Osoba kojoj sve smeta, puna komleksa, osoba koja do podne mrzi ceo svet, a od podne i samog sebe.
Letnje popodne. U parku iza zgrade decaci igraju mali fudbal.
Odjednom se pojavljuje covek pedesetih godina, osisan na opasno, sa tetovazom tenka na levoj podlaktici iznad kog pise "MARIBOR 13.04.1970.", u majici punoj fleka od maltera i kreca, i pocinje da vice:
- Picka li vam materina bre mala, pa jesam vam rekao da ne vicite dok igrate fudbal, a? Pa bre vama ne vredi pricitai! Ti mali daj tu loptu ovmo odmah!
Mališan mu, drhtavim rukama daje loptu, a iza sebe cuje komentar nekog svog druga:
- Nemoj tom Nadžak dedi da daješ loptu bre.
Covek uzima loptu, i dok krece sa njom nazad prema zgradi komentariše:
- E kurac cete više tu da mi vrištite bre!
Popularni naziv za Švajcarsku koji uveliko koriste gastarbajteri prilkom konstantnog naglašavanja, a pritom i smaranja, gde, šta, kako,...itd... žive i rade (što je uopšte česta osobina i ostalih gastarbajtera)...
(Gastarbajter prisustvuje guranju prilkom ulaska u autobus)
-jao, ova Srbija i ovi Srbi, pa ovo u CH ne postoji! Kod nas nikad, ali nikad nije tako bilo! U CH svi stanu u red i onda....bla bla bla...
(Gastarbajter vidi papire, kese, flaše, pseća govanca u parku, kraj reke...)
-Jao, jao vidi ovo! Kad ćemo bre mi Srbi da naučimo da se ponašamo?!!! Vidi ovo đubre! Pa to u CH Švaba nikad nije video! Oni tamo ne smeju to da urade, a i kulturan narod! Odmah te bre kazne kad pokušaš nešto da baciš! Jao, jao...
(Gastarbajter svojim novim automobilom prelazi preko milion puta krpljenog kolovoza)
-Jao, vidi ove rupe! Pa ovo je bre strašno! Pa uništiću novi auto (ja u sebi: da, u CH nema toga?!) kupio sam ga od plate, dao sam mnogo para, što li dolazim u ovu Srbiju kad moram preko ovog da idem?! (ja u sebi: I ja se pitam što li dolaziš, sedi u divnu CH!) Pa ovo nije put! (ja u sebi, naravno: Švabe prave bolji?!) Da vidiš ti u CH kakvi su putevi! Pa to kad Švaba uradi, pa to traje vekovima bre! A ovi naši Srbi....bla bla bla...
Osnovna podela mužjaka homosapiensa po odnosu prema ženkama iste vrste.
Pičkoljub je konstantno napaljen, flertuje direktno u svim prilikama, situacijama i lokacijama (u klubu, kafiću, autobusu, mesari, pošti, parku, banci, na bazenu, utakmici, sahrani...) i ne bira sredstva da dođe do željenog cilja. Uglavnom lažno predstavljanje svoje ličnosti u zavisnosti od procene (na osnovu velikog iskustva u muvanju) šta sagovornica želi da čuje. U zajedničkom izlasku u noćni klub uvek se izdvaja iz čopora i lovi samostalno, a ako ništa ne prevrne, ako ga sve pedaliraju (neke i po dva puta, jer nije siguran dal' ju je već startovao) vrati se (taman kad već i zaboraviš da je izašao sa vama) i krene da mrači kako treba promeniti klub, jer u ovom muzika smara. Za vreme duže (prinudne) seksualne apstinencije, spreman je i da plati za snošaj, bez bilo kakve moralne dileme. Za vezu su mu idealne devojke sa kojima može da ima površan odnos, sa mnogo fizičke interakcije, malo priglupe i lakoverne, da bi mogao lako da nastavi sa dotadašnjim navikama. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere Pamele, Sindi, Naomi i ostalih polugolih, ubavih i gizdavih devojaka.
