Bez poente. Loše. Apsurdno.
No, da bih bolje opisao ovaj pojam, vratiću se malo u prošlost i zagrebati po poreklu izraza, što će, nadam se, doprineti i boljem razumevanju istog.
Miki se prvi put pojavio daleke 1928. godine, postao kultni lik, i dok su generacije i generacije odrastale, Miki je ostajao isti. Takav kakav je, obeležio je milione detinjstava i postao besmrtan.
Ali, s obzirom na to da je život kurva i na to da niko ne može biti zaštićen od gomile govana kojom nas isti poliva, simpatični miš je dobio svoju treću dimenziju i postao stvaran lik. Naime, šuška se da su tokom rata u Vijetnamu, nakon borbi u kojima su gubili kolege, mladi američki vojnici pevali Mickey Mouse March. U trenucima punim pomešanih osećanja, i potajnog shvatanja besmisla rata, ova pesma ih je vraćala u domovinu, u mladost, u vreme u kom nisu gubili prijatelje i u kom nisu stavljali glavu u torbu ni sami ne znajući ni kako, ni zašto. Kad se sve sabere i oduzme, verovatno je ova pesma predstavljala i duboko potisnuti bunt. Donoseći "Miki Mausa", Vijetnamcima su donosili smrt i "slobodu".
Iako je sam izraz postojao i ranije, u popularnu kulturu i totalni mejnstrim je gurnut Kjubrikovim remek delom Full Metal Jacket, gde celokupnu priču i celokupan život marinaca i onoga što su oni preživljavali zaokružuje gore spomenutim maršem kombinujući smrt prijatelja, borbu ubilačkog nagona i empatije, borbu detinjstva i odrastanja, borbu bez poente, ples između banalnosti i kompleksnosti. Što bi rekao Džoker, dualnost čoveka, Jungova teorija.
"Ovde se ne radi o slobodi, ovo je klanica".
Izraz kao takav je postao univerzalan i korišćen je u celom svetu.
Ako sve ovo što gorepomenuta pesma predstavlja u Kjubrikovom ostvarenju ogolimo do krajnjih granica, dobijemo samo jedno. Od *veselog,nevinogdeteta punog snova, bez trunke zla u sebi dološe, odrasle jedinke željne da povredibez smisla, i sopstveni zločinbanalizujedo krajnjih granica. Gubljenje nevinosti.Odrastanje*. Besmisleni odgovor na Džokerovo pitanje "kako možeš ubijati žene i decu".
"Lako. Ne moraš pucati daleko ispred njih".
"Srećan sam što sam živ, što sam i dalje u jednom komadu. U svetu punom sranja... Da. Ali sam živ. I ne plašim se."
Jebeni Miki Maus.
- Brate, kako ovo može da im prođe, ovo je jebeno besmisleno?
- Matori, živiš u Miki Maus državi, šta ti nije jasno.
----------------------------------------------------------------------------
- Ćero, daj to 'vamo da ti pokaže ćale, ovo je Miki Maus posao. Vidiš, uzmeš malo selotejpa, zalepiš ovde, pa malo ovde?
- Ćale, mislim da ću ipak do obućara. Ne kažem da si loš majstor, samo nisam sigurna u estetski aspekt lepljenja lepljenja štikle izolirkom. Al' hvala ti u svakom slučaju, car si.
----------------------------------------------------------------------------
- Matori, da sam na tvom mestu, ustao bih, otišao tamo i roknuo ga direkt u pleksus.
- Da se nosiš u pičku materinu i ti, i tvoji Miki Maus saveti.
----------------------------------------------------------------------------
"Lično, mislim da se oni uopšte ne žele uplitati u ovaj rat. Mislim da su oni zapravo uzeli našu slobodu i dali je kosookima. A oni je ne žele. Oni bi radije bili živi nego slobodni. Jadne budale".
----------------------------------------------------------------------------
- Kakva su ti ovo gejpeder sranja? U moje vreme, gledali smo Miki Mausa, Paju Patka, Toma i Džerija. Eh, kakva su to vremena bila.
Svima vam se dogodilo da ste juče loše jeli te vam se u stomaku i crevima stvorila gadna smeša koja vapi za izlaskom iz digestivnog trakta.
