Ovog lika najbolje opisuje tuljpa Ljutko iz Žasne i sedam patuljaka. Lik koji se ljuti kad mu kažeš da je golman jer nema ko drugi, lik koji se ljuti kad muzika ne svira njegovu pesmu iako nije dao bakšiš, ljuti se kad mu umre baba jer mu nije dala tog vikenda 500 kinti za tiket. Obično se kreće u društvu hejtera, ali većinom je nomad jer na kraju izhejtuje i tu bagru
- Matori šta ima, šta si se naduv'o tako?
- Ma pusti me, jebem ti ja žene ove proklete...
- Ostavila te ova tvoja a?
- Ma ne brate, rekla mi da joj se više svidja moja kosa bez gela.
- I zbog toga se ti ljutiš?!? Šta si bre nabacio tu muflonsku facu, jeb'o te gel, ajd' na pivkana.
- Ma idem ja kući brate...
Ovom frazom Vam prosečan Srbin objašnjava koliko je neki čovek dobar. Posle nje obično sledi "On bi ti dušu dao da može... duša od čoveka."
U prevodu - to je čovek koji uvek čašćava, daje sve za društvo i sve ostale aktivnosti pomaže finansijski. Naravno, moralne vrednosti sa ovom frazom obično nemaju nikakve veze. Dakle, može da bude najveći ološ, ali Vam daje sve, te stoga mora da bude "Dobar k'o 'lebac", jer nije u redu psovati ruku koja te hrani.
Obično su to rođaci ili prijatelji iz inostranstva, ali ima i dežurnih "dobrica".
Da sam ja Bred Pit bio bi Bred Pit, a ne Đorđe Lacmanović, izbeglica što nema ni za parizer sa povrćem. Elem, gorenavedeni vapaj koriste treneri i fudbaleri nakon utakmice, na konferenciji za novinare, kako bi podsetili prisutne da su imali određene šanse ali je sudbina imala drugačije planove. Jer da su tada dali gol, ko zna šta sve ne bi bilo. Moj kurac bi bio.
Da je Franc Rajhelt onomad, recimo, dao sve pare na trke pasa sigurno ne bi okončao život s' padobranom na leđima (jer ne bi im'o para za konstrukciju istog).
Da je Tomas Endruz metnuo više čamaca na "Takanik" možda bi Rouz i Džek krepali u toploj postelji, zagrljeni, a ne onako neljudski (bar Džek).
Da ga je moj ćale izvadio na vreme možda ne bi svaki dan gledao majmuna za kompjuterom.
Ali eto, živim i dalje, šta sad.
-Gosin Đurđeviću, eliminisani ste iz daljeg toka takmičenja od ekipe Čukaričkog Stankom, i to čini se potpuno zasluženo, vaš komentar?
-Ne bih se složio da je Čukarički dominirao jer je moj tim odigrao dobro prvo poluvreme, a naročito uvodnih šest minuta. I pogotovo bih naglasio onu šansu Zdjelara, kada je se oslobodio najbližeg čuvara i neometano šutnuo sa trideset metara. Da smo tada dali gol mislim da bi se utakmica nekako otvorila i da bi bilo mnogo zanimljivije za gledaoce, ali eto, čudni su putevi Božiji.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
-Ćofi, šta bi sa onom?
-Ništa seks, samo priča.
-Ispušio, a?
-Jebiga, glup sam ispao, priznajem. Mi se znamo još iz osnovne ali je tad bila dosta ružnija jebiga.
-Kol'ko ti baronišeš, e!
-Nije, majke mi. Pitaj koga 'oćeš. Ma bila mi se ona nabacivala i prošlo leto i bila neka šema ali nešto mi bilo iskrslo i jebiga... Da sam tada dao gol...
-Šta kenjaš?
-Iskreno, bilo 'vako: ostali nas dvoje sami kod Mareta dok je on s' ostalima otišao po vops i bacim ja neku spiku i sve, i taman da je nagovorim da odemo u sobu dođe Mare s pivom i jebiga, šta ću. Volim ja ženske al' pivo je pivo.