Pičkopaćenik je zaljubljive prirode. Zaljubi se u jednu devojku, idealizuje je maksimalno, piše joj pesme i ni jednu drugu ne vidi. Noge polomi i iskilavi se dok je smuva. U vezi je teški papučar i ispaljuje, zapostavlja i zaboravlja sve ortake, rodbinu, kolege, kumove, kućne ljubimce... Trpi raznorazne torture i iživljavanja, i obara sve lične i svetske rekorde u toleranciji istih. Posle raskida je u teškoj depresiji, ne spava, ne jede, ne izlazi iz kuće, smrša, ubledi... dok se ponovo ne zaljubi. U osnovnoj je na zidove sobe lepio humorističke i hipi postere, i postere poznatih muzičara.
Pičkoflegmaš je totalna suprotnost prethodne dvojice. Teško se zaljubljuje, a ni ne juri i naskače na svaku suknju. Neretko se desi da ni ne primeti neku zgodnu ili slatku cicu, ako je zauzet nečim što mu je zanimljivo, pa često u društvu i okolini dođe do zabune da preferira istopolnike. Za vezu su mu idealne duhovite devojke, sa kojima bi imao opušten odnos kao sa ortakom. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere košarkaša, fudbalera i likova iz stripova i igrica.
Kao i u svakoj definiciji i podeli, i u ovoj postoje izuzetci koji potvrđuju pravilo, mužjaci homosapiensa koji ne mogu da se svrstaju ni u jednu od ovih kategorija, a opet su po malo od sve tri. Čine veoma mali procenat mužjačke populacije (možda su i promili u pitanju).
Pičkoljub: Čarli Šin, Era Ojdanić, Pepe Le Tvor, Džek Nikolson, Sergej Trifunović, Hju Hefner, Dilan Dog, Kristijano Ronaldo, Pišta...
Pičkopaćenik: Džastin Biber, Željko joksimović, Sunđer Bob, Bajaga, Novak Đoković, Kapetan Mark, Mirko Topalović...
Pičkoflegmaš: Bil Gejts, Vojislav Koštunica, Kajl Broslovski, Čak Noris, Leo Mesi, Klark Kent...
Meksički muzičko-scenski nastup gde mlađahni Meks uveče okupi grupu svirača, ode pod balkon u "Romeo&Julija Style" ili bar pod prozor neke senjorite i kroz pesmu joj sere o ljubavi, dubini i lepoti njenih očiju, hodu anđela, predivnoj duši i tako to dok se u suštini nada da će dobiti malo pičke.
Dobro, da ne budem vulgaran do kraja, još dva telesna otvora dolaze u obzir, uprkos tradicionalno ljutoj hrani.
- Pablito, kuda?
- Do Soledad, da joj pod prozor otpevam serenadu.
- Kakva pesma, kakvi bakrači! Idi direktno kod nje i pokaži da imaš kohones i odmah je tamo uzmi!
- Nisam ja Fernando pa da mi tako nešto pođe za rukom. Moram malo da se pomučim ovako.
- Skidaj sombrero u znak poštovanja kad se ON pominje! Tako.
- Perdona me, Dios, što zaboravih :prekrst: Nego, da krenem dok se marijači nisu previše nagutali tekile.
- Sa srećom, hermano. I pripazi se; keva joj ima uvek spreman tiganj pun vrelog ulja, a ćale pušku drži punom i otkočenom.
- Sve za amor žrtvovaću ako treba!
- Nego, večeras čujem popust u picinom parku zbog praznika...
- Što ne pričaš! Idemo! Soledad nek' čeka do sutra!
Komentatorska uvertira pred sam start jedne fudbalske utakmice, u kojoj se sastaju dva tima koja su ranije već ukrštala koplja, pa im je ova utakmica svakako jedna repriza. Ume da bude veoma iritantno slušati kako je tekma koju gledamo zapravo repriza tamo nekog duela izvađenog iz naftalina, gde se fudbal igrao krpenim loptama, i gde je bilo normalno uvesti psa na teren. Niski standardi, nekvalitetan fudbal, ali istorija je ipak bila ispisana.