Obično ustajanjem u ranu zoru nakon obaveštenja od strane vegetativnog nervnog sistema ulazite u klozet sa namerom da sebi i svojim unutrašnjim organima olakšate bol i patnju kroz koju prolaze.
Udobno se smeštate se na klozetsku šolju, uzimate u ruke omiljeni časopis ili neki drugi komad hartije sa čitljivim sadržajem i otpuštate sidro koje vaše fekalije drži u zajedništvu sa ostatkom vašeg tela.
Ubrzo shvatate da se javlja zvuk koji preti da razbudi vaše ukućane i komšiluk. Šta vam je činiti, pitate se? Odgovori su ponuđeni u primeru:
1° Glasno se nakašljite, praveći se da ste se umesto da kenjate u klonju uputili da bacite peglu. Pomaže, ali nuspojava je ta što će vaši bližnji pomisliti da sa vama nešto nije u redu i pritrčati da vam pomognu. Sranje u najavi.
2° Odvrnite česmu nad lavaboom, kadom i pustite vodu tako da se stvori glasna atmosfera vodopada ili provale oblaka. Vaši ukućani neće reagovati osim u slučaju da preterate sa tim i izazovete poplavu.
3° Pažljivo otpuštajte fekalije iz sebe po sistemu govno po govno, a sve to pratite povremenim nakašljavanjem
4° Ako baš imate grdan problem sa izlučivanjem kake, savetujem vam da u klozet ponesete radio na baterije ili mobilni telefon sa koga je preporučljivo pustiti najturbofolkiji turbo folk koji postoji. Uspeh je zagarantovan.
I ne zaboravite, kada nagrdite klozetsku školjku, nakon brisanja guzice i zatrpavanja iste toaletnim papirom nećete rešiti problem. Uzmite četku i oribajte svoje guze delo, a sav taj posao krunišite zalivanjem šolje Domestosom. Prijatan miris hlora će delovati umirujuće na vaše ukućane, a i vi ćete biti zadovoljni i srećni.
Veoma korisna funkcija operativnog sistema Vindouz u slučaju da izgubimo neki važan podatak, fajl, ili nam sistem progrize trojanac.
Svako je ovu funkciju bar deset puta poželeo i u životu. Da se vrati na stanje od pre dva dana, tri meseca, deset godina, i ispravi grešku, tako što je nikad neće ni napraviti. Međutim, kad bi ta funkcija postojala, onda život ne bi mogao da radi ono što jako voli, da nam drži muda u presi, stalno nas vraćajući u prošlost, kad je "trava bila zelenija, i svetlo sjajnije", da se pitamo da li smo i šta mogli drugačije i bolje da uradimo i da li bi nam život sada bio lepši da jesmo. Nekako se uvek nametne pozitivan odgovor. Uvek nam ovo sada ne valja, a da je samo u tih nekoliko slučajeva bilo drugačije (odnosno, da je postojao System Restore), sve bi bilo bolje i lakše.
Da ortak iz ulice nije za vreme srednje škole po 15 sati demontirao bombe na Dastu 2, možda bi sad u 28-oj godini bio pred kraj nekog fakulteta i zaposlio se u državnoj firmi, umesto što češe muda pored kompjutera u požutelim gaćama. Možda.
Opravdanja "bio sam pijan, ne znam šta pričam", kod mislećih ljudi ne piju vodu, jer mi imamo jedan jedini mozak, kome alkohol samo uklanja inhibiciju i usiljenu pristojnost koju i inače ne osećamo. To je, inače, jedan od čestih razloga da se poželi System Restore. Da drug iz klupe nije onomad na žurci rekao onoj plavoj s kojom se dopisivao da "ima sisu, druga joj ne treba, ko skakaonica u Garmišu", možda bi i dobio nešto više od šamara. Možda.
Da se Maja Radodajka nije udala za Pecu Falkonea, snažno potpomognuta Audijem A4 i novim krpicama iz Zare, možda ne bi završila kao štićenica sigurne kuće i samohrana majka. Možda.
Stege sve više pritiskaju kako vreme prolazi, sve one se pretvaraju u beskonačni niz propuštenih prilika, nula i jedinica, prohujalih utoraka i četvrtaka. A za rep i dalje ne možemo da se uhvatimo, jer pomenuta funkcija vraćanja sistema ne postoji. Može se ostati večito zarobljen u moru hipoteza "da sam ovo, da sam ono, da sam pekar...". A može se i nastaviti dalje. Ali, čovek sa nekim stvarima od ranije nikad nije načisto.
