Umotvorina, poslovica, doskočica ili pak pesma koja se u narodu odomaćila. Hol of fejmerka takoreći. Iako je reč "stara" 62.5% karaktera koji čine ovaj izraz, ništa od navedenog ne mora biti zaista staro ili vremešno, dovoljno je da ih neko smatra za deo svoje ili zajedničke istorije sa osobom kojoj se obraća.
-Dobra ti ova rakija kume! Prava, domaća! -Jeste kume, ajmo još po jednu pa da opletemo onu našu staru: Đe si bila, đe si danguuuuuubiiilaaaa, dangubilaaaaa tri bijeeeela dana! ------------------------------------------------------------------------------------------ -Brate, razmišljam se da li da šutnem Mariju, počela je da mi opasno trza na žuč, ali de u ova krizna vremena da nadjem nešto bolje... -Torimau, znaš kako kaže ona stara: Dve su strane peškiru. Jednom si brisao kosu, drugom dupe. Koja je koja znaćeš tek kada počneš da brišeš lice.
Osveta na srpski način. Vrlo slično sa "milo za drago". Konačno je došlo i tvojih pet minuta! Obično uživaš u njima i prepričavaš ih do kraja života.
Dva dugogodišnja ortaka, nakon višečasovnog putovanja autobusom stižu u rodni grad. Posle par dana provedenih u maminom selu jednog od njih, uz domaću hranu, domaću rakiju, domaće vino, domaće ljute kobasice, gravče na tavče, slaninu, kajmak, feferone, pečenje i jos milion đakonija, naravno, došlo je do preopterećenja stomaka. Izlazak iz autobusa se pretvara u vojnu komandu: "Trčećim korakom u WC!"
Kabina do kabine...počinje dijalog... - Milane?! - Ej? - Jesi li završio? - Da,što pitaš? - Ovde nema toalet papira... - Pa? - Pa da mi dodaš rolnu...molim te. - Da te prvo pitam nešto? - Ma, bilo šta. - Sećaš li se kad si me u četvrtom osnovne cinkario kod učiteljice da sam pušio cigarete u školskom WC-u? - Kroz maglu...kakve to veze ima sad? - Nikakve, samo me ambijent podsetio da ti dugujem nešto...odavno! - Dobro, i šta sad?! - Ništa, odoh ja, pa se vidimo kasnije... - Milane, nemoj to da mi radiš, molim te, nema smisla, zbog te dečije gluposti...! - Magare se jebe kad se zaglibi! Ćao, javi se kasnije....
Rec je nastala pocetkom 80-ih godina XX veka sa prvim masovnijim odlivom domace radne snage (tada su na privremeni rad u inostranstvo isli uglavnom nekvalifikovani i nesposobni koji danas predtavljaju visu srednju ili visoku klasu u nasem drustvu) u zemlje zapadne Evrope, sa njihovim prvim susretom sa WC-om koji nije u funkciji i na kome pise "CLOSED".
Pravi primer (ne)umeća kuvanja lokalnih kuvara koji misle da su vrsni poznavaoci 'domaće kuhinje'. Svaki restoran je isti u koji god grad otišli, tu su vezani ćilimi iz Pirota koje je lično aladin vozio, stolovi i stolice od celog komada drveta jedva malo obrađeni, točak od kočija i naravno neizostavni zemljani tanjiri ukrašeni u dezenima narodne nošnje.
Ono što je uvek isto u svakom restoranu je i jelovnik, obično je tu DOMAĆA vruća proja koja je po običaju suva, ćevapi sa specijalnom aromom znoja roštilj majstora, kajmak, kiseli kupus i ostala nacionalna jela koja se po običaju ukrašavaju zelenom salatom koju samo isperu i menjaju po tanjirima.
Osoblje restorana po difoltu nosi crne pantalone, bele košilje i crne prsluke, računa naravno nema jer je reč konobara amin, rakija se dobija u čokanjčićima, služe se samo domaća pića, ako zatražiš viski dobiješ šamarčinu i jedan deci vinjaka. Ne postoje proizvođači vina, dobiješ u bokalu miks raznih vina koje je dodatno razvodnjeno, sokovi stoje čisto kao ukras i velika je verovatnoća da je istekao rok.
- Siniša, hoćeš da idemo u restoran KOD STAROG VUJADINA? hHana im je do jaja, a i vino im nije loše.
