Rečenica kojom se isključivo služi prosečni muškarac koji je posle mnogo godina lutanja, mučenja i rintanja konačno uplivao u mirne vode i sada za sebe može da kaže da je zadovoljan. On ima dovoljno para, sve dugove je isplatio, u kladionicu ne mora da ide sem kad ode na piće sa drugarima ili da osmotri novu radnicu, auto ide bez problema, deca ( ako ih ima ) se pooženila, poudala i otišla iz kuće, ima sasvim razuman višak kilograma, primeren ostatak kose...jednom rečju on je SREĆAN ČOVEK. Pa...skoro.
D : Je s' to ti, Miroslave, gimnazijski druže moj...?
M : Jeste, ja sm Miroslav, samo ne mogu da se...
D : Pa, ja sam, bre, Dragoslav, išli smo zajedno u Prvu Petoletku!
M : Jooj, jeste! Dragoslave, 'de si prijatelju sto godina...!
D : A ja baš ovih dana razmišljam o tim vremenima...
M : Pa, jes' bili smo mladi...Nego, šta ima novo?
D : Ma, ništa me ne pitaj - sve naopako. Posle gimnazije sam pokuš'o nešto da upišem, nije išlo pa se zaposlih kod pokojnog tate u garaži. Aaaaa, krvav je to pos'o, Miroslave moj. Evo, i dan-danas to radim i pravo da ti kažem, muka mi je više. Odvrni, zavrni, odvari, zavari...ode život, jebiga. Nisam, bre letovao 5 godina! Sin i ćerka već 10 godina studiraju - nikako da završe, stoke nijedne...i tako. Odem ponekad u kladionicu, samo da bacim pare, šta ću. Gubim pare, kosu i živce k'o i svi. Dobro, a kakav si ti ? Kako preživljavaš?
M : Pa, ne znam kako da ti kažem...Eto, još samo da pustim sise pa i žene da se rešim...
Osim visine plate, jedan od bitnijih kriterijuma za izbor posla. Iako se uglavnom smatra da je visina plate ta koja odlucuje prilikom izbora posla, u nekim slucajevima uslovi rada mogu biti i od vece vaznosti od visine plate
*Radnja se desava u malenom selu na jugu Srbije, gde su vec i vukovi krenuli da migriraju u potrazi za boljim zivotom zbog sveopste krize i besparice
-Dobro vece, dali ste oglas da pravite roletne?
-Da.
-Pa dobro, koliko se krece, kolika je cena po kvadratu za kompletnu roletnu?
-A odakle zovete?
-Krupac(10km udaljen)
-Aaaaa, ne znam, mora prvo da dodjem da pogledam da vidim dal se lako ugradjuje
-Ma dobro, kazi mi samo okvirno cenu da znam kako ide
-Ma nemogu da ti kazem dok ne vidim dal je pristupacno..
-Ma pristupacno je, kazi mi cenu da znam sta da radim!
-Aaaaaa, nemogu dok ne vidim prozor!
-Ej ce mi kazes li ili ne, ima i drugi koji rade!
-Pa ti onda idi kod njih.
-Pa ce idem! Cao!
-Cao!
Krajnji uzvik razočarenja mužjaka kad shati da ga je devojka celu noć sankala.
Pošto je jadnik sve vreme plaćao piće misleći da će da nabode, odjednom doživljava odjeb.
Ovom rečenicom pokušava da saopšti kurvi da će je policija zaustaviti radi testiranja,
te da će zažaliti dan kad ga je odjebala.
- Ćao, šta piješ?
- Martini...
- Konobaru, martini za damu...
- Nego, Živosav, inače.
- Još jedan, ako može?!
- Može, može, kako da ne (ohoho, smeši mi se kvalitetna jebada!).
- :srk: Dooobar...
- I, čime se baviš? Šta slušaš inače?
- Mhm...Daj još jedan martini!
- Evo (pašće u krevet kao zrela kruška). Je l' studiraš nešto? Radiš?
- Da. Budi srce, pa nam naruči nešto da pregrizemo.
- Naravno. (najedemo se, napijemo, pa onda divlji seks!).
...
- Eh, baš ti hvala na ovoj gozbi. Divan si!
- Hehe, znam. Nego, moj stan je slobodan, pa ako...
- Možda neki drugi put.
- Dobro, daj mi bar broj.
- Ovaaaj, broj? Ne bih baš to sada.
- Aj' onda bar...
- Eee, žurim, zove me drugarica. Ćaaaos!
- Ej, stani. Stani, kučko! Potrošio sam 50 evra. Platio sam ti 10 martinija. Kurvo! Kako možeš? Aaaaa! Videćemo se na alko-testu, kad te policija uhvati! Kurvooo!
