Zlojeb ili zlujeb je neko ko je uvek spreman na svađu, nadrkan tip.
(dvor Nemanjića u Nerodimlju, 1310. godina, Milutin ulazi u svoju odaju) Jelisaveta: Gde si ti nedelju dana, prokletinjo? Milutin: Pa klao sam se s Vizantincima mrtvim oko Ohrida. Jelisaveta: A meni ni da kažeš da ideš, ni da se oprostiš od mene? Milutin: Šta ja ima tebi da se ispovedam? Jelisaveta: Pa žena sam ti, na primer. Milutin: Što rek'o moj drug Viljem I Plantagenet, gud for ju, i šta s tim? Jelisaveta: Pa brinem da ćeš poginuti, budalo! Milutin: Da poginem od Vizantinaca? Grohotom se smijem. Jelisaveta: Ne znam lepo šta ću s tobom, teraš me da plačem zbog tebe, čoveče! Milutin: Ne znaš šta ćeš, a? Jelisaveta: Ne. Milutin: Da se lepo spakuješ i vratiš u svoju smrdljivu Mađarsku u roku od nekih 5 sati, da te ne bih za uši vukao do tamo. Jelisaveta: Al...ali ja tebe volim! (brizne u plač) Milutin: Šunka se vole. Jelisaveta: Znači teraš me od sebe? A zašto, reci mi bar? Milutin: Ne podnosim plačipičke i ne podnosim zlojebe, ajd' sad tornjaj se, moram da gledam ko od današnjih vladara ima dobre ćerke za rasplod.
Kritika, u vidu mantre, koja se ponavlja za svakoga ko se ikada, ne daj Bože, ponovi bilo čime. Najzanimljivije je to, što ovo nikada ne nabacuju na nos ljudi koji zaista žive na donjoj granici siromaštva.
- Auuu, Sava ide u Egipat, bole ga uvo, a narod nema šta da jede... - Vid` ove sva se doterala, ko li joj to plaća, Sunce da joj jebem, svetli kao jelka od nakita, a narod nema šta da jede...
Dušepogubna skalamerija sklopljena od najbednijeg parčeta drveta, oronula, sa popišanom posteljinom i fekalnim mrljama. Pa, ipak tako prijemčiva, udobna, jer ne klati se ni levo ni desno. Stoji u mestu, čvrsto i gordo, prizivajući horde jednoličnih stvorenja u svoj zagrljaj, pružajući im neizmernu radost i ushićenje. Ne osećaju oni smrad svojih telesa, učmalost idilične, identične svakodnevnice, ni bol koji im pričinjava, jer su odveć navikli da ga guše prividnom srećom proizašlom iz činjenice da još ništa nisu izgubili. Ko jebe to što ništa nisu ni dobili. Jedinu mučninu osećaju u činjenici da se neko usudio proturiti glavu kroz trule proreze drvenih rešetki.
-Brate, mojne putuješ u Češku, sviranje kurca, što daće ti pos'o, jebalo te i pisanje i fotografisanje, šta god, a Prag ko Prag, pivo mož' i ovde da cirkamo? Kad smo kod piva, o'š da vučemo slamke ko će?
Ukratko: dođu ti jedan dan neki ljudi u kuću, ti nemaš pojma ko su, roditelji ti kažu da ste rodbina. Ćale i keva ti se ponašaju pristojno, moraš i ti, ti ljudi odu, ne znaš ni što su dolazili. Jedina dobra stvar za tebe je što su ti dali pare: 20 maraka, 50 maraka, nije bitno ionako nemaš predstavu koliko je to stvarno. Onda te roditelji najljubaznije ubede da te pare nisu najsigurnije u tvojim rukama, i uzmu ti ih na čuvanje. Kasnije shvatiš da su te pare bile sigurnije u tvom posedu, jer su ih roditelji potrošili na neke za tebe potpuno nebitne stvari kao pelene za sestru, ili kiriju.
Tad shvatiš da je to čuvanje para glupost, i da ti nikad nećeš uzeti svojoj deci pare na čuvanje.