Formula se koristi kada te, već deveti put, sa pozivom da dođeš na njihovu usranu konvenciju, telefonom cima usplahirena, zagrejana pripadnica političkog podmlatka partije kojoj si pre šest izbornih ciklusa, dok smo još svrgavali diktatora, dao obećani glas, a partija te od tada, kao i sve ostale partije, dovela na ivicu samoubistva svojom glupošću, korumpiranošću i bespotrebnošću, i čijim si prethodnim zadihanim pripadnicama pri ranijim pozivima lepo govorio da te brišu sa te liste a oni te uporno zovu i zovu.
Konstrukcija koju su izmislile ziljawuse da bi izgledale manje ziljawo. Kad se povede rasprava o muzici, a ja od neke devojke cujem da slusa rok, odmah se odusevim. Na moju veliku zalost, u 90% slucajeva, ona nastavlja sa: Znas, ne slusam ja bas sav rok, samo domaci, evo npr Corbuuu, Bajaguuu, EKV-eee, cek da se setim jos...(ako uz sve ovo navede jos i Kerbeeer, dobra je!) Ne dao bog da nastavite raspravu u pravcu muzike, verovatno cete zavrsiti sa Stojom, Sekom i sl...
Inace, ne volim bas da upotrebljavam ziljawe konstrukcije, ali mi ovde nista drugo ne pada na pamet... Kaznite me!!!
Apsolutno nesvakidašnja pojava, poput Haleove komete, Čole u novinama, ženskog orgazama, Tesle pre otkrivanja indukcije, profesora na vežbama, Zvonka Bogdana u istoimenoj vinariji (tobože u Zvonkovom vlasništvu)...
Kad zagrmi na Svetog Savu, prvog Srpskog lekara i prosvetitelja, popovi to upisuju u crkvene knjige kao neviđeno čudo i mističnu pojavu, kojoj se ne prisustvuje dva puta u životu.
-Ćale, jeb'o sam sinoć.
-Sine, ljubi te tata, koliko puta moram da ti kažem da se ne važi ako gledas, nego moraš ti da ga utefter...
-Ma znam, jeb'o sam, baš, baš!
-O sunce ti jebem, idem da javim popu Miroslavu da upiše ovo.
Najlakši način razlikovanja stidljivog i namazanog deteta. Dok stidljivog klinca, kada nešto dobije od rodbine ili porodičnih prijatelja, keva mora da pita "Dobro, kako se kaže", namazani klinac se nasmeje i kaže "Hvala vam, stvarno niste trebali".
Korist je dvojaka, jer kako da ovako kulturnom detetu ne kupiš nešto i sledeći put? A i majka je ponosna, jer taj neko ko je dao poklon obično kaže "Jao što imate fino dete, kako ste ga samo lepo vaspitali", pa se često desi da klinja dobije nešto i od keve.
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Covek koji nema lufta-prostora(da pozajmi ili nedaj boze da pokloni pare) i stavlja cep u zadnjicu da bi ustedio da nebi morao da radi ikad,ista.
Petar: Beka treba mi hitno 100 evra za registraciju vracam za 3 dana
Beka: Oprosti dao bih ti al nemam lufta, i meni nikad niko nista nije dao NIKAD.
Ultimativni ženski odjeb. Nema dalje. Nakon izgoverene rečenice, objekat (uglavnom muškarac), biva pasivno ubačen u škk režim rada, te je svaka dalja rasprava uzaludna. Veruje se da je nastao sredinom devedesetih, kad su bile popularne restrikcije i besparica, te je tu, izraz izgradio svoju vrednost. Večito uplašeni da će ih računi udariti po džepu, muškarci su dobijali fobije od otvaranja vrata frižidera, televizora posle ponoći i svetla u kupatilu. "Šta ćeš, Sloba dao benzin, ali cigare neće same da se kupe."
-Jelena, hoću da se viđamo i sa drugim ljudima...
-Ne može, to troši struju.
-Škk?
