promeni, ne davimo Beograd i slično, a ne propušta ni protestne šetnje. Piše razne zajedljive komentare po društvenim mrežama, doduše pod pseudonimom. Jer i pored svega i dalje radi na državnim jaslama, u nekom institutu ili opštini. To nije dobio/la preko stranke, nego preko gorepomenute tetke (još dobrodržeće gospođe) koja ga/ju savetuje da bude pametan/a i da lepo uđe u SNS, pa da napreduje i obezbedi se za ceo život.
Oseća ipak da sva ta opozicija nije više kao nekad, da je suviše mekana, i žali što Zapad ponovo ne uvede sankcije, pa malo i bombarduje, nego su suviše popustljivi prema Vučiću. Mrzi Rusiju, Kinu i Koreju (Severnu), jer su protiv zapadne civilizacije i progresa. A mrzi i narod što voli ove zemlje, i voleo/la bi da ga vidi da pati i plati zbog toga. Ovo se još više zaoštrilo od kako je počeo rat u Ukrajini. Nada se pobedi Ukrajinaca i Zapada, da će Putin da završi u Hagu, i da će Kinezima najzad Ameri da uvedu sankcije pa da nauče svoje mesto.
Po pravilu ističe da je rođeni Beograđanin/ka, ili Novosađanin/ka, i prezire dođoše. To što su mu preci 1945. došli iz Bosne ili Crne Gore ne uzima u obzir. Od roditelja nasledi neku nekretninu "u krugu dvojke" za koju nove SNS-ovske vlasti traže visok porez. Ima ponudu da je zameni za vrlo pristojnu gajbu na periferiji, ali se plaši "radikalskih" (SNS) investitora. Diskretno se raspituje kod advokata, starog kućnog prijatelja, šta treba da uradi da ga/ju ne prevare. Ako je žensko, ponekad se i odluči na ovakvu zamenu, menja životni stil, ide na fitnes i kod kozmetičara, i traži bogatog deviznog penzionera.
- Kreteni, kreteni, idioti ! Pa sad ste našli da bušite, moj Fransi da doživi nervni slom ! Evo sad laje, laje i ne može da se smiri. Ovaj narod, to ne ne, jeb'o vas Putin razni zločinac i cela Rusija. Vas stvarno treba izolovati od celog sveta, samo sankcije, sankcije i bombardovanje ...
- Ko je ova lujka ?
- Ma pusti je, psihijatrijski slučaj. Skroz odlepila,do podne mrzi sebe a od podneva ceo svet i priziva bombardovanje. Nego probuši ti zid na još ova dva mesta, pa da provlačimo kablove.
*„Izvoli, draga, posluži se ...“
„Oh, šta je ovo, slatka moja ?“
„Ah, to je specijalna salata po receptu koji sam pokupila pre neko veče u onoj emisiji „Ciklonove kućne čarolije“. Gostovao mu je neki Francuz, joooj, znaš kako je seksi lik ... a specijalitet se zove „Coup de grâce“. Ubija koliko je dobar, a Francuz reče i da je dobar za ... hihihi ... znaš ... ono ...“
„Hihihi ... Kako ? Ku d - ... ma nije važno. Negooo, lepo si ovo napravila, prosto mi žao da načnem, vi’ kako je lepa kupa ... a šta je ovo, je’l ovo grašak ? Aaa, nemoj mi reći da si slagala zrno po zrno, pa sve do ovog na vrhu kupe ?“
„Jeste, to je grašak, slatki, mali provansalac takozvani, spolja, a unutra još ima i kukuruza šećerca, marinirane šargarepe, leblebija, pavlake, majoneza, ma svašta ... Samo se ti služi ... He, he ...“
„Hoću ... Evo, počeću s vrha, bojim se da ne srušim kupu ...“*
(dva sata kasnije)
*„Auuu, kono, kako sam se lepo najela ... jedva dišem ...“
„Mmmm, daaa ... Hajde ti sad lepo kući, pa onako s vrata spopadni onog tvog mužića. Videćeš, he, he, provansalac čini čuda čak i u ’ladnoj vodi ...“
„Ma nije kući, jeb’o mu pas mater, javio se da će doći kasno, na nekom seminaru je .. muška posla, alii, sačekaću ga ja, he, he ... ’Ajd’ uzdravlje!“
„Uzdravlje, kono !“*
(još dva sata kasnije)
„Uuuuh, što me zabole stomak ... nisam trebala jesti onoliko onog graška ... moram u WC ... Aaah! Ouuurgh! Šta je ovo ? Ghaaarglj, krk, krh, kvak, žljok .... Blaaaaargh! Arrrrgh !“ ... TRAAAAS !
