Kulturan odjeb gosta smarača za kojeg vam puca delfin da se dižete i da ga ispraćate.
Nakon sat vremena smaranja od komšije koji se tripuje da vam je ortak do jaja pričajući kako je sinoć držao sat vremena u ruci novi galaxy S4, sve se oblizujući i svršavajući što je eto imao priliku da drži to čudo tehnike a koje mu je dozvolio drugar Puniša sa sve djozlucima ko dno od pepeljare kojem je matori (bivši direktor Galenike) kupio čim je stigao prvi komad.
-E brate, tako ti kažem ja....ma čudo. Kupio bih ga i ja da mogu. Eto, siti se ispričasmo, idem ja polako!
- Ma da brate, opasna priča (šupičkumaterinu) ali mi sad nešto mrsko da ustajem. Nego, nećeš ništa ukrasti, jel da?
Kovitlac vetra nosi prašinu gde je nekada lagana košava talasala zlatno klasje. Potpuno odsutvo umirujućeg cvrkuta ptica uz blaženu škripu okrtanja čeličnog ražnja opterećenog prasetom. Poznati takt tamburaša i komad hleba u pretopu. Deronje. Mesto odmora od tmurne svakodnevnice i mesto gde valja dobro podložiti pre nego što se okusi kvalitetno vino sa peska.
Idila?
Ne bih rekao. Oni su svida. Tu su u liku žene, devojke, tašte, ortaka koji gricka viskas. Tu su da pokvare svako zadovoljstvo. Oni se kote, ima ih sve više svakoga dana. Postoji i profesija, nutricionisti, klasična sekta. Dolaze na gajbu, presreću te na ulici, prodaju ti herbalajf i preporučuju sjajan tretman smanjenja želuca. Mažu se sjajnim i nadasve imaju potrebu da ti skrenu pažnju na tvoj srčani mišić.
Imam ja i drugih mišića kojima je potrebna pažnja, manite se moga miokarda, evo vam moj Miodrag pa se brinite o njemu. Šta ne smem da radim? Da jedem? A smem, ali ne ono šta volim, je l' tako? Znači malo artičoke s mošnicama andaluzijskog pacova? Murš bagro! Šećer! So! Brašno! Slanina!
Propovedate pogrešnu veru odma' da vam kažem. Pogrešno ste obavešteni, da ako pokucate na ova vrata ima zainteresovanih, u mene je srce k'o u junaka i ne treba mi ta vaša preventiva. Ne treba mi taj vaš džoging i merač pritiska. Meni je potrebno da skrljam ovu skrajku sa pretopom. Posle malo od paufleka i dve litre dobrog crnog. To!
Smeta vam dim? Pa dobro majka mu stara da li ste normalni?! Evo, ovako, prestanite da dišete jedno pet minuta dok ja završim cigaretu. Veliku ćete uslugu učiniti svetu. Kako da ne pušim kad me nervirate, de makte se sotonjare.
Stres? Pa kako da se ne stresem kad vidim kako oni igraju. Jeste li gledali sinoć utakmicu? Plač majke božije. Tri pakle sam stukao, htelo srce da mi stane. Aha! Tu sam vas čekao! Pogrešan način života vodim pa će čuka da mi rikne? E oće kurac! Tri rata sam pregurao i jedan brak. Alo bre ja sam zemlju izgubio zabole me kurac za taj vaš miokard.
- Nego snajka, reci ti meni da li bi ti kušala vina rujnog. Malo taj kolac u leđima da ti razmrdamo a?
- Gospodine, dozvolite da završim. Dakle, da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj bolesti, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja obolje...
- Skidaju prase, odoh. Aj u zdravlje hehe
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Pojava koja izaziva prevrtanje očiju, psovanje, kletve i kupaca i prodavaca i svih onih nesrećnika koji se u tom trenutku zadese na penzionerovom putu.
Na ulasku penzioner zaustavlja svakoga ko naiđe da pita da li je to "onaj" supermarket što je bio u "onim" novinama gde kupus košta dinar, a meso je na sniženju.
Kada dobije potvrdan odgovor uzima korpu, pa je zamenjuje za kolica, pa opet uzima korpu, pa stoji i razmišlja... o korpi i kolicima dok je iza njega kilometarski red.
Stiže do voća i povrća. Krsti se pred avokadom i papajom, kupuje kupus, rovari po kutijama sa istim, prevrće dvadesetak glavica koje naravno ostavlja tu jer je video da u drugoj kutiji ima boljih.
