Ono piće koje nikada nemate u kući a razmaženi gosti će baš to tražiti da popiju, što automatski znači da najmlađi član porodice mora do prodavnice.
Ćale: E kume, šta ćeš da popijes?
Kum: Šta ima u ponudi kume hehe?
Ćale: Imam šljivu, lozu, kajsiju, dunju, viski, pelinkovac, vinjak, konjak, belo vino, crno vino, pivo....
Kum: e, a je l' imaš slučajno kupinovo vino?
Ćale: (odakle mi kupinovo vino gde ga nadje).Normalno da imam kume nego sam zaboravio, sad ću ja...
Ćale: Sine, dodji do kuhinje trebaš mi nešto.....evo ti pare idu kupi kupinovo vino, jebalo ih ono, al požuri majke ti..
Sin: Šta će ti novo vino ćale imas ovde ceo karton?
Ćale: Ma ne novo vino idiote nego kupinovo vino, vino od kupine!
Sin: Kume, u usta ti se userem razmažena.
U svetu postoji jedno carstvooo,
u njemu caruje drugarstvooo...
Da. Balavište. Tu gde smo i ja, i ti, i svi koje poznaješ, poslednji put ostavili svoju nevinost i bezbrigu na čuvanje jednoj brkatoj dvojnici Vere Matović i drugoj znatno manje maljavoj ali zato na mleko mirišljavoj...:usrkava baricu koja je pošla na usta, nastavlja:...vaspitačici u dečijem dnevnom boravku, imena nekog palog borca za vreme NOB-a. E, barem smo se tada Švabama tako dobrano najebali milosne majčice da su za vjek vjekova zapamtili kakve je tvrdoće srBska gargija, OPAAA!!! Ili ruska, hehe...
Al' nisam slagao sam' za to, rođače, da ti budem sasvim iskren. Nisam ti ja iš'o ni u to tvoje balavo zabavište, jebiga, nisam, a hteo sam, nije da nisam, nego - eto. Za taj luksuz, naime, moji nikad nisu imali para...al' su zato imali babu. I to onu praaavu, oriđinale zajebanu i zavetno-komunističku, koja je umela i dispeče i dumesi a, bogami, i distuče ako bi joj se previsoko popeo na kurac (pokojni deda ju je zvao "ministarka", a i on baš nije bio decxko, ako me razumeš).
I tako, dok su druge decxake i dewojcxice njihovi roditelji svako jutro vodili u zabavište, moja mlađa sestra i ja bismo ostajali zbabom u ZBABAVIŠTU, našem ličnom dnevnom boravku sa pitaj kurac koliko obroka (to se kod babe nikad nije znalo lololo) i gomilom sitnih, malih "zadataka" između igre koje smo oboje sa takvom vojničkom predanošću ispunjavali da me trnci prođu kad se setim. Dodaj nož, donesi luka iz špajza, pospider malo brašna po tepsiji, umuti jaje...više smo mi tu štete no koristi pravili ali eeej, bre, bakuta nam dala zadatak, nema zezanja, op, cup, nalevo krug pa trk na izvršenje! E, tako je to bilo u vrtiću kod "Moje Babe", bratac, kapiram da me je to na neki način i oblikovalo na čoveka kakvim sam danas a nisam neka beograđanska vancaga, popijem tu i tamo vikendom, belo isključivo kacam pod velik stres.
Zato - eto vam vaša balavišta i vaše sisate vaspitačice, vaše spavanje posle ručka i vaše vaške, ja za to vreme bio zdrav, jeo uštipke svako malo i pravio ordenje od krompira za moju babu. I jopet bi, da mogu...
Baba: Ej, vas dvoje zvrndova! 'De se, bre, smucate sada kada vašoj babi treba pomoć, aaa?? :stavila ruke na kukove i gleda strogo a la Milena Dravić Gagu Nikolića u onoj reklami:
Ja: :stavio sestri plastelin u nos i posmatra reakciju: Igramo se, baba, pusti nas sad...