Ta-naaaa-tan-tananana – heeey - ta-naaaa-tan-tananana – ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – ta-naaan – You don’t get fooled again - ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – uajaaaaajgh
Inspektor Smorejšio Kenj bio je izrazito mrzovoljan. Žena mu prethodno veče opet nije dala, jer se najeo nekog graška s teletinom koji je ona skarabudžila pa je celo veče prdeo kao konjuždrina, što mu je gospođu izrazito nerviralo pa ga je povrh svega proterala u kujnu da spava na prokletom jednosedu na rasklapanje, venčanom daru njegove tašte.
I dok je bezvoljno vukao dupe na posao, mlateći usput glavom kao konj na prazne jasle, zazvonio mu je mobilni. Sa druge strane linije bio je njegov pomoćnik, Perica Debilko.
„Šefe, imamo situaciju ovde ... Dođite odmah u ulicu Sofije Bipkuše broj 26. Ouva !“
Uleteo je u prvi taksi i ubrzo je bio na naznačenoj adresi. Ispred oronule četvorospratnice čekao ga je Perica, dok je nekoliko policijskih patrola pokušavalo da drži pod kontrolom okupljene znatiželjnike i novinare iza žuto-crne trake razapete po okolnom drveću.
„Šta se ovde dogodilo, Debi-li ?“ – voleo je da pecka svog pomoćnika.
„Gospođa Dobrila Salatić, 36 godina, udata, bez dece, pronađena je mrtva u svom stanu na trećem spratu. Ležala je u gomili sopstvene povraćke i krvavog proliva. Telo pronašao muž pokojnice kada se kasno sinoć vratio sa nekog seminara.“
„Heh, seminar ... Ili je išao neđe da loče ili da kara, ili i jedno i drugo ...“
„Nije, šefe, ima potvrđen alibi ...“
„Je li telo već odneto u prosekturu ?“
„Jeste. Telo u prosekturu, a uzorci u lab.“
„Odlično. Imamo li nekog očevica ?“
„Gospođa Spajić sa drugog sprata tvrdi da je videla žrtvu kako izlazi iz stana preko puta oko osam uveče, kada se vratila iz šetnje. Vreme događaja smo rekonstruisali na osnovu toga što je bakica izjavila da je žurila kući da gleda „Sulejmana“. Samo što je ušla u kuću, čula je glasove na hodniku, pa je zirnula kroz špijunku.“
„Ko živi u stanu preko puta ?“
„Izvesna gospođa Ubavkić, 34 godine, bankarski službenik, raspuštenica, bez dece. Izrazita lepotica, ako smem da primetim, šefe.“
„Hmmm, raspuštenica, veliš ? To je stavlja na listu prvoosumnjičenih ... Idi ti u centralu i pripremi sve za brifing kad se vratim, a ja ću porazgovarati sa gospođom Ubavkić“ – reče Smorejšio. „A možda mi se i posreći“ – pomisli u sebi.
(nekoliko sati kasnije u sobi za brifinge forenzičara)
„Šefe, sve je spremno za brifing. Dok vi razgovarate sa ostatkom tima ja odoh da časkom prelistam našu bazu podataka i internet. Možda iskopam nešto.“ – reče Perica izlazeći iz prostorije.
„OK, ljudi, šta imamo zasad ? Laboratorija za uzorke ?“
„Uzorci uzeti sa lica mesta ne pokazuju ništa specijalno. Povraćeni sadržaj je čista želudačna kiselina, a u izmetu se nalazi enormna količina krvi“ – javi se gospođica Dosta, doktor biohemije.
