
Веома корисна функција оперативног система Виндоуз у случају да изгубимо неки важан податак, фајл, или нам систем прогризе тројанац.
Свако је ову функцију бар десет пута пожелео и у животу. Да се врати на стање од пре два дана, три месеца, десет година, и исправи грешку, тако што је никад неће ни направити. Међутим, кад би та функција постојала, онда живот не би могао да ради оно што јако воли, да нам држи муда у преси, стално нас враћајући у прошлост, кад је "трава била зеленија, и светло сјајније", да се питамо да ли смо и шта могли другачије и боље да урадимо и да ли би нам живот сада био лепши да јесмо. Некако се увек наметне позитиван одговор. Увек нам ово сада не ваља, а да је само у тих неколико случајева било другачије (односно, да је постојао System Restore), све би било боље и лакше.
Да ортак из улице није за време средње школе по 15 сати демонтирао бомбе на Дасту 2, можда би сад у 28-ој години био пред крај неког факултета и запослио се у државној фирми, уместо што чеше муда поред компјутера у пожутелим гаћама. Можда.
Оправдања "био сам пијан, не знам шта причам", код мислећих људи не пију воду, јер ми имамо један једини мозак, коме алкохол само уклања инхибицију и усиљену пристојност коју и иначе не осећамо. То је, иначе, један од честих разлога да се пожели System Restore. Да друг из клупе није ономад на журци рекао оној плавој с којом се дописивао да "има сису, друга јој не треба, ко скакаоница у Гармишу", можда би и добио нешто више од шамара. Можда.
Да се Маја Радодајка није удала за Пецу Фалконеа, снажно потпомогнута Аудијем А4 и новим крпицама из Заре, можда не би завршила као штићеница сигурне куће и самохрана мајка. Можда.
Стеге све више притискају како време пролази, све оне се претварају у бесконачни низ пропуштених прилика, нула и јединица, прохујалих уторака и четвртака. А за реп и даље не можемо да се ухватимо, јер поменута функција враћања система не постоји. Може се остати вечито заробљен у мору хипотеза "да сам ово, да сам оно, да сам пекар...". А може се и наставити даље. Али, човек са неким стварима од раније никад није начисто.
Признај, десило ти се. Уколико кажеш да није, онда си толико заглибио да је то већ забрињавајуће.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Slažem se sa poentom.
Odlicna. +
Odlicna. Steta sto malo ocena ima. Mada si mogao malo drugacije pa da jedan deo definicije prebacis u primer ali i ovako je dobra
Taj rad. A kad bi jos moglo i last known good configuration, gde bi nam bio kraj
Splu