Pred vitrinom sa mesom pravi se red od dvadeset ljudi zato što penzioner želi da pomiriše svaki komad mesa od svinjetine preko govedine do piletine, ne bi li ocenio svežinu i kvalitet. Ne obazire se na prodavčeve vapaje da svo meso stiže zajedno i da nije potrebno da miriše svako pileće krilce ponaosob. Posle pola sata odlazi sa 120 gr. mesa.
Kada se priblizava polici sa hlebom nastaje panika među kupcima koji trče ne bi li uzeli svoj hleb pre nego što mu se penzos približi. On će svaki hleb dobro ispipati- sa strane i odozgo, da mu nešto ne promakne. Svojim magičnim dodirom oceniće koji je hleb baš za njega pravljen. Mi iza njega ostasmo bez hleba.
Usput dok se kreće supermarketom svaku drugu osobu pita da mu pročita cenu, da li je ovo posno, a za šta ovo služi, kako to da nema toalet papira u listićima na komad, zašto se voda kupuje kad je ima i na česmi, kako to da ovoliki narod kupuje a nije na poslu, kako ih nije sramota što prodaju kondome i još xy pitanja iz svog arsenala.
I na kraju dolazi do kase gde kada mu se saopšti iznos računa izdeklamuje monolog o Jugoslaviji, Titu, Markoviću, kreditima. Dok nađe novčanik prođe godina, nekako sabere da treba da izvadi hiljadu dinara, a onda prodavačica nepromišljeno pita: "Imate li 26 dinara sitno?" E tu masa kreće da psuje, pljuje, proklinje dan kada se penzos rodio, a on broji i broji i sabira i broji.
Penzionerova kupovina je upešno završena u momentu kada podigne klinca u prevozu i udobno se smesti na prvo sedište iza vozača.
Apsolutni pojam kvaliteta kada je pileće meso u pitanju. Neprejebivi momenat u uvek maštovitoj priči brkatog mesara/prodavačice na pijaci kojim vam isti/ista jasno stavlja do znanja da počivše pile za života NI SLUČAJNO nije zobalo jeftini i međ' narodom omraženi koncentrat već kvalitetnu domaću hranu i travu, te da će eventualna čorba napravljena od istog bez po muke izlečiti čak i siromaha u poslednjem stadijumu Side, uopšte da ne pominjem Kancer i ostale gluposti.
Elem, kako se na srpskim pijacama već eonima tradicionalno može naći isključivo ona "najkvalitetnija roba od sviju roba" ( u koju, između ostalog, ubrajamo: krompir iz jebene Ivanjice, kupus iz Futoga, papriku i paradajz iz Leskovca itd...), jasno vam je da celokupna ponuda piletine MORA dolaziti iz hiljada i hiljada dvorišta širom ove naše zdrave i zdravlja svesne države. Na kraju krajeva i ukoliko je to baš potrebno, krivicu vazda možemo svaliti na NATO bombardovanje. Cenim da se neće ljutiti, krv im jebem da im jebem agresorsku!
- Pošto pile?
- 250 dinara kilo, gospoja...
- Uh, mnooogo, bre...Svi ostali prodaju za 150-200, a ti udario cenu k'o da je rat, nedobog!
- E, pa, gospoja, tuđi pilići nisu kljucali po dvorištu k'o moji!
- Ma, nemoj?!
- Jes' vala...I kljucala, i zobala, i sve. Naprav'o sam im čak i onu - kako se zove - traku za trčanje u ambar, pa su mogli i da vežbaju...Ulož'o sam ja u nji' pošteno, red je da nešto i zaradim...
- Dobro, a pošto su ti jaja?
- Tries' dinara komad...
- Ju, ju, ju, sve gore od goreg! Da ih nisi možda zlatom hranio kad ih toliko ceniš?
- Vi se šalite, gospoja, al' kad bi vam rek'o da im je moja žena svako jutro cedila sveži sok od pomorandže da l' biste mi poverovali???