Priznaj, desilo ti se. Ukoliko kažeš da nije, onda si toliko zaglibio da je to već zabrinjavajuće.
Američki sistem vrednosti kad-kad pada toliko nisko, da se ponekad zapitam: ima li dna!
Ne govorim o onom očitom i svakom jasnom >američkom idiotizmu< (je li ovo pleonazam?), već o onom latentnom, perfidnom, uvijenom u oblande. Reč je o lokalnim takmičenjima devojčica od 8 do 11 godina, koje su obučene i našminkane poput lutki, i defiluju na sceni nekog doma kulture, dok publika, koja je sastavljena od roditelja i rodbine, frenetično tapše ko da su videli samog Hrista. Sve je fino, doduše izveštačeno, i pitko - ako vam je želudac navikao na takve niskobudžetne zabave za široke narodne mase; ali kad se malo zagrebe ispod površine, ima bogami i šta da se vidi.
Tamošnje majke, usled svojih neostvarenih ambicija i neispunjenih želja, kao i nedostatka priče uz kafu kad prestane ogovaranje drugih komšinica, šalju svoje ćerke da učestvuju na paradi, jelte, da se javno vidi da je njihova princeza najlepša. Al', ne lezi vraže, samo jedna može biti najlepša, a konkurencije ko žutih mrava. Svaka lepa, svaka jednaka. A organizator broji pare ne samo od članarine, obuke i ulaznica, već i od podmićivanja mnogobrojnih očeva, kojima su supruge izbezumljeno naredile da njihova princeza pobediti mora, inače ništa od seksa u narednih godinu dana, a za ručak - splačine! Pršte pare na sve strane, a pobeđuje ona devojčica čiji je otac bio najizdašniji, ili u najboljem slučaju, ona koja je publici prirasla za srce sasvojim izjavama, koje je naučila napamet.
Devojčice prvi put nauče da život i nije baš tako ružičast poput kič haljinica koje nose, nije svilen poput baletanki koje su obule, niti je jednostavan kao recitacija koju će izdeklamovati.
Prvi put se suočavaju sa zavišću, sujetom i ničim izazvanim neprijateljstvom. "Get over, you ugly bitch" je uobičajena rečenica kojoj je upućuje drugarica. Gurkanje, podvaljivanje, sabotaža, su normalna pojava. Mnoge će otići uplakane sa tog takmičenja. Mnogima od njih će to predstavljati traumu za ceo život. Mnoge od njih će pre punoletstva postati seoske udaraljke i raskalašne profuknjače.
Ali, život teče dalje,
majke sad imaju nepresušnu temu za razglabanje uz kafu, tipa "Je si li videla, molim te, onu rugobu od pobednice, znaš li da joj je tetka alkos? Ne znaš?! Čekaj, slatka, sad ću da ti potanko ispričam...",
očeve baš briga, tandrljaju i dalje svoje supruge,
ćerke, traumu potiskuju kako znaju i umeju, i postaju ili asocijalne ili glavne zloće u školi,
a organizator već smišlja, kako da se ponovo opari "lebom bez motike" u tom istom, ubogom mestu.
Uglavnom, majka pobednice se kočoperi po naselju, ko da je zadužila čovečanstvo Nobelovom nagradom, i naslađuje se zavišću ostalih majki. Pobednica, kroz koju godinu, obično postane sponzoruša veća nego sopstvena majka, ili pak postane narkomanka paštetarka.
>>And what will you be, when you grow up?<< - pita voditeljka jednu od učesnica tog rijaliti šoua "dekadencija od malih nogu".
(lollipop se prevodi kao "lizalica", ali ovde ima preneseno značenje kao "miljenica mediokriteta")
>>Aggh, I wanna be.... I wanna be a ... lollipop!<< - i na to zatrepće nevino sa svojim veštačkim trepuljama, a publika pada u trans i sva raznežena viče: "Aaaaaa", ko da je videla pokislo, slatko kuče sa rozom mašnom oko vrata.
- Dame i gospodo, pobednica je određena...
KLAP, KLAP, KLAP (frenetični aplauz)....
