: A u ovoj sobi imamo klimu! Mo'š biraš koju oces. O'š mediteransku, o'š koju god! Idemo dalje-ovde imamo kupatilo-s' ve-ce šoljom. Era čučavca za nas je završena. A tek kol'ku satelicku imamo! Sve Pinkove 'vata!
: Blago vama, koji ste vi gradjani.

------------------------------------------------------------------------

: I ondak? Sigurno si je poveo na sijeno u Mikinu štalu?
: Ne. Ne'o kod mene kući, ne mekani krevet!
: U jeee,koji si ti gradjanin!
--------------------------------------------------------

: Vid' sad. Samo staviš Turbo2350plus automatsku-kravomuzilicu kravi na vime. Taaaakoc. Pritisneš ovo dugme, i on sam muze! Sad mozeš na miru da skupljaš jaja ispod kokoši.
: Ajde bre, koji si ti gradjanin! Gospodin co'ek!

nas cetvorica u sobi igramo poker
u tom trenutku ulazi baka od ortaka kod koga se nalazimo
taj isti ortak krene da vristi kad shvati da je dobio najbolje karte
ja : " gledaj ga molim te ,sto se primio..."
jedan od nas baki : "gospodjo ,jel ste ga vi 'vako vaspitali ? "
..................................................................................

Dejan: Ali šefe, opet ste mi smanjili platu. Mislim, da nije mnogo sedamdeset posto.
-: Direktiva sa vrha. Svima su nam smanjili platu.
D: (:u sebi: Svi ćete vi jednom kod mene na tastaturu, kad tad.) U redu je gazda, ako je tako svima.

Dok svi u junu na fucu idu u šorcevima Mitar nosi tri četvrti pantalone.

- Momci i devojke, danas smo se sastali kako bismo osmislili novi slogan za naš udarni proizvod, a to je Twix. Prisustvo u svesti potrošača nam je minimalno, prodaja opada, deca mešaju rum i guaranu, moramo da smislimo nešto novo.
- Mislite da izbrejnstormujemo?
- Jeste, Maksiću, eto baš to sam hteo da kažem samo ne tim rečima, hvala ti što si me podsetio šta sam doručkovao. Znači, slogan - 'Jedan za mene, jedan za tebe' je bajato, a 'jedan za mene, jedan za babu' nikad nije ni bilo popularno, treba nam nešto novo, nešto sveže, nešto egzotično.
- Pa ja ne znam, ništa mi ne pada na um.
- Ni meni.
- Brejnstorming, brejnstorming, brejnstorming...
- Okan' se te mantre Petroviću, vezaće ti se to malo jezika u čvor. Ajde-de ljudi življe malo, moram da imam bar idejno rešenje za večeras.
- Evo imam ja nešto, egzotično je, pomalo neočekivano ali udara pravo u želudac.
- Pa reci Maksiću, boga mu poljubim.
- Evo - 'jedan za mene, jedan za ježa'.
- ...
- Mladiću, kako bi vam se dopalo da budete naš novi regionalni menadžer? Potrebni su nam ljudi kao vi.
- Stvarno? Ne znam baš, ali ako vi mislite...
- Siguran sam, krenite iz ovih stopa u kadrovsko, tamo će vam objasniti postupak.

- Šta si uradio?
- Ništa, rokn'o opet. Zaključen kec k'o vrata.
- Koji ti je to?
- Treći, al' nema veze, imam avgust.
- Imaš kurac, ne ide se s tri keca na popravni, valjda tol'ko znaš?
- Pa gde se ide s tri keca?
- Kod dede na selo, sine.
- A šta ću tamo da radim?
- Da učiš jednu drugačiju školu...
- Ali ja neću u školu! Vi'iš da mi ne ide!
- Ne brini, ova nova će ti ići od ruke.

*

Papagaj: Nego, znaš li ti da letiš?
Mujo: Jok.
Papagaj: Pa što s'kurčiš onda?

Ja - Glupi fakultet, sad moram da platim 300 evra obnovu godine
Deda - Eee deco vi ste lupali u šerpe ne ja, nije vam valjao Slobodan eto vam sad vaša demokratija

Ja - Da ti jebem i državu i onog ko je napravi ovakvu, još dvajes iljada ljudi ostalo bez posla
Deda - Nisam ja lupao u šerpe, eto vam vaš boljitak. Eee a da vidiš kod Tita, čim odslužiš vojsku dobijes posao i ženiš se ko normalan čovek
Ja (sebi u bradu) - Da ideš u kurac i ti i Tito i Sloba.

Jebiga, al čovek je u pravu.

Roditelji: Svo troje su naša deca i mi ih podjednako volimo - a u sebi misle - Sin je narkoman i alkoholičar sve nam pare potroši, starija ćerka se kurva, bruka nam familiju, a hvala Bogu pa je bar ova mlađa normalna, sve petice u školi ljube je mama i tata
Učitelj/učiteljica: Svi ste vi đaci mog odeljenja i svi ste vi meni jednaki, nemojte da mislite da nekog mrzim – a u sebi misle - Al’ će ovaj Maričić da najebe kad mu ćale dođe na roditeljski, ima da ga nacrnim, pička li mu materina, on će meni da lepi žvaku na stolicu, što mi nisu sva deca ko ovaj mutavi Despotović…
Nesrećna žena: Meni su svi muškarci isti, svi su stoka – a u sebi misli – Nisu, svi su tako slatki, a najviše onaj moj koji me je ostavio zbog druge, eh, kad bi mi se samo vratio...
Nesrećni muškarac: Ma meni su sve žene iste, sve su kurve - a u sebi misli – Eh što nisu kurve, nijedna neće da mi da...
Profesor fakulteta na ispitu: Ja sam obrazovan čovek i profesionalac, svi studenti kod mene imaju podjednak tretman – a u sebi misli – E, Milenković i Mitrović su mi dali po 500 evra, za Popovića je urgirao zamenik ministra, taman ću da uplatim letovanje za mene i švalerku, a vidi Jovanovićku, izbacila sise i obukla tange, zna ona šta profesor voli, njih ću da pustim, a ostali ste ga najebali.
Pevač ili pevačica: Znate kako, ja sve svoje pesme podjednako volim, i u svakoj pronalazim sebe – a u sebi misli – Al’ da ne obradih hit onog Grka još bi ja krčio vrzine/prala čaše u kafani, kol’ki sam ja bakšiš za tu pesmu dobijao/la po turneji u Nemačkoj…