Vrsta savremene zene i istovremeno jedna od najzastupljenijih bolesti modernog doba poznata i pod latinskim nazivom Tunus kompleksianus.Ove zene sastoje se od velikog broja vestackih delova nakalemljenih na nekad postojecu prirodnu osnovu koji zajedno cine funkcionalnu celinu.Uobicajeno je da je jedina stvar u njihovoj anatomskoj strukturi koja ostaje u osnovnom obliku mozak(to je velika greska)koji sadrzi fabricku gresku i koji u ovakvoj vestackoj sredini ima ulogu stranog tela.To dovodi do toga da mozak sve teze odrzava korak sa stvarnoscu.Ova zene karakterisu se viskom kompleksa svih vrsta u organizmu i potpunim odsustvom samopostovanja.Postoje brojne karakteristike kojima se odlikuju ove zene:
-vecito nezadovoljstvo sopstvenim izgledom
-vise plastike na njima nego u Lego fabrici
-lice im je zategnutije od izraelsko-palestinskih odnosa
-vise vremena provode pred ogledalom nego ona kraljica sto nije gotivila Snezanu
-lice im izgleda kao oguljena narandzina kora ili ugljenisani komad mesa
-uvek su sredjene kao predsednicki apartman
-omiljena rec u vokabularu im je operacija
-mozak im je prazan kao budzet Grcke
-kao slavu slave Svetog Hirurgija
-sveto mesto je solarijum gde odlaze jednom svake nedelje ostavljajuci dobrovoljne priloge
-krecu se coporativno,obicno ponosno jezde glavnim gradskim ulicama
-tri puta kazu fensi prije nego sto sastave prvu recenicu od ukupno pet reci
-izlaze na ekskluzivna gradska okupljalista
-okruzeni su napaljenim predstavnicima suprotnog pola koji su suvise zaslepljeni belinom njihovih zuba da bi videli stvarnu sliku i koji poseduju dzep dubok kao arteski bunar
Najpogodnije tlo za razvoj ove vrste zena je bogato okruzenje,a novac je osnovno sredstvo koje podstice razvoj.Bolest koja dovodi do nastanka ove vrste zena se u pocetnom stadijumu obicno javlja u mladosti,a jedan od glavnih faktora koji uticu na dalji razvoj je popustljivi bogati tatica(kasnije ovu ulogu preuzima bogati muz).Bolest koja se stekne u mladosti tesko se lijeci i obicno napreduje do najtezeg stadijuma koji nastaje obicno nakon 50.godine.Tada zene koje odbijaju prirodne tokove starenja zapocinju fazu konacne destrukcije.Ona se sa sastoji u potpunom pretvaranju ovih zena u vostane lutke.
Sekirati se. Živcirati se. Osećati brigu zbog nečega ili nekoga. Jebeno pizdeti.
E sad, što se tiče neke priče o nastanku i poreklu sâmog glagola iz naslova...Jedino objašnjenje koje bih eventualno mogao da vam ponudim bi bilo ono da je ovde najverovatnije u pitanju angikanizovani sinonim izraza Šutirati se u dupe, čiju zvučno-gradivnu osnovu čini reč fut ( eng. "foot"=stopalo) a kao, razume se, prirodno sredstvo za izvršavanje pomenute auto-radnje. Prijatno evening.
- Aaaaaaaaaa!!!
- Koji ti je kurac, jebote?!
- Ne verujem da je jebena Roma uspela da primi gol u poslednjem minutu nadoknade, aaaaaaaa!!! Jebenih 6 soma otišlo u tri pičke materine!!!
- Brate, upravo su nam zaključili 6 komada za kraj godine a ti se futiraš zbog mrtvog fudbala??
- Pa, što da me boli kurac kad u obrazovanje nisam uložio ni paru...O, Toti, jebem li ti ženu da ti jebem!!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, striče, sila si!
- 'Ajde, 'ajde, nije to ništa...Samo ga vrati u jednom komadu, ljubi te striko, nema ni nedelju dana kako sam ga uvez'o iz Nemačke...
- Nište se ti ne futiraj, striko, ima da ga čuvam kao da je moj sopstveni!
- Bolje ga ti čuvaj k'o da je MOJ sopstveni, jer te u suprotnom neće spasiti ni onaj tvoj kenjac od oca, ščuo?!
Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.
Blistavi trenutak samospoznaje najvažnije lekcije u životu, njegovog veličanstva -rada na sebi-. Seo si na dvosed, nabacio kolenom na voleja neumiveni ugloočni krmelj otkačen usled vibracija uzrokovanih saginjanjem da protrljaš nožne prste kroz puknutu sportovu čarapu dok si treptao jer ti dim od cigarete, one najslađe prve jutarnje, šiba u oči, i posterisao ga na neokrečeni zid iznajmljene sobe predgrađa Malog Mokrog Luga.