Baba: Dobro, dobro...a ja mislila da vam dam jedan zadatčić dobavite, ništa onda...
Mi: ZADAAAATAK, JEEEEE!! :mig!: RECI BABA ŠTA TREBA, RECI, MOOOLIM TEEEE!!!
Baba: E pa dobro, dečice, kad ste tako zapeli, hehehe...Ti mi, unuko, donesi dva velika luka iz ostave a ti možeš pažljivo disečeš ovaj krastavac na kolutove. Dogovoreno?
Mi: DOGOVORENO, BABA, JEEEEEEE NA ZADAAAATAK!!!
Krastavac: :u sebi: E, jebiga...
Plastelin: *Vadite me odavde više, šta čekate!?!?*
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato.
Dar sa neba.
Otelotvorenje svih Vaših želja spakovano u vitko telo anđeoskog lica, crne kose i plavih očiju.
Ona je još uvek nevina, kao cvet na proplanku, sa svojih dvadeset godina, neukaljana uticajima surove realnosti današnjice. Buduća doktorka.
Kod nje nema laži, nema prevare, vama iznosi sve crno na belo. Nikada nije dovela zeta narkomana u kuću. Njeni momci su svi bili sinovi prestižnih i uticajnih ljudi iz prestonice, (su)vlasnici preskupog auta, roditeljske firme, veštačkog osmeha, lažnih obećanja, i ambicija koje se svode na nasledstvo koje će dobiti jednog dana.
Ali ona i dalje čeka na svog princa na belom konju. Prethodni momci nisu bili dovoljno dobri u Vašim očima, i ako su bili uticajni i flafičasti, takoreći po vašoj meri. Ipak ona zaslužuje više, i Vi to znate. Ne želite da Vaša mezimica prolazi kroz muke i patnje današnje okoline.
Toliko insistirate na tome, da niste ni svesni da Vaša mezimica nije anđeo, da je to samo obična maska, i da se ispod te maske krije đavo, koji ne pije kiselu vodu, kao što ima običaj da to radi u Vašem društvu, već konzumira sve moguće vrste (isključivo) alkohonog pića. Ne ostaje kod drugarice da uči čitavu noć, kao što Vi mislite, ne.
Ona je zapravo kao kuče pušteno s lanca kada nije u Vašem prisustvu. Voli sve što vole mladi.
Vremenom postajete svesni tog problema, ali ga potiskujete. Nadate se u bolje sutra, koje ne postoji za nju, nakon nekoliko ispiranja u bolnici i abortusa za koji su zaslužne lokalne propalice.
U Vašim očima, ona je i dalje nevina, buduća doktorka, koja čeka svog princa na belom konju, i ipak dozvoljavate joj sve, uprkos prethodnim greškama, jer neke stvari vredi čekati.
I dalje potiskujete surovu istinu.
"Nemojte lagat' sami sebe, kćer vam se u fur gasu jebe, vaša kćerka je kurva."
Mitsko biće (Femina con la barba lat.) koje je preživelo do današnjih dana zahvaljujući sigurnoj kući zvanoj cirkus. Pretpostavlja se da je prva žena sa bradom nastanjivala područje oko Tuzle u današnjoj Bosni, ali se mogu pronaći ostaci izdvojenih jedinki svuda po svetu. Zanimljivo je da i pored toga što su svi pripadnici ove vrste ženskog pola, oni prkose Božijoj volji i uspevaju vekovima da šire svoje seme i da pežive ratove i raznorazne bolesti, od kuge i kolere pa do tupih žileta i kancerogene serije Nivea Shaving gelova.
Žena sa bradom je preživela do danas zahvaljujući simbiozi sa kepecima, grbavcima i ostalim karakondžulama za koje je narod davao silne pare kako bi preplašio nestašnu dečurliju, zašta je danas dovoljno da uključe omalenu svetleću kutiju. Danas je njihov broj prava nepoznanica jer su se u međuvremenu doškolovale i promenile radno mesto, te se ne vodi evidencija o njihovom prirodnom priraštaju, migracijama, gustini naseljenosti, starosnoj strukturi itd.