Ovaj sadašnji mesec svakako povremeno pogledam. Kad se priča o odmorima, planiraju putovanja, slave i proslave, bogami, onaj sledeći mesec dobro dođe. Ali, znaš koliko mi se jebe za onaj mesec što je prošao !?

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

- Gde ćemo večeras.
- Ajmo u neku kafanu na roštilj i cirku
- Ajmo kod "Tri bukve" čuo sam da imaju dobar sarajevski ćevap
- A da to drže ona tri bosanca, nije ni čudo što im se tako zove kafana

-Rako da ti pričam, ček da pivo donesem prvo.
-Može, suv sam ko dren!
-Evo saću.
-Lepo si pokosio dvorište.
-Ma to Darinka tandrljala nešto pre nego što su dolazili ovi iz suda.
-Koji?
-E to sam hteo da ti pričam!
-Ja!
-Znaš li onda kad sam se tužio s Milošem oko one medje?
-Znam bre!
-E on zvao tamo iz Austrije, sad je on tamo znaš, ove njegove i reko da odu u sud da dodju ovi otud da uknjiže, duvedu u katastar i to.
-Dobro?
-I sad navodno ja uš'o parapetom dvaes santima u državno.
-Ono parče onde jel?
-Jes! I oko toga nastala furija.
-Ih sad!
-Da vidiš, došli ovi. Ja razapeo onu baštensku stolicu uz'o pivo i čekam, seo po sred dvorišta i gledam. Njih dvojica doterali se u odela neka, dobra kola, ko da nisu geometri, ko da ne nose letvu, knjige neke nose i to. Javiše se oni meni, ja otpozdravih, oni nešto pričaju, gledaju, nišane, i na kraju vele da moram da rušim parapet.
-I jebem ti sunce!
-Ja reko mert'e, zašta su vam te letve! Uzeše oni da mere.
-I?
-Dolazi onaj pirgavi jedan, kaže: "Gospodine izvinite mi smo pogrešili vi ste ovo legalizovali" , a meni to kum Rale smutio lane, njegova svastika tamo radi pa ona.
-Sposoban bre Rale, nisam znao.
-I ja ti pridjem kod njih na kraju reko': "Znaš šta, da se vi školovani šta pitate ovaj narod bi se sav satr'o i mršte mi iz avlije dok nisam zvao Darinku da donese vile da vas izbušim ko sir!"
-Nisi valjda tako?!?!
-Jesam, odoše k'o popišani! Da vide kako je kad selo bije po ušima, e! Oš još jedno pivo?
-Može! Lud si Jovo svakad bio.

More, m`rs u tri picke materine.

R: gospidne generalni direktore recite nam za nasu televiziju kako vi resavate probleme koji se pojavljau u vasem preduzecu
G: Pa vidite, ja u svojoj praksi uvek uvodim nove metode za resavanje problema i do sada se kao najbolje pokazala jedna koja nosi ime Tri moderne menadzerske vestine, ona obuhvata vikanje dranje i psovanje, posle takvih mera preduzetih sve tece kao po loju.

Sretanje sa čovekom koji ti je samo poznanik, na zdravo-zdravo ste:

- Eee, ćao Bojane.
- Eee, gde si.

Sretanje sa dobrim prijateljem:

- Alo brate bre, haha, 100 godina!
- Ooo, pa 'de si ti meni jeboteee!

Sretanje sa najboljim prijateljem (prijateljima):

- Gle ovog specijalca bre! okle ti vamo?
- Haha 'đe s', crkotino, aj' do mene da te oguzim u PES-u!

-Kako ti se sviđa nova majica?
*Ma k'o kajmak od tri dana...
- AAA?
_________________________________________________________________

-Š'a 'e bilo kod Miće sinoć,kako je bilo?
*Ma k'o kajmak od tri dana,bilo žena kamaru,safat'o sam ih jedno čet'r'.

"Otud idu Turci janjičari
Oni nose tri tovara blaga"...
(Sledeća scena: Marko Kraljević odlazi sa blagom, Turci janjičari leže mrtvi na sred puta).

**********************

-Sine, nemoj u novim najkama u Zemun... k'o da nosiš tri tovara blaga sa sobom...
-Ma, u redu je mama... (i zatvara vrata za sobom).
(Sledeća scena): -Lima, džido mova! Dajski tikepa!

- Radoje, je l' vide negde veterinara, krava samo što mi se ne oteli, a njega nema ga nigde?
- Ako kupiš pivo...
- Evo ti pare! Koliko košta jedno pivo?
- Pa ne znam pošto košta jedno, al znam pošto su, dva, tri...
- Evo ti bre, jebalo te pivo, ovo nije zajebancija. Pričaj!
- Ene ga dole bre, kod trafostanice, znaš onde gde je Milojeva šupa, e pa tu. Otišao dol' da vidi šta mu je sa vepra Gedžu, neće da skače na prasice, a sad sezona, znaš kako to ide!
- Ma teraj se bre Radoje u pizdu materinu!