Bilo da je reč o sudaru dva fudbalska giganta, ili jednog giganta sa vrećom za udaranje, ili duel dve vreće za udaranje (onda svakako jedna drugoj predstavlja u isto vreme i giganta i džak za punjenje), komentator će reći kako gledamo još jednu zanimljivu utakmicu, reprizu one koja se odigrala pre pet vekova na jednoj livadi. Naravno sa istim akterima, to jest istim imenom kluba, ako i on nije u međuvremenu promenjen. Generacijski gledano, osobe koje su odigrale pomenute mečeve možemo svrstati u redove navrndeda, askurđela, kurđupa ili kojih već staračkih kolonija koje idu posle titule pradeda. Većina se, naravno, odvano vinula u legende najčuvenijeg sporta na planeti, i postala sastavni deo zemljišta.
-Dobrodošli na Alianc Arenu, mesto gde se sastaju čuveni minhenski Bajern i Borusija iz Dortmunda. Ovo je svakako repriza finala Lige šampiona iz 2013. godine. Očekuje nas veoma, veoma uzbudljiv meč.
---------------------------
-Dragi gledaoci, slikom smo na Gudison parku, sledi meč između Evertona i Vest Bromvič Albiona, dva tima koja su najprijatnije iznenađenje Premier Lige, i može se reći da je ovo repriza meča iz 1977. godine kada su takođe imali izjednačen broj bodova.
--------------------------
-Poštovani gledaoci, dobar dan. Pratimo meč između &#?5t/748 i jhGD!"#. Očekuje nas kvalitetan duel dve ekipe, takoreći repriza meča iz 1891. godine gde je &#?5t/748 izašla kao pobednik. Tada je bilo 3:0, a golove su postigli policajac, navijač i sudija.
Zagrljaj ružnog para zimi. Manimo tužne priče koje se pričaju u žbunju parkova, njihovi očevici su sami krivi zbog radoznalosti. Klupe ispod laterne uveče privlače poglede kao to svijetlo iznad njih noćne leptire. Pa zašto misle da su zaklonjeni? Sjede tamo zagrljeni, više prispojeni, nasloženi jedno na drugo. Boja lica im razmazana, upala roza, bezbojna bijela. Ustaju sa klupe tromo, prelaze u trodimenzionalni referentni sistem, kao medvedi iz zimskog sna, kreću igrajući se sa ravnotežom... Započinju negraciozan i nezgrapan hod dok upadaju u oči kape i drečave skijaške jakne sa fluorescentnim linijama. Onda slijedi zastoj, zagrljaj uz banderu... Osjećam kako mi grebe oči taj hrapav dodir, izgledaju kao da se rvaju dok pokušavaju jedno drugom da provuku ruke oko struka ili vrata. Robotskim potezima namještaju pomjerene potkošulje ili gaće, pa nastave da hodaju, do sledeće bandere. Bolje bi nam bilo bez njih, i mrak ima svoju svrhu. Ovako redjaju stubove kao psi koji ih zapišavaju. Sad ide poljubac. Boli... Pokušavaju da pronadju jedno drugome lice, crvenih noseva sa kapavicom od hladnoće. Tako su blizu jedno drugom da osjećam smješu zadaha, vodurinu iz noseva, pljuvačku i njihove zimske zelene jezike na sopstvenom vratu. Ponovo kaskanje, pa ponovo klupa. Sad se osmjele pa im mlohavi jezici cure jedan po drugome u eksternoj sredini, dok se dolje drapaju po "kolmar" znakovima ili uzajamno pretpostavljaju genitalije preko kopče od kaiša, gaća, podgaća, helanki... Takvo komešanje nastane, vruće im pod kožom, a oko njih studen. Odjeća se razjebala, sve ih svrbi. Raskravljeni, opet ustaju, pokušavaju da se češu, namještaju se i skakuću. Padne ti na pamet, kako su se smuvali? Osjetiš da si tužan, ti ljudi pomisle, "nije neka riba/nije neki tip, ali nisam ni ja, ok je." Koliko tišina oni prodju, koliko puta se izbjegnu tokom nedelje? Koliko li ružnih poklona razmijene, svih onih srca sa gadnim natpisima? Pa koliko izlazaka sa društvom, gomilom drugih ružnih parova koji su isti takvi, nosati, krezubi, polu - raspadnuti petominutni razmjenjivači fluida... Na šta li liče ti ragovori, njihove interne fore? Svaki pokušaj odgovora mi zadaje samo mučninu. Opet staju, ne drpaju se više, sad ide njegova verzija nježnosti, kada joj ćevapima od prstiju prelazi preko obraza, usana... I ona ga gleda sa onim blagim osmjehom, onim telećim očima. To se oni povezuju vantjelesno. To oni dižu vezu na viši nivo. To je ono kad mogu da ćute zajedno. Ja to ne mogu da ne vidim, gomila ih je, stalno, svake noći u jebenom liberalnom svijetu. Kilogrami masnoće, crnog ispod noktiju, zamazane šminke, jeftinog dezodoransa, groktavog smijeha zbog jadnih doskočica o seksu, cvjetova u rukama sa kojima ne znaju šta da rade (jer u filmovima se prikazuju samo scene kad djevojka prima cvijet, ne i šta radi posle sa njim)... Koliko nabujale ružnoće i nečistoće se razliva noćnim ulicama, kao sadržaj raspukle cijevi kanalizacije...