Nepisano pravilo kaže da gotovo svaka pripadnica ove vrste radi u uslužnom sektoru, bilo da se radi o šalteru neke državne ustanove bilo da je u pitanju lokalna piljarnica. A opet, najčešće ih možemo videti u objektima u kojima nam mogu naneti trajne poremećeaje u ishrani, kao što su pljeskavdžinice, palačinkarnice, sendvičare... Kao za inat, uvek će prilikom stavljanja senfa u vašu pljeju da se pogladi po bradi diskretno kao seoski šarov koga je napao stampedo buva krvopija. Vama preostaje samo da se nadate da će oni padobrančići koji se polako lelujaju kroz vazduh promašiti vašu pljeskavicu i upasti u ortakovo punjeno belo.
Da ne ispadne da je ova pojava tamo negde i da nas ne dotiče, svako od nas ima neku dalju babu, tetku, strinu ili ujnu, uglavnom sa sela, koja pripada datoj nevladinoj organizaciji. A kada ih sretnemo, proklnjemo i opanak i žarko sunce i onoga ko je izmislio da se ljubimo tri puta.
A da znate samo kakav rolat sa mesom i Rafaelo kuglice pravi moja strina sa sela, prste da poližete.
Izraz koji se koristi za neko mesto, bila to ulica, kraj, grad ili neka država, koja daje veliku količinu talenata u nekoj oblasti i u kojoj se određene veštine neguju, tako da uz fizičke predispozicije koje talenti moraju da poseduju, postoji i određena kultura njihovog uzgajanja.
U principu to je jako dobra stvar, samo što ponekad talenat može da se koristi i u potpuno suprotnom kontekstu.
- Jesi vid'o ovog špica što smo doveli?
- Onog Sozinja iz Brazila?
- Da, taj. Al' ćemo da karamo ove sezone sa njim.
- Nemam pojma, meni nešto tanko deluje. K'o da nema kap krvi u sebi.
- Ma ne lupaj bre, on je iz Belo Horizontea. To mesto je rasadnik talenata.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kizo, doveo sam ti još dve devojke na probu.
- Jesu opet neke gankeci tebra? Rek'o sam ti da ih imam dosta, a ona reklama sa sedam godina sreće sve manje i manje pali.
- Ma jok bre. Moldavke. Sveže.
- E to već može. Moldavija je rasadnik talenata.
Najdegutantniji video klipovi koji se mogu naći na Youtube-u/društvenim mrežama. Prosek godina autora istih je 15 godina. Možemo klasifikovati ove talentovane autore na više podvrsta. Prikaza je njihov doživljaj samih sebe, a u stvarnosti je suprotno.
Ja-znam-smisao-života reper
On će u svoju pesmu ubaciti par jadnih aluzija na to kako su pare sve na ovom svetu. Iako zna da će kao reper završiti u nekoj od gajbi koje je video na MTVu, nije se zapitao kako doći do tih para. Od svoje muzike se sigurno neće leba najesti.
Ja-sam-napušteni-neshvaćeni-zaljubljeni tinejdžer reper
Ovaj je u stvari najmanje opasan od svih repera. On je nesrećno zaljubljen, i koristi svoj Tube nalog da posvećuje pesme devojkama koje su ga tokom godina šutnule i koje će ga šutnuti. Osnovne rime su mu (niko sa ovog)sveta - (te neće voletiovoliko, jer naša je)planeta.
Ja-sam-najgangster-najebo-si-ako-se-kačiš-sa-mnom reper
On je naj krimos u BG (živi u Sopotu/Belom Potoku/Rušnju/Aranđelovcu), kara sve ribe, one mu se same zavlače u krevet. Kada repetira štoljpi, kafić se automatski prazni. Šmrče belo, pije pivo, i slika se sa svojim voznim parkom i arsenalom za fejs.