U davna vremena, ultimativna muška kapara na ženski polni organ, da ne kažem, "najdžentlmenskiji mogući potez" koji je jedan muški primerak bio u mogućnosti dizvede u ne-noćnoj interakciji sa jednom damom, da ne kažem, "manje dlakavom predstavnicom ljudske rase". Nesebični čin ukazivanja poštovanja prema narečenoj vlasnici vulve - nastao negde u vremenskom kontinuumu oko Renesanse i muške epifanije da ne moraš, fazon, jednu ženu da SILUJEŠ kako bi im'o snošaj sa njom ili dideš u javnu kuću u istoj nameri a samo da bi kasnije rikn'o od sifilisa u 21-oj godini života - koji je izumr'o sa seksualnom revolucijom, a preciznije, na dan kada su žene po DRUGI PUT izašle da glasaju. Ono - prvi put, jebote, niko nije verovao šta se događa i to...
Elem, ovaj nekada umnogome *nehigijenskipotez, danas je prisutan isključivo kao već do jaja izanđala šovinistička fora u crtanim filmova kategorijeDraguljčeta,Viteza Koje&Duška Dugouškai američkim filmovima "Đ*" produkcije, gde nesluteće žensko čeljade propadne kroz naslovni ogrtač ili jaknu iako se to nedvosmisleno protivi svim poznatim i nepoznatim zakonima fizike.
Šta? Kao, nisi mogla da ideš okolo, je l'?
1573 god., oblast jebenog Jorkšira...
- Hoćete li mi pomoći da izađem iz kočije, ser Lohnese?
- Da, naravno, milejdi! Prihvatite moju ruku...
- Hval...*Ah, kakva grozna bara podno nogu mojih, to je naprosto užas!!!*
- Ništa ne brinite, milejdi, ja ću vas spasiti! :svuš, svuš, rk! satenskim ogrtačem u tobla sa svinjskom crkotinom u poodmakloj fazi raspadanja:
- Ah, ser Lohnese, vi ste takav džentlmen...'Biste li pošli sa mnom unutra na jednu zasluženu eksploataciju mog analnog otvora?
1893 god., jebena oblast Londona, Engleska...
- Gospodine, hoćete li mi, molim vas, pomoći sa ovim paketom? Bojim se da je pretežak za mene, hihi...
- Ne možeš da nosiš paket al' zato *možeš da glasaš*, a?! DABOGDA TE ZAKL'O DŽEK TRBOSEK, ŠČULA!!!
2014 god., oblast Rijada, jebena Saudijska Arabija...
- Amina, 'ajde lezi...
- Ali, Rahime, danas nije red na men...
- Ma, ne kažem ti zbog toga nego hoću duzmem neki DVD sa police...
- Aaaaa, dobro onda...
Ultimativni vapaj nebu što bi upućen iz usta prosečnog muškarca po ko zna koji put bačenog u očaj usled nečega što je neka prosečna žena rekla, uradila ili, pak, NIJE. Krik u najmračnije dubine duše potisnutog šovinizma, što bi urliknut u trenutku najakutnijeg muškog asimilovanja sa Tebrex Primusom Adamom i empirističkog shvatanja kroz šta je narečeni prolazio onomad sa Evom, poserem joj se i na jabuku i na zmiju, onako baš.
Jer ako je Biblija pored one duhovne svojim nešto skeptičnijim čitaocima sa prostatom pružila ikakvu drugu satisfakciju UNUTAR i IZMEĐU svojih redova, onda su to bez imalo sumnje a) afirmacija incesta i b) nadređenost muškog pola nad ženskim...iako obe ove stavke (a posebno ova potonja) u matematici realnog života padaju u vodu brže nego što si stigao dizgovoriš „Hehe, gle ovog lika na Brankovom što vezuje akumulator za nogu, hehe...“. Zapravo, velika je verovatnoća da je na terminalni potez pomenutog siromaha ovako ili onako, potpuno ili delimično, uticala neka žena...bila ona njegova ili, khm, tuđa... a možda baš i u vezi sa tim akumulatorom, odnosno pražnjenjem istog po hiljaditi jebeni put. No, ne treba biti rob stereotipima i polnom šovinizmu. Siguran sam da ćete, dragi moji muškarci-sapatnici, i u provinijenciji sopstvenih života spontano osetiti koji se to trenutak interakcije sa vašom lepšom polovinom kvalifikuje kao šlagvort za uzvikivanje parole iz naslova. Više puta.
Jebati, ionako, nećemo.