Sediš tako, češeš zamašćenu bradu i dok pronalaziš komad slanine od sinoć i polako ga mljackas i cediš njegove sokove, prolazi ti kroz glavu... Jebt, možda nije kriva država što nemam posao, moji me terali na faks ja nisam hteo, komšija sa kojim sam odrastao me zvao da vozim kamion u švabiji, samo da naučim jezik al ko će učiti švapski rekoh sebi, ćale me zvao u kombinat pre 10 godina da krenem sa njim da učim za varioca, do sad bih bio ekspert, ali razmišljam ko će se cimati da ustaje svako jutro u 6h jebt.
Čekaj malo, ako ćemo tako nije mi niko kriv ni što me riba ostavila, trebalo je češće da se kupam, da perem zube, dobro sad nemam sta više da perem, ko će se cimati realno za ovih 7-8 komada što je ostalo, ali tad... tad je bila prilika...
Možda ni trener nije loše mislio kad mi je rekao da ne dolazim pijan na treninge, da ne dodajem unazad loptu kad sam na tuđoj polovini, možda... možda su svi oni meni želeli dobro a ja nisam hteo da se cimam...
I onda ti bljesne... Kao stravičan udarac Ronaldove desnice u mošni deo, poput Đurićevog shvatanja da ipak nije vreme za aplauz, lupi te spoznaja u čelo. Srce pumpa kao ludo a krv kao pod pritiskom vode iz vatrogasnog creva naglo poslata do poslednjih pora tvog tela natera te da skočiš na noge i skoro pa nemo prozboriš: Jebote život, pa možda je do mene...
A: Šta radiš, jesi slobodan?
B: Ma evo nešto razmišljam, skapirao sam neke stvari, hoću da krenem život ispočetka.
A: Hoćeš sa mnom na proteste protiv Vučića večeras?
A: Naravno, ionako je on kriv za sve.
Još gora pojava od fejzbuk ziljavuše. Fejzbuk čičak je poznad po tome što se lepi najčešće za sliku fejzbuk ziljavuše, ne skidaš ga ni pajserom i odgovara na svačiji komentar.
(Slika odraz u ogledalu fejzbuk ziljavuše i fotoaparata/mobilnog telefona, puder, napućene usne, sise zapremine 4 i po litra komad i go pupak.)
Komentari:
Fejzbuk čičak: Mala bash si ono, do jaja.. Ovakva cura se retko vidja... :*
Ziljavuša: Hwala....:)
Drugarica1:Ribo, pokidala si ih... <3 wtp
Ziljavuša: Hwala... <3 wtpnns
Čičak: Jeste... Znaci, pokidala ih je.. :*
Drugarica2: Ljubomorne dushe mogu da ti pushe.. :*
Čičak: Tako je, tako je... Neka joj pushe!! :*
Matori sponzor: Devojcice, dodji ciki u krilo da ti isprica bajku za laku noc.
Ziljavuša: Paaa, ne znam ciko... maloletna sam.. Hihihi...:)
Čičak: Idi kod cike, idi... Nemoj da se stidis :*
Drugarica3: Maco, gde si kupila helanke? <3
Čičak: Da, da, gde si kupila helanke?
...
I tako u nedogled... Ili dok ga neko ne otera u pizdu materinu, a ponekad se tortura nastavlja i posle teranja u pizdu materinu...
Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.
Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.
Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.
Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.
:svadba u toku, kum na stolu, mlada pod stolom, muzika trešti:
-Dobro veče, ja sam fotograf koji vas je danas slikao, vi gospodine imate 6 slika, vaša supruga dve, kćerka jednu to vam je 9x200, 1800 dinara.
-Milunka BENSEDIN! Šta si reko?!
-Pa devet slika 1800 dinara, evo sve vaše slike možete pogledati.
-Je li prijatelju da nisi ti promašio profesiju? Evo ovde namigujem na kumu, ovde mi se ženi vidi komad dupeta kad se sagla da dovati bidermajer, ovde si mi sliko ćeru među sise glavu si joj odseko. Jebo majku ako nisi isti Pikaso, slike ti nemaju nikakvog smisla i koštaju u pičku materinu.
-Vi gospodine ako nećete, ne morate kupiti.
-Kupujem samo ovu de mi je ćera da ne drkaš na nju, a ovu ženinu slobodno zadrži. Ćao zdravo.