Naplatiti uslugu ili proizvod po paprenoj ceni. Iskoristiti neobaveštenost kupca ili monopolistički položaj na tržištu i rebnuti cenu koja ti se ćefne.
U minimarketu...
Trgovac: 'bro veče, komšija, izvoli?
Saša: Zdravo, Žile. Daćeš mi 6 piva, 'ladnih, kikiriki i jedne napolitanke.
Trgovac: Rešio si zdravo da se hraniš, a? He he...
Saša: Ma jok, nego ima basket večeras, pa da to odgledam u odgovarajućoj atmosferi. Kakav ti je ovaj novi čips?
Trgovac: Da ga jebem, nisam probao, valjda nije loš.
Saša: Mnogo nešto laka ova kesica, mamicu im. Stani, bre: 60 grama košta 65 dinara?! Pa dobro, Žile, kako možeš ovako da klempaviš ovaj narod: 1000 dinara za kilo krompira, pa to nema nigde!
Trgovac: Sale, ako ćemo iskreno, ja nisam nimalo nežan kada formiram cene, ali u ovom slučaju moj je samo rabat od 20%. Za sve ostalo se obrati proizvođaču.
Saša: E jesu ga odrapili... domaćinski, nema šta. Ništa, vrati ovo i naseci mi od suvog vrata tako jedan komad: em jevtinije, em znam šta jedem, pa ti javljam kako ide uz pivo. Šta sam ti dužan?
Dokaz neukusa i potrebe za ciganisanjem, kod ljudi koji se bave izradom odeće. Odlikuju konfekcijsku odeću, u današnje vreme. Aplikacije i dekoracije, koje nemaju veze sa logom firme proizvođača, niti imaju bilo kakvu smislenu funkciju. Kako kuća ne može bez odžaka, a ni kurva bez štikle, ne mogu, majku mu, ni komadi odeće da ostanu nedovršeni - moto je savremenih kvazi-šnajdera. Nekada karakteristična pojava za pijačarsku robu, a već sada krasi krpice iz Urbanšopova, Teranovova, Tajmautova, i ostalih mesta za ljude, čije samopouzdanje i stavove definiše njihova odeća.
Brojevi
Nabacani na odeću, koja nema baš nikakve veze sa sportskim dresovima, onako iznenadno i suicidno, k'o na mokru klupu golim dupetom. Na sasvim običnom crnom duksu, kojem su samom po sebi detalji nepotrebni, ušiven je broj 26. Da pitaš one Kineze, koji su ga radili, kojeg to đavola predstavlja, odgovorili bi ti sa "Pitaj kurac".
Printovi za omladinke
Fraze koje pozivaju na blud, i trljanje glensa o guzove, ženskih osoba koje odeću sa pomenutim printovima nose. Na odeću drečavih boja, još drečavijim fontovima ispisano: 2 hot, Sexy, Sex, Sexy girl, Love, pregršt ziljavih srculenca, pa ponovo Sex, Sexy girl. Majke ovih devojaka, očigledno imaju problema sa čitanjem latinice, ili ih jednostavno zabole štuka.
Letnji printovi
Na laganoj letnjoj odeći, koju šnajderi nisu poštedeli, te su nabacali gomilu debilnih fraza, koje su međusobno povezane, koliko i Hilari Klinton sa Srpskom radikalnom strankom. Summer, Dance, šematski nacrtane dobre pičke, California, Music, sve to nasumice nabacano i zbijeno, k'o u gepek od Juga 45.
Anglosaksonski printovi
Utemeljeni logikom da je svaka reč na engleskom jeziku, makar i jednostavan prevod fraze igumanovi šuljevi, zapravo zvuči neviđeno kul. Veličanje britanskih i američkih metropola, podržano prevodom reči, tampon i kurbla.
Rok en Rol printovi
Drečavim slovima ispisani na tamnu podlogu, namenjeni petnaestogodišnjim "tru" rokerkama. U ovom slučaju vlada najveći pičvajz, puca se na kvantitet, mešaju se svi simboli koji mogu biti povezani sa muzikom: Punk, Punk Rock, silueta gitare, opet Punk Rock na još deset mesta, znak "Pis", simbol anarhije, ponekad crteži nekih riba sa pirsinzima, i još pun kurac znakova anarhije. Za imena pravih bendova, i povezanost muzičkih žanrova čije su simbole na odeći ujedinili, Kinezima puca stojadin. Ionako ih plaćaju, koliko i despot usranog kmeta.