- Ajde beži bre debilu, išao sam tamo dva puta i oba puta sam se otrovao od jebenih girica, kad su mi dali tanjir bilo je nešto u obliku riblje glave koju kontam da su pekli još za Svetog Nikolu i od tada nisu menjali ulje.
Maštovit opis "onog osećaja na svoj 130-i-neki rođendan" od strane štovanog Bilba Baginsa koji je išao tamo i nazad. Onaj koji ne planira da poživi toliko može to u punom sjaju da iskusi spojivši 30+ sati u budnom stanju uz koktel alkohola i kofeina.
- Može l' repete špricer, prijatelju? - Zajebi me, ove multidnevne svadbe će mi glave doći jednog dana. Tačno sam kao da su me odvezli kod matijevića, naredili, preradili i obradili pa bacili četi orka razmazanog na jedno četir' domaće ličke pogače. - Opet ti s tim Tolkinovim forama, idi jebi nešto.
Kontra od evo ruke. Uobičajena situacija u forenzičkoj medicini.
- NN lice je pre nekih petnaest minuta razneseno u svom autu marke Mercedes - Benz G Klase i to eksplozivnom napravom verovatno kućne proizvodnje. Naše je da nađemo neke delove u ovom haosu kako bi sastavili slagalicu i utvrdili identitet osobe ali i okolnosti pod kojima je likvidirana. Na posao. - Prpfesore, profesore! Evo noge! - Bravo Uroše, biće od tebe nešto a sad mi donesi kafu a tu nogu strpaj u kesu i zavedi je u svesku sudske medicine pod brojem..hmmmm....recimo 803. - Zašto profesore baš 803? - Šta? Ti još nisi otiš'o po kafu?
Možda je baš Vaše dupe imalo "čast" da dođe u kontakt sa njenom slikom iz Kurira i sličnih tabloida iz kojih ne izbija. S godinama, umesto broja hitova (čikam vas da se setite nekog!) raste njen ego. Ah, da, ona je pevačica u pokušaju. U prokleto lošem pokušaju.
Prevremeni klimaks na dve noge (PKNDN), gospođica KadaĆeteShvatitiDaSamNajbolja, kao klinka se divila Maji Odžaklijevskoj i jednom dobila priliku da joj to lično saopšti. Nakon toga, ova ju je uputila na prave ljude, koji su isprva pokušali da ubede javnost da Maja ume da peva, ali kada su videli da i Saša Popović pravi bolne grimase pri njenim "umetničkim nastupima" usledio je plan B. Pustiti gospođicu da se blamira: minut-dva posmatranja njenih razgovora i shvatićete da vaši neprijatelji i nisu tako loši.
Pa, dobro bre, Odžaklijevska, razumem ja i da ti je imenjakinja i da ti je ego post'o uhranjen ko čika Ivica kom se PKNDN divi, veze i srpska posla, ali što si baš ti morala da zabiješ ekser u sanduk domaće estrade? Nemoj lagati da te je ovo oduševilo. Jednostavno, nemoj.
Ako se o nečijoj psihi može zaključiti po fizičkom izgledu, PKNDN je pravi primer. Susret s njenim iskolačenim očima izaziva brzo skretanje pogleda a zatim beg u najbliži zaklon i iščekivanje da te dotična spizdi tanjirom, sa velikom verovatnoćom da se to zaista i desi. Zubi donje vilice razilaze se u dve grupe, u očajničkom pokušaju da prekinu da sudeluju u pištanju koje ovo stvorenje ispušta. Njeno pevanje nagoni na hitnu prst-u-uvo intervenciju, kad već razbijanje uređaja, ili nje same nije etički.
Nakon što ju je i velikobratovski šljam okarakteris'o kao ludaču, ponovo je pokušala da zapeva i to ni pet ni šest nego Gloriju Gejnor i Vitni Hjuston. A oni plaćenici oko nje 'oće da svisnu od muke, a moraju da aplaudiraju. Pa je posle lako biti Grandovac. I na Beosongu je popila šut kartu. Tada se razočarala u namešteno takmičenje jer njeno Veličanstvo PKNDN nije prošlo dalje.
I dan danas zamalo zaplačem kad se setim te nepravde. Što su je pustili pred kamere da sramoti naš narod. M'rš kravo jedna!