„Znači, ništa. Autopsija ?“
„Žena, tridesetih godina, izrazito gojazna za svoje godine, prava mašina za govna“ – uz suv osmeh, reče Mladen, specijalista sudske medicine. „Na telu nema tragova nasilja, a analiza krvi pokazuje povećano prisustvo kolhicina, leka koji se koristi za lečenje gihta, pa sam pomislio da se možda, predozirala. Međutim, uvidom u zdravstveni karton gospođe Salatić, utvrdio sam da nije bolovala od gihta. Onda sam pomislio da se možda najela livadskog šafrana, poznatijeg kao mrazovac pa sam analizirao sadržaj creva, međutim ništa sem ovoga: zaglavljeno u debelom crevu pronašao sam jedno nesvareno zrno graška koje je imalo tragove kolhicina u sebi. Dakle, ubistvo.“
(u međuvremenu, u stanu gospođe Ubavkić)
Gospodin Salatić i gospođa Ubavkić leže zagrljeni i razgaćeni na njenom ogromnom francuskom ležaju. Gospodin Salatić puši postkoitalnu cigaretu.
„I dalje ne mogu da verujem kako si se lako rešila one moje debele kučke ...“
„He, he, ljubavi moja, sad si samo moj ...“ – predući odvrati ona.
„A kako si se dosetila ?“
„Pa ljubavi, znaš da je moj bivši bolovao od gihta. Sve što mi je ostavio bilo je tih nekoliko kutija Kolhicina. Kada sam pročitala uputstvo samo sam sabrala dva i dva.“
„Ma kontam, ali kako to da se ti nisi otrovala, kad kažeš da ste obe jele tu salatu ?“
„He,he, složila sam grašak u obliku kupe i samo sam to zrno što će biti na vrhu ostavila da celu noć stoji u vodi u kojoj sam rastvorila celu kutiju Kolhicina. Znala sam da je đembela pedantna i da neće roviti po salati već da će uzeti baš sa vrha.“
„Hahahaha ... Ooooo, Lukrecijo moja, ljubim ti oko pametno! Dođi opet malo dâ čika u goozoo, m ?“
„Joj, ljubavi, je l' može kasnije malo, umorna sam. Znaš, morala sam da dam i onom blentavom inspektoru Smorejšiju, kad je dolazio da me ispituje ... Ne ljutiš se, je l' da ?“
(u međuvremenu u sobi za brifinge forenzičara)
„OK ljudi, idemo dalje. Profajleru, da li je ovo zrno graška uvršteno u profil ubice ? Šta kažu tvoje profajlerske knjige ?“ – upita Smorejšio.
„Jesam šefe, uvrstio sam ga. A što se tiče profila, otrov je žensko oružje tako da sam sto posto siguran da je ubica žena, a potencijalni motiv ljubomora. I to je sve što bih imao da kažem o tome“ – profajler je delovao neispavano.
U sobu sav zadihan uleće Perica Debilko.
„Šefe, šefe, pronašao sam trag !!! Sajt „Vukajlija“, čiji je vlasnik izvesni Kaizen, na upit „zrno graška“ izbacuje preko dvadeset rezultata. Kaizen je ubica !“
„Perice, sine, oduvek sam sumnjao da ti je prezime ustvari oznaka za koeficijent inteligencije, a sada sam apsolutno siguran u to. Debilu, alo, ubica je žensko ! Ž-E-N-S-K-O !!! ... Osim toga, Kajzen ne postoji, niko ga nikad nije video ... I ajde sad razguli, donesi mi profil ubice.“
„Da, šefe, odmah, šefe“ – Perica izlete iz sobe i minut kasnije se vrati noseći fasciklu.
Smorejšio je zgrabi i poče nervozno da pretura po dokumentima. Na kraju izvrnu fasciklu i protrese je.
„Pa šta je ovo Perice, Boga ti poljubim ? Gde je zrno graška iz profila ?“
„Mis'te ono malo zeleno, šefe ?“
„Da ! Ono malo, zeleno !!!“
„Pa ouvaj, ja ... ja .. ja sam to naš'o pored kompjutera šefe dok sam listao baze podataka, i ouvaj, ja sam to ... pojeo.“
„Ti si šta ?!!!“
„Pa šta ću šefe, bio sam glaaaadan ...“
Smorejšio ščepa Pericu za vrat.
Odjavna špica
Definicija je pisana za takmičenje "Pačja škola", a scenaristi "SISAJA" nek se jave Kajzenu oko eventualne saradnje, a ako ne, neka sisaju - bolji sam od njih.