Šljakaš ili učiš cele nedelje, totalno je nebitno. Iz dana u dan trpiš nedojebane babe kojima fali geng beng silovanje na dnevnoj bazi sledećih pola godine da dođu sebi, imoptentne matorce kojima se tuks ne diže ni uz pomoć koktela cijalisa, levitre i viagre i ekipe srednjoškolki koje su obučavale pro rave jedno godinu dana. Posle celih jebenih pet dana, očekujući to famozno popodne ili veče, kad svi mogu da ti se napasu guznih dlaka, jer je došao vikend, i bilo da ga provedeš alkoholišući se, jebući ili spavajući, zabole te za njihove izdrkavanje, jer imaš cela dva dana pred sobom da radiš šta hoćeš. Ili imaš posao gde radiš i subotom, al jbg, ko te jebe kad ne umeš da navataš bolji, jer ti veći deo ekipe ide na bleju, a ti ostaješ kući jer moraš da šljakaš sutra.
I kad konačno sve oteraš u tri lepe, uzimaš mobilni i zoveš ekipu. No, par ortaka sigurno budži promet dureksu ili se zbog cene istog pridružuje apele za suzbijanje bele kuge, neki rade subotom ili su jednostavno pičke, mnogi ,,sređuju gajbu'', a u stvari idu da probaju da ga umoče negde, ili što je verovatnije da bleje na netu. Onda kapiraš da zbog previše vremena provedenog na ,,bitne stvari vezane za budućnost'', nemaš vremena za zajebavanje u sadašnjosti jer lagano ispadaš iz toka zbog propuštenih cirki van vikenda.
Nadaš se da te ona mala slatka iz drugog kraja nije zaboravila, zoveš, ali opet ćorak, jer malu neko verovatno već taslači i propisno obrađuje. Ili u boljem, ili gorem slučaju (zavisi od toga koliki je retarad ili koliko si ti naložen na nju), ona visi sama gajbi ili sa smaračkim drugaricama glumeći ludilo i nedostupnost da ne bi ispala laka, iako se na moru nadavala ko Turci za vreme Bajrama.
Iz besa prema njenom kuliranju zoveš lokalnu ravu koju nije tresao ko nije kasnio na bus, ali se previše gadiš sperme na njenom licu nakon za nju noramalne večeri. Kaže ti da moraš da staneš u red i da si trenutno deseti.
Već ispizdeo, ideš put trafike, kupuješ neki špiritus koji sadrži što je veći procenat alkohola, dolaziš kući i tražiš prečicu do dugmeta erase and reset. Uživaj.
Potrebno je par veština za ovakav poduhvat.
1. Dobar kapacitet pluća
2. Precizan nišan
3. Levitacija
4. Koordinacija pokreta
5. Srećne misli
1. Udahneš, uđeš, izađeš, izdahneš. Obrnuto srazmerno brzini kenjanja.
2. Da bi se izbegao Kusur iz WC-a efekat.
3. Jebiga, ako nisi nindža, ima da trpiš!
4. Potrebno za puštanje vode. Postupak: Uhvatiš kanap, udaljiš se što je dalje moguće, i bežiš od cunamija. Napomena: Nije neophodno u slučaju poljskog wc-a.
5. "Posle ovoga ću da zapalim pljugu i mislim o lepoti života."
I taman kad si pomislio da je gotovo, shvatiš da si poslednju maramicu upotrebio da obrišeš nos, psuješ kao magarac, gubiš kiseonik, udišeš kontaminiranu gasovitu materiju karakterističnu za javne wc-ove, vrti ti se u glavi, dok preturaš po torbi, gubiš unutrašnji mir, i ravnotežu, padaš unazad, zadržavaš se dupetom za cev od vodokotlića, vadiš list iz Algebre 2, spadaju ti farmerke i bućkaju se u zelenoj bari na podu, brišeš dupe sa 326. zadatkom iz matrica koji nisi uradio, a koji provereno pada na ispitu, polusvestan izlaziš napolje, psuješ Baba-Seri majku, babu, dedu, supermena, i slatko od šljiva, u paklici više nema cigara, a nemaš ni upaljač, drpio ti ga je neki klošar na autobuskoj. Shvataš da ti fali 12 dinara za najjeftinije cigare. Neki deda pljuje u kantu i razvlače mu se bale. Kakav loš dan .