Tradicionalni običaj u Srba. Grupno, veoma glasno i epski dugo palamuđenje i troljubljenje sa gostima na hodniku zgrade ili u dvorištu ispred kuće. Ovaj ritual, naravno, varira u odnosu na to da li je u pitanju dočekivanje ili ispraćanje istih. Samo dočekivanje traje značajno kraće nego ovo potonje ( tek toliko da zajedljive komšije, crkli dabogda, čuju i eventualno vide ko je to došao ) i kreće se u granicama onih čuvenih ''Dobro nam došli! - Bolje vas našli!'' i ''Ovo je za decu - Hvala, nije trebalo.'' Scena ispraćanja, pak, zahteva nešto maštovitije osmišljen scenario : dok se srdačni domaćin sočno ljubi sa muškim gostima a po najpre sa najmlađom decom, domaćica je već uveliko zapakovala sarme, pite, baklave i jednu flašu domaće šljivovice ''iz ONOG bureta'' i sada sve to sa neskrivenim zadovoljstvom trpa u ruke ženskog gosta, najčešće žene ili majke onog muškog a sve je, razume se, propraćeno vodopadima poljubaca i sakralnim mantrama tipa ''Zar ste morali već da krenete?'', ''Pazite kako vozite'' i ''Oprostite na masnom prasetu''. Ukoliko vreme nije ograničavajući faktor ( a najčešće i nije u 4h ujutru ), između DOMAĆIH i GOSTUJUĆIH može da padne i jedna fina ispratuša. Pa, ako Bog da, za malo dana opet tako!
- E, fala Bogu da su konačno otišli! Mis'ila sam da nikad neće... - Nemoj tako, ženo. Pa, kumovi su nam, pobogu! - Ama, mogu i rod rođeni da nam budu - onakvo cveće se, bre, ni na groblje ne donosi...!
Keks koji služe loše domaćice po starim standardima.
-Je li, slatka, kad ti neko dođe, š'a mu spremiš? Ja najčešće štrudlu s' makom, šnenokle, kuglof ponekad ubacim, onaj sa suvim grožđem 'naš, da žerbo, onak' čo'ek da se zasladi i domaće kiflice sa džemom i stavim malko putera na njih pre neg' se ispeku da budu sjajne i mekane za nepce. -More, slatka, ja kupim dvesta grama ''Domaćice'' i skuvam kafu ako je onaj moj nije opet svu popio.
Neki novi klinci je serija koja se pre 5-6 godina prikazivala na voljenoj nam nacionalnoj televiziji. Kao i vecina serija sa ove televizije, bila je totalno bez ideje i scenarija. Glumacka ekipa, koju su preko 70% uglavnom cinili klinci od 14-15 godina koji u zivotu nisu glumili (nego su tamo vezbali). Jedan od glavnih glumaca je bio i "majstor srpske kinematografije i pozorsta" Aleksandar Sreckovic, koji se vidno mucio da izgovori debilne recenice koje su gledaocima trebale da budu interesantne. Mala sacica glumaca, kao na primer Ljubinka Klaric i dr. su verovatno ulogu u istoj seriji prihvatile samo zato sto nema posla... Serija bi mozda i bila dobra da nije napravljena neka smisljena i krajnje nerealna slika srpske skole i klinaca koji idu u nju. Iako je trebala da bude humoristicka, forama iz iste su se smejali samo gledaoci iz Laze Lazarevica i Mentalno-zdravstvene bolnice u Kovinu. Sve fore su bile prekopirane iz uglavnom zapadnih serija, kao na primer i "legendarna" fraza: "Sta ti radis ovih dana?", koja zaista ni jednom inteligentnom gledaocu nije ni malo licila na "How are you doin`?" Dzoija Tribijanija iz Frendsa. Sve fore su bile toliko glupe i izlizane, da se gledalac osecao imbecilno, cak imbecilnije nego dok je gledao "Lisice" (koje su tek prica za sebe). Vazno je napomenuti da je vecina dece bila u rodbinskim vezama sa producentima, kompozitorima, scenografima, montazerima i reziserima iste serije. U svakom slucaju -> debilan tekst+debilna gluma+srpska skola na Beverli Hils nacin+Aleksandar Sreckovic = Bullshit.
Zašto te filmski producenti zaobilaze?
Aleksandar Srećković: To treba njih pitati. Znam da mogu da se iskažem i na filmu, koji je u stvari moj žanr. Sada me možda i “preskaču”, ali neće jo dugo, jer je besmisleno snimati domaće filmove bez mene!
KONJU JEDAN ZAOBILAZE TE ZATO JER SVOJOM GLUMOM NE MOZES DA GLUMIS NI U MEKSICKIM SAPUNICAMA. Jedino te vole deca iz Pozorista Puzh, mada sta i ona znaju sta je gluma.
