
Инстант одјебавање од расправе о неком малом богу.
Не, нема демократије међу обичним људима. Стога нема ни права на другачије мишљење о некоме ко је изразити таленат у некој области. Свака реч која одудара од шаблона дивинум хвалоспева бива окарактерисана као искомплексирани поклич појединца који је живот провео у фотељи, дрндајући давно изанђалу касету хитова Оливера Мандића у касет деку и блејући изнад лаптопа; он је мали, јадан, а онај ко му је указао на то је најузвишенији у својој смерности и други могу само да га љубе у депилирану потколеницу па још мало наниже (ко се усуди, може и навише).
-''Па шта ако је победио, сад треба да му певам хвалоспеве што је он донео плехану чашу да скупља прашину?''
-''Знаш, ако га не волиш, немој да га пљујеш. Ја га поштујем због његовог рада и залагања. Кад будеш био као он, јави се.''
-''У реду, просветитељу смерни, одох да покорим свет, једини проблем је што ја немам никакве везе нити ћалета манијака као он.''
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.