Obzirom da sleng nema svoje `zvanične` reči ,najjači je adut za vađenje , kada ne znaš stručan naziv neke reči. Još od tebe glupog napravio da se okolina oseća neukim.
( večera u tazbini )
-I čime se vi zapravo bavite mladiću ?
-Pa ovako,u mojoj firmi su uglavnom ljudi koji rade sa obrtanjem škea.Moj posao je da svako jutro,sednem u u kožnu fotelju,Talija skuva kafu,pogledam listinge sa brojevima i koeficijentima partnera iz inostranstva i svoje sugestije dostavljam kuriru.Ponekada imamo dojavu o tome koji stranac sigurno prodaje svoje akcije na berzi,pa je znatno lakše da dingere pretvorimo u Evropljane.Ukoliko je uspešna nedelja,koeficijent mojih sugestija pomnožim sa uloženim novcem i to je zapravo moja zarada.
-A ukoliko Vaši partneri zakažu?Imate li siguran izvor prihoda ?
-Apsolutno!U tom slučaju moje kolege i ja krećemo u popularno `vađenje`.Malo je naporno zbog puta,ali navikli smo već.Obično sa naših Meridijana,odemo do Monaka,manji je porez,pa ako baš ni tamo nemamo uspeha ,vidimo šta se dešava u Brazilu.
-Znači,vi ste kockar ?
-Nikako gospođo.Mi smo investitorsko društvo,koje ulaže u momentalni kapital i najbržu isplatu! U muslimanskim zemljama naša firma je poznata kao Džakla.Proverite slobodno.
-Aha...Vidim...Pa...Živeli...
I obrnuto.
Uživaocima opojnih droga i psihotropnih supstanci ume da ponestane novca. Mnogi, tada, krenu da prodaju kućni inventar, prose, kradu i prodaju priču u karti za Banjaluku.
Međutim, postoji i nekolicina entuzijasta, koji se odvaže da spoje lepo i korisno i krenu sa preprodajom narkotika. Ionako ih nabavljaju za sopstvenu upotrebu, a ovako se može i uvećati aktiva imovinske mase.
Ovakav poslovni poduhvat je, a priori, osuđen na propast. Uspešno spajanje svojstva narkomana i dilera u jednu ličnost je apsolutno remek delo. Razlozi za težinu ovog poduhvata, jesu, u osnovi, različiti ciljevi ove dve grupe.
Dileri narkotika su poslovni ljudi, privrednici i kao takvima, im je glavni cilj sticanje profita.
Džankijima je isključivo jedna stvar na pameti, uzimanje droge. Jebe se gospodi tačno i za pare, za ženu, decu, rodbinu. Slobodica, čoveče.
Prilikom pokušaja spajanja dilera i narkomana u jednu ličnost, dolazi do sukoba. ''U ovom gradu nema mesta za jednog od nas''. Tada, narkos apsorbuje lerdija i apgrejduje se u verziju narkoman 2.0.
- Miroslave! Miroslave, ej!
- Da?
- Jel' me poznaješ?
- Nisam siguran.
- Gale, bre, školski, treća klupa do prozora!
- Gale, jebote, sto godina! Izvini, nisam te poznao odmah, smršao si, sunce ti jebem.
- Dop dijeta, maćore, šta da ti kažem.
- Kako si ti, radiš negde?
- Pa, imao sam dobar poslovni plan, al' sam malo zaglibio. Znaš da volim da se bockam, traži to novce. Ajd reko da uzmem pare za kiriju pa da kupim jedno pola kila, četvrt meni, ostalo da prodam. Kurac moj. Špricali se Braca i ja k'o besni dve nedelje, daj Bože da sam 3 grama prodao. Nego, jel' imaš ti jedno 100 ojra na zajam, vraćam ti za nedelju, nedelju i po maksimalno?
- Nemam, Gale, isplaćujemo žena i ja 2 kredita, treba to da se pregura.
- Miki, znaš da meni mož da veruješ?
- Normalno, brale, samo sad nisam u situaciji.
- Jebiga baš. Ništa, hvala u svakom slučaju. Idem sad, moram nešto do autobuske da skoknem, ću da svratim neki dan kod tebe na kafu, da se ispričamo ko ljudi.