Podjebljiv naziv za početnike u karateu, tekvondu, aikidu i ostalih zajebanih borilačkih veština.
Podsećaju na istoimene junake iz legendarnih kornjača koji su redovno dobijali batine od svih.
Samo je Ejpril razbila oko petnestak.
- Brate, šta ti je to na čelu?
- Ne pitaj. Ma ne bi mi ni verovao.
- Ajd ne seri, pričaj bre.
- Ma, zgazio me big fut u parku.
- NEEEE SEEEERI!? Zar oni žive i ovde, u Ćupriji?
- Nisi znao?
- Ja sam mislio da su oni samo u Americi. Braaaate, kakva spoznaja. I šta bilo?
- Ništa naročito, nismo mogli da se miomoiđemo i on me bacio na zemlju i nagazio mi glavu.
- Ti mene zajebavaš!
- Ma, vraćam se sa treninga, idiote.
------------------------------------------------------------------------
Neca (5): Samo ti mene zezaj, sad ću da pozovem mog tatu.
Vaspitačica Nataša (24): Ćorčo. Ćorčo, hihihi.
Neca (5): Kmeeeeeeeeee... ćuuuuuti.Moj tata zna karate i ubiće te. I on je Donatelo.
Vaspitačica Nataša (24): Ijuuu, a ja sam Irma i još sam nevina.
Neca (5): Aaa, nee zezaj meeeee, buaaaaaaaa...
Vaspitačica Nataša: Evo ti kornjo komunikator i pozovi ga da dođe da mu vidim prutić, hihihi. :baca mu lego kocku na glavu:
Neca (5): On voli moju mamu! : mavaši u glavu: Kurvo!
Patrijarh Pavle od milja. U narodu široko zastupljeno tepanje ovom, nažalost, preminulom. Paja ima milozvučan prizvuk, kao da se obraćate nekom veoma bliskom. On je zaštitnik, a u isto vreme i veliki prijatelj.
- Danas prođoh pored crkve, a ono ispred beli BMW X6. Zamisli samo, u greh su ovi današnji popovii zagazili...
- A pokojni Paja se vozio u autobusu!
- Sećam se. Ja sam bio jedan od tih koju si sedeli iza, sada već preminulog, Paje. Bog da mu dušu prosti.
----
- Oteše nam sve. Država se raspada! Ljudi više ni u crkve ne idu!
- A za vreme pokojnog Paje nisi mogao ulicu preći od redova ispred crkve.
- Eh, da. Ona deca unutra u gomili su u nesvest padala, ne bi li poljubili Njegovu ruku.
----
- Otišao sam jutros u prodavnicu, a neki lopov naleti i celu kesu mi ote! Lopurda!
- Znaš li ti kako je bilo za vreme našeg Paje? Mogao si, bre, na klupu u parku da legneš, a da ti dlaka sa glave ne fali!
Karakteristična vrsta koja živi u Nacionalnom parku Srbija.
Popularni nazivi su "gotičari", "darkeri" i slična imena koja su povezane sa gothic/dark kulturom (Naravno, nazivi variraju od pola). Mužjaci pripadnici te podvrste su prepoznatljivi po crnoj odeći, dugoj puštenoj kosi, ogrlicama sa gothic motivima, narukvicama sa nitnama i martinakama (NAPOMENA: ne mešati sa mužjacima blekera, slični su). Ženke se prepoznaju po korsetima, dugim crnim suknjama, crnim/ljubičastim/crvenim/mešanim bojama kose, tripovima sa čarapama umesto rukava, martinkama, izbledjenim licima i gomilom bespotrebne šminke. Opšte teme za komunikaciju sa ovom podvrstom su: gothic, mrak, gothic, fetiš odeća/obuća, gothic, to kako su svi ostali smor.