Adut koji se koristi u razgovoru, kojim sagovorniku stavljamo do znanja da posedujemo zavidan nivo obrazovanja.
- Znači mala vodim te na jahting, klabing, belo, žuto, cirke, svirke, ovo ono...
- Da Bane, ali ko da završi moju doktorsku disertaciju?
- Pusti to, carpe diem maco...
____________________________________________________________
-Poštovani gledaoci čast mi je da vam predstavim našu zvezdu u usponu Marka Pantića Pantu i njegov debi album Panta Rei.
Reci nam Panto koju poruku nam šalješ nazivom svog albuma?
- Znači šaljem svima poruku da je Panta Kralj i da sa Pantom nema zezanja .jasno?!
-Znači ništa sve teče...
- Šta teče?! Ma teče bre ludilo u venama, nemoj da ti sve bre ovde polupam bre matora bre
-Odjava
Pravac u savremenoj umetnosti koji je izveden po principu prskanja, polivanja ili nekog drugog načina "nabacivanja" boje na platno kako bi se dobila apstraktna slika čiji koreni su u dinamičkom procesu samostvaranja.
Poznata dela ovog pravca su ona koja je naslikao Džekson Polok, za druge autore imate i gugl.
- Alo bre, šta je ovo po školskim toaletima?
- Ne znam na šta mislite direktore?
- Pa na ova sranja po zidovima! K'o da nisam direktor Gimnazije!
- A, akciono slikarstvo.
- Kakvo bre slikarstvo?
- Pa evo, u ove prve četiri kabine, ovo braon, to je od srede kad je kuvarica nešto eksperimentisala sa ćevapima pa u trećem be pokvarili stomake. Ovo u ženskom toaletu na podu je ona mala iz prvog a, ko bi rekao da je tek sad prvi put dobila...
- A ovo žućkasto-belo u nastavničkom?
- E sad, znate kad je došla ona nova bibliotekarka na probni rad? Pa, neke kolege su se malo zanele...
Kada se svetli primeri vukajlijaškog slenga nađu u ustima ljudi koji žele da ispadnu frajeri/ribe. Ili još gore, dece koja žele da odrastu ranije. Priča se svodi na prljanje sopstvenih usta, i ušiju ljudi koji to slušaju.
Deca gledaju slike druge dece...
KAĆAA: Pogledaj sliku ove koze sto bocka Milana, te cipele nikako ne idu sa dugačkim trepavicama! Mrš na demotivaciju kurvo!
MYLICA :*** Tako je KAĆO ribo, kobjašnjavaš!!
Ćale: Al si uklopio boje sine, crno i belo samo, još se nagaravio oko očiju, baš si pandan!
Sin: Šta sam?!
Ćale: Pa pandan, isti panda!
Sin: Ćale, nemoj više da visiš na vukajliji kad ja nisam kod kuće, lupićeš nešto pred kevom pa će opet da ide na nagradno odsustvo kod svojih par meseci, ko će bre onda da nam kuva??!
Kratko i jasno objašnjenje zašto ne treba štedeti na materijalu i praviti falš robu.
Planiranje proizvodnje rakije na veliko:
-Da je pakujemo u plastične flaše, jeftinije su.
-Može, možemo i da stavimo zatvarače kao za Rosu, tu ide manje plastike.
-A etikete ćemo da odštampamo crno-belo na tanjem papiru, masan je skup.
-Odlična ideja.
-A šljive da kupujemo direktno od seljaka, da ne dajemo procenat preprodavcima.
-Da uzmemo manje šljiva a da dodamo šećer.
-Kakav bre šećer? Pravićemo prirodnu rakiju, ne može šećer.
-Ma može rakija i od šećera i arome da se pravi, ne trebaju nam tolike šljive.
-Pa i od govna može da se pravi burek, al' niko neće da ga jede, il' radimo ljudski, il' ne radimo uopšte.