- Halo, dragi, jesi ti...? E, slušaj...Je l' možeš, molim te, da dođeš po mene na Slaviju? Stao mi je auto na kružnom toku, mislim, uopšte ne znam šta nije u redu sa njim, jedva je išao i to što je išao!
- Je l' si digla ručnu pre nego što si krenula?
- Hihihihi, dobro pitanje, jaooo što sam blesava...Divan si, dragi! Mwa! :klik!:
- AAAAAAA, HOĆU SVOJE REBRO NAZAD!!!
-------------------------------------------------------------------------------------------
Dalibor: ‘Ajde, Marina, jebote, zakasnićemo na Doček, šta se više lickaš, koj moj?!
Marina: Evo, evo, samo još malo...Ne misliš valjda da ću dozvoliti sebi da u Novu Godinu uđem obučena apa-drapa??
Dalibor: Dobro, dobro, samo požuuuuri, moooolim te!
4h i jedan doček Nove Godine kasnije...
Marina: Evo! Ja gotova! Je l’ krećemo? Hajde, požuri, hoću da stignemo tamo pre špica...
Dalibor: E a ja hoću svoje rebro nazad, znaš!!
---------------------------------------------------------------------------------------
- ...i zato vas izbacujem iz Raja i proterujem na Zemlju gde ćete morati u muci i znoju svome da živite život. Zauvek.
- HOĆU SVOJE REBRO NAZAD, AAAAA!!!!!!
Glavni lik u zgradi za "izgubljeno - nađeno - nikad ne vraćeno". Ako vam nestane sušilo ili žica za sušenje veša, ON je kriv. Nema veze što živiš na desetom spratu, ON će naći način da se popne i uzme predmet koji želi. Naravno, 1% ste vi krivi za nešto što vam nestane a ostalih 100% ON. Najbolje je lepo ga zamoliti da vam vrati dotični predmet. Najčešće je Rom. U svom šteku ima sve moguće i nemoguće stvari "pozajmljene" od stanara i suseda. Tu se može naći: ploča Frenka sinatre, gramofon star 100 godina, sabrani hitovi Svetlane Ražnatović (na kaseti, normalno), nindža šurikeni...
Sagledajmo sledeću situaciju:
-Đamale ej, Đamale...
-OOOOOO komšo pa kako si mi?
-Dobro sam nego da te pitam nešto...
-Evo i ja sam dobro, radi se pomalo...
-Opet mi neko mak'o radio iz "juga".
-Pa kad?
-Ajde molim te, tačno znam kako si to izveo i ušao u "juga". I ja tako ulazim kad zaboravim klučeve unutra.
-Nisam komšo, ama nisam!
-Dobro videćemo mi sutra! A prošle zime kad si mi poskid'o ratkapne isto si se kleo...
-Pa komšo, znaš mor'o sam...
____________________________
sutradan, buvljak
-Aaaaa komšo i ti navrati' jednom do moje tezge!
-Da, da nego jel ovo moj radio? Ono gore?
-Jes' radio je!? A šta bi drugo bilo neg' radio! Za tebe 800 dindži!
- Ček komšo, nemoj ti mene da zezaš... U jebem ti jel ovo brava sa Ćakinih vrata?. "Soni" linija one Marićke
-Jebiga...
-A ovo... u sunce ti jebem pa jel ovo "Cisco frame relay" ruter
-'Ajde 500 dindži pa nosi oboje, jel može?
.'Ajde...
Beo k'i prvi sneg. Toliko bled da ga se vampiri plaše a duhovi i ostale aveti traže zaklon trčeći što dalje od njega, često ispuštajući nerazumljive zvuke.
Nastalo od staromodnog prokuvavanja beloga veša u loncu velikom, jer je jedino nakon prokuvavanja veš bio čisto beo.
Pola 12 uveče. Mlađahni par se vraća iz izlaska i prilazi starom gradskom groblju.
Živodarka: Ju, šta je to bilo?
Mile: A b'e Živče, pa nemoj da se bojiš, ja sam tu.
Živodarka: Alo momak! Pa ja sam ti noćni maraton trčala, a da se bojim ovoga.
Mile: Ajde, slobodno priznaj da te je stra'.
Živodarka: Ma nije, nego ladan neki vetar majku mu.
Mile: Odi da te ugrejem hehehe.
Živodarka: Pa ajde hihih... IJU! ŠTA JE OVO??? AAAAA MAJKO DRAGA, NISAM JOŠ SPREMNA... NISAM JOŠ SPREMNAAAAAAAA...
Mile: U sunce ti... Lazo? Jes to ti? Crni Lazo, al si ti prokuvan! Šta je to s tebe? K'o da sunca nisi video godinama, a skoro dao 5 litara krvi.