Postoji nekoliko podvrsta
* DMG: Debela Masna Gotičarka - tipičan primerak, smatra sebe pojmom lepote iako bi joj većina dala lopatu i rekla da sebe zakopa u grob pošto ni grobari to neće koliko je ružna.
* MNG: Mala nadrkana gotičarka - Tinejdzerka u kasnim 16 godinama, sa izraženim potrebama za dominacijom i neiskaljenim besom prema sestri koja joj je nekada davno ubila hrčka/papagaja/morsko prase isl dok je spavalo.
* ĆG: Ćutiljiva gotičarka - podvrsta koja samo sedi i ćuti celo veče, ne želi da komunicira, ali želi da bude u grupi.
* DMNG: Debela masna nadrkana gotičarka - Slično DMG, samo što ima izuzetno preku narav zbog problema sa kilažom koje ima i viška masnoće u krvi.
* AG: Arogantna gotičarka - podvrsta poznata po svojoj aroganciji i narcisoidnosti. Istrebljena je pre nekoliko meseci kada se desio Veliki Prdež.
* KNZKKSPG: Kurvasta Ne-znam-koliko-kuraca-sam-primila Gotičarka - najniži pripadnik vrste, onaj procenat zbog kog svi imaju loše mišljenje o ostalima. Poseduje osobine svih gore navedenih podvrsta, ali i još jednu veoma gadnu - kad vidi kurac, ne misli na temu čiji je.
Verovatno postoji još neka podvrsta, ali ovo su one najizraženije i za koje sam video da još uvek ostavljaju neki trag.
Za ovu podvrstu GPUC (Gomila Prilika u Crnom, stručan naziv za metalce sa Trga Republike) se može zaključiti da živi noćnim životom, koji počinje odmah po zalasku sunca (ne zato što tripuju da su vampiri nego se plaše da će malo pocrneti i da njihova koža neće biti više bela kao gaće oprane Vanishom). Voli da pije vino (zato što je boje krvi) i ima čudne tripove. Poprilično je perverzna, i u trenucima kad nema potrebe za to. Komunikacija je na nivou "Gothic gothic gothic gothic". Većina mužjaka pripadnika ove podvrste je naopako što se sexualne orijentacije tiče (read as: više volim kurac u svom dupetu nego leba da jedem). Podložni su fetišima. Kao i izazovnom oblačenju, iako većina nema šta da pokaže.
* Važna napomena: Ne ulaziti u raspravu o muzici, pošto ćete ostati bez živaca jer im je sve sem gotika sranje.
Još jedna važna napomena: sav metal koji ima elemente simfonije i operski vokal je gotik. I tu nema dalje rasprave. Kao i sav metal koji ima sumorne tonove i dosadne
klavijature.* Najvažnija napomena: autor ovog pisanija nema ništa protiv gotičara. ovo je napisano samo u zabavne svrhe. sarkazma mi.
Jutarnja infuzija bolničkog pacijenta.
- Kažeš, deda, da ti je dobro ovde na gerijatriji?
- Dobro je, sinko. Ako ne računam ovu moju staračku malaksalost, nemam na šta da se žalim. Sestre me zgotive, svako jutro mi donose doručak u krevet, gledam televiziju a imam s kim i da popričam... Jedino mi smeta što mi od silnog bušenja vene izgledaju k'o ona bući-bući slamčica mog praunuka Mihajla, al' kažu da je to normalno u mojim godinama...
- Zbilja, dedice, koliko ti ono imaš godina?
- Pa s obzirom gdje sam, rek'o bih da nemam više nijednu... Sve sam potrošio. :šmrc:
- Ma 'ajde, deda, bićeš ti dobro. Znam da ti je dosadno kod kuće ali moraš da se uozbiljiš i malo više da vodiš računa o sebi. Ne možeš po čitav dan sa onim svojim Metuzalemima u parku da igraš domine u vijagru...