-Sine, gde su ti one parice što ti je tetka dala sad kad je bila? -Tu su mama, nisam ih trošio. -Znaš kako, bolje ti daj te pare meni, da ih ne izgubiš. ja ću da ih čuvam pa kad ti budu trebale ti mi reci. -Važi.
-Tata, jede mi se sladoled. -Jede se i meni, al' nemamo sad para, juče sam platio račune. -Pa imam one pare što mi je tetka dala, znaš što sam ti da mi čuvaš. -Sine. Ja sam te pare izgubio, nemoj da se ljutiš. Vratiću ti kad dobijem platu. -Ali, tata ti ne radiš nigde.
U svom izvornom obliku izraz opisuje najboljeg u svojoj kategoriji. Dominantan, ko da nije sa ovog sveta. Ko da je iz neke strane države. I sin Radiša kad zove iz Švecku jedva se čuje. Daleko, jebi ga.
Ovi picani i uštogljena gracka deca ovo izgovaraju drukčije. Belosvetski. Al to nema tu snagu i taj žar. Ovako je bre pravo narocko. Belosvecki.
- Jel se vratio Rivaldo iz Švajcarske? Priča se da je ukrao neku vrednu sliku tamo. - Jeste kume. Sve tačno. Kažu da je to nacrto neki belosvecki slikar. Van Mog neki, jebem li ga! ---------------------- - Darko brate, kakva je ova tura iz Kolumbije? - Belosvecka!
Izraz koji se obično koristi na proslavama, kada gosti ne znaju za dosta i za granicu, i nikako da se sete da imaju i svoju kuću.. Samo spominjanje izraza, navodi na to da se bliži fajront...
- Slobodanka, aj donesi tu tortu više !!! - Milorade, već sam im po pet parčeta isekla.. - Ma donesi kad kažem !
Instant odjebavanje od rasprave o nekom malom bogu. Ne, nema demokratije među običnim ljudima. Stoga nema ni prava na drugačije mišljenje o nekome ko je izraziti talenat u nekoj oblasti. Svaka reč koja odudara od šablona divinum hvalospeva biva okarakterisana kao iskompleksirani poklič pojedinca koji je život proveo u fotelji, drndajući davno izanđalu kasetu hitova Olivera Mandića u kaset deku i blejući iznad laptopa; on je mali, jadan, a onaj ko mu je ukazao na to je najuzvišeniji u svojoj smernosti i drugi mogu samo da ga ljube u depiliranu potkolenicu pa još malo naniže (ko se usudi, može i naviše).
-''Pa šta ako je pobedio, sad treba da mu pevam hvalospeve što je on doneo plehanu čašu da skuplja prašinu?'' -''Znaš, ako ga ne voliš, nemoj da ga pljuješ. Ja ga poštujem zbog njegovog rada i zalaganja. Kad budeš bio kao on, javi se.'' -''U redu, prosvetitelju smerni, odoh da pokorim svet, jedini problem je što ja nemam nikakve veze niti ćaleta manijaka kao on.''
Rečenica koja izaziva strah i trepet u svakom klinačkom društvu predškolaca koji se prepiru ko je je jači i ko ima najjačeg i najstarijeg brata. Najčešće se koristi i uz rečenicu: "Ima 20 godina i ima pušku!" Takav klinac je u većini slučajeva glavni u društvu što znači da bira ekipe za fudbal i automatski postaje najjači dečak u grupi!
Vidi se ko je bio začetnik leba i igara. Svaka emisija je "emisija zabavnog karaktera". Na sve strane pršti vatromet, prosečan studio je veličine omanjeg grada, klovnovi, žirafe, gigantske sise svuda, šimpanze, nakaze, igračice, fešta, ludilo. Kao dete Žikine šarenice i Grand šoua, samo na kokainu i izmrvljenim ekserima. Vest da je poplava u Indoneziji odnela milion života iznosi sisata spikerka uz pratnju žonglera vatrenih čunjeva u pozadini. Studio ispunjen hiljadama gledalaca oduševljeno aplaudira dok ansambl kepeca iz Napulja pravi kulu žeđi.
- Vest dana, premijer Berluskoni podneo ostavku! Ali, pre toga, pogledajmo paradu slonova uz prateću muziku.
