Pesma koja govori o Jugoslovenskim ratovima '90ih godina proslog veka.Lirika je mracna,nasilna i brutalna,ali ako se tekst pazljivo cita/slusa,mozete naslutiti i sarkazam.Ali glavna tema ove pesme je cinjenica da smo mi ljudi jednostavno... nasilna,ubilacka gomila.Bratoubilacki rat '90ih godina (DA BRATOUBILACKI,SVI MI,SA PROSTORA BIVSE JUGE,BILO DA SMO SRBI,HRVATI,BOSANCI,CRNOGORCI,MAKEDONCI ILI SLOVENCI SMO U SUSTINI BRACA,ISTA KRV,ISTI NAROD,PA U PICKU MATERINU GOVORIMO I ISTI JEZIK,SA RAZLIKAMA KOJE SU TOLIKO MIZERNE I MALE DA JE TO JEDNOSTAVNO...nemam reci da opisem koliko je to glupo.)ostavio je traga na svima,traga u mentalitetu i nacionalnoj svesti svih nas,a lirika govori o...zavisi iz kog ugla gledate,ako ste Srbin,govori o Hrvatima i Bosancima,ako ste Bosanac, o Hrvatima i Srbima,a ako ste Hrvat o Srbima i Bosancima,pa ajde molim vas kazite ko je u pravu,BTW naleteo sam na toliko skladiste jebenog nacionalistickog spama na YT da je to neverovatno,zasto moramo da se glozimo,vredjamo i podizemo tenzije kad bi nam svima bilo mnogo bolje da se jednostavno,izmirimo,ne zaboravimo istoriju,nego da ucimo iz nje i budemo ... ljudi.

situacija je sledeća: slobodan dan, slobodna fotelja, slobodan daljinski, slobodan pristup televizoru, na prvom programu nacionalne televizije direktan prenos utakmice vašeg života, prijatelj pored vas, sve vreme jedete čips i pijuckate pivo, a cela utakmica apsolutno napeta.... s tim što je do kraja ostalo dva minuta plus produzeci, niko nije dao ni jedan gol a vama se tako opasno, nenormalno i jebeno piša!!!! pivo uzima danak a trpeli ste celo drugo poluvreme! REBUS: šta uraditi u takvoj situaciji?! nek ide život, ako do sad ništa nisu uradili... odlazite do ve ce - a, pustate zver i u stanju nirvane ste, zivot je zaista lep :)

Dobar jebač, ali samo na riječima. Hvalisavac. Predstavlja se za ono što nije.

U teoriji i po priči čo'ek bi reka' Roko Zifredi, u najmanju ruku. U praksi, nesnalažljivi, neobdareni dječak, kome se konačno ukazala prilika da opravda stečeno povjerenje, koje on, kao po običaju uprska. Bukvalno.

U laži su kratke noge, vele stari, samo što u ovom slučaju noge padaju u drugi plan, te se tako slobodno može reći da je u laži kratak kurac.

*Šćepan Mali vladao je Crnom Gorom 1767.-1773. predstavljajući se kao ruski car Petar III, a ustvari je bio nadriljekar i liječio je šuljeve i kurje oči.

Rokenrol pre rokenrola. Čak su i Rolingstonsi imali pesmu Bob Wills Is Still The King. Nastao tridesetih godina u Americi, spajanjem kantrija i sving muzike. Danas, ovu muziku možete da čujete samo u filmovima koji se odvijaju u seoskim sredinama. Imate otprilike petoricu sa šeširima, četvorica sviraju violine, jedan peva, imate eventualno jednog sa klavirom ili onom gitarom što se stavi na krilo.

Ljubavnica, ženska osoba koja je u ljubavnoj vezi sa, uglavnom, oženjenim muškarcem.

To je ona teta kod koje je tvoj ćale odlazio na poslovni put sa poslovnim partnerima ili na produženi radni dan :DDDDD (šalim se, naravno).

Pirocanska psovka.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

1996 godina, K21 negde u Srbiji

"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:

Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.

Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.

O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.

Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.

Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.

Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.

Neracionalan strah za koji znamo da je neosnovan ali i dalje ne možemo da se oslobodimo neprijatnog osjećaja koji se u određenim situacijama javlja.

Često u razgovoru sa starijim ljudima čujemo za Rodeziju, Gornju Voltu, Dahomej, Bijafru, Katangu, Sijam itd...To je posledica činjenice da su se Zimbabve, Togo, NR Kongo, Tajland tako zvali kada su oni išli u školu. I ne samo to što su neke udaljene i egzotične zemlje promenile svoja imena nego što ova populacija ima problema sa imenom sopstvene zemlje te je oni i dan danas neretko zovu Jugoslavija, a od drugih izdvojili bi Čehoslovačku, Abisiniju i Cejlon.

Dešava se kad saznaš da te ljubav tvog života vara. Tada dobiješ poriv da ga/je pošalješ u pakao da tamo truli, a ti da pobegneš u ilegalu, na neku tropsku destinaciju.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Ne postojiš decxko. Količina obraćanja pažnje na tebe ekvivalentna je Kokanovim problemima sa zatvorom (čo`ek reklamira probavitu, ima doživotne zalihe). Inače čovek kome nije jednom dovoljno reći čibe, već mu to na razne načine moraš dočaravati. Svaki manevar njegovog mozga iritira okolinu, ko da ga je Bulajić pravio. Ni dan danas nikom nije jasno kako žena može da mu da pičku.

Osoba koja priziva kišu. Bezosećajni sadistički troldžija il' pak samo đubre od čo'eka koji je u stanju da čak i najgori mogući problem učini za nijanusu gorim i time fiduje svoju napaćenu dušu. Nepopravljivi paćenik kome ništa ne može pomoći da bude bolji- to je jednostavno tip osobe koji se hrani tuđom patnjom. Nije da nije pokušavao, jeste, al ne ide. Ne može takva osoba da se promeni to je ukorenjeno duboko u genetski kod i nema dalje. Čak je pokušao i legendarnu Budinu metodi presabiranja pod drvetom, takođe se neslavno završilo a dotična vrba je od tad dobila novi nik ''žalosna''.

Dedina rakija iz posebnog bureta. Uglavnom, deda je nju pekao one godine kad si se ti rodio. Namenjena je za onaj dan kad te bude ispraćao u vojsku, ali pošto dušmani ukidoše vojni rok ( usta ih bolela, po dedinom) on je rešio da je načne, a tebi da koji litar da počastiš društvo. Od mirna čo'eka pravi gorštaka koji zna sve pesme od Tome Zdravkovića, preko Crvene Jabuke, sve do Jandrinog Jata. Spaja nespojivo, ortaka koji radi na pumpi i drugaricu sa faksa koja čisti u junu, dva ortaka koji se posvađaše na maturskoj ekskurziji i ne govoriše 3 godine, zbog one čije ime ne pominjemo pred bilo kime od njih dvojice. Ja je zovem vrlo jednostavno, Kurva.

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Poziv policije za pomoc u SAD-u preko radia zbog ubistva. Cesto vidjano u americkim filmovima.

Stara bosanska riječ.
Nešto što vas muči u dubini duše, stiska, kida, reži.
A ne znate šta je pravi razlog.
Apsolutna praznina u vama, stanje kada ne razmišljate, nemate emocija, ravnodušni ste.
Zarobljene misli koje ne mislite, negativni osjećaji koje ne osjećate, ljubav koju ne poimate.