Lazo: BREEEEEEEEJNNNSSSSS!!!
Mile: Idi begaj, na kakvoj si pijanci bio? Mora da si bio kod Radovana, on kad napravi pijanku... Lazo, šta radiš to? E, ne kosu! EEEEJ!
Lazo ni pet ni šes' neg otvori glavu Miletu i izjede mu mozak.
Najbitnija stvar u Srba koja mora da nestane!
DRUG1: Aaaaa batice, šta kažeš, kakav sajt? Kakve crnkinje.
DRUG2: Ekstra batice, nego jel si ti obrisao istoriju?
DRUG1: Valjda znaš da se to nauči pre nego što prohodaš!
DRUG2: Istina.
.................................................................................................
PROSVETARalpha: Šta je bre ovo, šta ovde piše?
PROSVETAR: Istorija gospodine.
PROSVETARalpha: Briši to i piši MOZAIK PROŠLOSTI.
PROSVETAR: Da gospodine.
PROSVETARalpha: Jel da da lepše zvuči?
PROSVETAR1: Da gospodine ministre.
...............................................................................................
Sastanak:
OSOBA1: Ovaj hrast je ovde vekovima.
OSOBA2: Mhm..
OSOBA1: Tačnije ima više od 600 godina.
OSOBA2: Mhm..
OSOBA1: Veoma je bitan za istoriju ovog dela Srbije.
OSOBA2: Mhm..
OSOBA1: Meštane vežu lepe uspomene, za njih je svetinja.
OSOBA2: Mhm..
OSOBA1: Turci, Nemci, Komunisti, svi su pokleknuli pred njim.
OSOBA2: Mhm..
Posle sastanka:
OSOBA2: Milorade, seci ovaj trulež i šalji seljacima metrice nek se
greju Ili za uspomene, nek rade šta im je volja.
MILORAD: Razumem ministarko.
Nadogradjen čin peglanja koji pored izbacivanja enormne količine želudačnog sadržaja uključuje i ono malo što se sačuva za kasnije, da se usvinjiš kao što pravom humanoidu i dolikuje.
-Bole : Šta je Malom? Aaah što ne reče. U sunce ti, ovo ko na gejzir.
- Badža : Zaveži života ti i preuzmi ga malo, zgadilo mi se više. Ovaj, ovo, to šta god da je nikad da presuši.
- Bole : Ma znaš Malog, on ništa ne može normalno. Evo gotov je. Jel tako Mali?
- Mali : Aaaaaha, pfuuuu. aaaaa
- Badža : Aj ga vozimo kući. Bacaj ga na zadnje, neka se kotrlja do kuće.
- Mali : Baaahv aaaa pfuu aaaaaaa
- Bole : Idi bre do djavola Mali, odakle više ozvlačiš to. Badžo ne brini sve mu je u krilu, sedište je bezbedno.
- Badža : Evo nas, stigli smo. Dobro veče teta Vera. Evo mi donesmo Malog, ovaj Mirka. Ništa mu nije, samo malo popio.
- Vera : Kuku crni sine, šta to učini. Šta mu je ovo po odelu?
-Bole : Ništa teta Vera, malo je prepeglao. Ništa strašno, opere se to.
- Šta je peglao?
Način na koji većina naših roditelja, a i ostali stariji ljudi operisani od računara koriste tastere (strelice) za gore i dole na tastaturi.
Prvi primjer: (SKROLOVANJE)
ja: Brže spuštaj taj tekst što ga toliko tipkaš, DRŽI STRELICU.
stara: tap - tap - tap - tap (nikako da spusti tekst)
ja: Jel znaš ti držat taster pritisnut ?!
stara: Kako to?
ja: Pa fino pritisneš i onda držiš, ne dižeš prst sa tastera kad si pritisla.
stara: Aha, dobro, a da neće pregorit ako tako držim?
Drugi primjer (IGRICA - AUTO TRKE)
Pokazujem ja teči kako se igra Collin McRae reli.
Kažem ja njemu, nema mijenjanja brzina sve ti je automatik, imaš samo četiri strelice, gore je gas, dole kočnica, a lijevo i desno za skretanje. I krene ti on voziti:
- tap, tap, tap, tap (auto jedva da krene) (i sam se nervira kaže, šta je ovo što ne ide)
- Pa stisni gas!
- Pa evo stišćem, vidiš koliko ga pritišćem (sve brže tapka po gasu)
- Ama drži taj gas, isto ko u kolima, držiš ga.
- Aaaaa, tako znači (on je zericu brže skonto, ali je brzo izletio van staze jer je zaboravio da taster treba nekad i da se pusti)
