...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Bajate čokoladna štanglice, izvađene iz zamrzivača za potrebe ugošćavanja nenajavljenih gostiju.

Uzvik negodovanja koji mladi muž izgovara ženi, kada ga već mesec dana čeka poručena pica na stolu po povratku s' posla, a on se i ženio da bi pojeo nešto kuvano.

Izraz koji se koristi da opiše osobe koje nose naočare za Sunce koje prekrivaju 3/4 lica.

Iako, iz prva, nije jasna uloga tolikih zatamnjenih đozluka, ipak imaju dosta funkcija za osobe koje vole da ih nose:
- Uglavnom, neće ih niko prepoznati, pa im korisno ako žele da ostanu low-profile.
- Kod ženskog roda; samim tim što im ove naočare pokrivaju veći deo lica, mogu da uštede na puderu.
- Savijaju im se uši od ovih naočara, pa im se povećava čulo sluha. Naučno je dokazano da klempavi ljudi čuju bolje nego oni sa normalnim ušima.
- I ono najvažnije, mogu da odbiju potencionalni napad vanzemaljaca. Kako? Videti u primeru.

Kada se hvalimo i pokazujemo kvalitet našeg novog PC-a igrajući neku zahtevnu igricu, najčešće Crysis, stavljajući sve grafičke efekte na 'very high'. Iako FPS bude oko 5, svi se začudjuju i uzdišu.
Sam izraz se koristi isključivo u ovom obliku, bez menjanja kroz padeže, a izgovara se kao jedna reč (svenaverihaj);
pogledaj primer

Studentska verzija čuvenog jugoslovenskog slogana, nastalog sredinom prošlog vijeka. Naročito aktuelna tokom ljetnjih mjeseci, kod studenata koji jure uslov.

neartikulisani zvukovi najčešće ne previše glasni, ali izuzetno iritirajući

Najviši stepen veličine bradavica kod prsatih devojaka, koje u prečniku odgovaraju ovom mastiljavom otisku na papiru.

Izraz divljenja djevojci na biciklu čija dobro izvajana, i pozamašna, pozadina u potpunosti obgrli sic tako da je nemoguće i videti ga. Pri tome nam obavezno otpadne vilica a jezik se izrola prateći njenu putanju, kao u crtanim filmovima.

Naziv za izuzetno dugačke, lepe ženske noge, koje mogu da stanu na ramena partneru u toku sexa...

U sali opšti trans! Svi u delirijumu - publika ostaje bez daha, gospoda se preznojavaju, dok sredovečne dame otvorenih usta doživljavaju orgazam jači nego u zadnjih deset godina braka, gledajući sa balkona kroz mali pozlaćeni dvogled kako se lepi heroj iz njihove omiljene opere, u grčevitoj borbi mačevima bori za život, ljubav svog života i pravdu istovremeno.
Kontrabasima pucaju žice, osam violinista iščašilo ključnu kost, čovek sa trombonom se zacrveneo, usijao i preti da eksplodira i u prasku pošalje sve prisutne u pičku materinu. Koža na bubnjevima puca pod strašnim udarcima, trube postižu najviše zamislive tonove dok dirigent, raspojasan, raščupan i preznojan, pokušava da održi sve to u nekom redu, iako je i sam na ivici ludila, i preti da u ekstazi dirigentsku palicu nekome zabije u oko.
Kraj četvrtog čina, dobro je pobedilo, muzika je popadala, nazire se broj povredjenih virtuoza i onih koji su za umetnost život svoj dali. Zatišje. Momak koji je sve vreme stajao po strani stupa ispred svih, i dok svetlo velikog reflektora stavlja samo njega u prvi plan, osmehuje se, vadi triangl, i za kraj, pred gromoglasni aplauz, čuje se jedno: CING!

Alternativni izvor baterija.

Biti izuzetno dobro upućen u neki predmet ili pojavu.

Oboleti od nečeg vrlo ozbiljnog. Doterati do kraja. Dati popu kaparu.

Pokazatelj kvaliteta jebačine. Suprotnost od nepostojanog a.

Kad se baviš nekim nekonvencionalnim sportovima od kojih nemaš ništa - nit' para nit' se možeš razviti u atletu niti se lože omladinke.

Izrazito zeleni pojavni oblik nosne sluzi. Siguran pokazatelj odmaklog stadijuma bolesti/prehlade.

"Pobeograđeni" južnjaci koji povratkom u svoj rodni kraj sole pamet ljudima kako se akcentuje neka reč, koji se padež gde upotrebljava i koji je red u rečenici.
Ipak ih odaje nesvesno iskazivanje nekog tipičnog južnjačkog izraza ili "gramatičkog" oblika.
Južnjaci vole da ih zajebavaju ne zato što ih uče pravilnom izgovoru, nego zato što su se pokondirili, lupaju beogradskim banderama i misle da ako su jednom na duže otisli u BG, mogu da promene svoj govor u potpunosti i to sa ljudima sa kojima su do tad bili dupe i gace.

Pojam "Drsmina" potiče iz istočnih krajeva Republike Srpske, i vezan je za uglavnom ženski deo populacije. Taj epitet nose najčešće izuzetno krupne žene, bilo to u visinu, širinu, ili kubikažu. Dakle svaka previsoka, debela, ili od brda odvaljena žena (u retkim slučajevima muškarac jer nije neobično kad je muškarac krupan) predstavlja Drsminu.

Objasnjenje zasto si vece pre muvao devojke kao nezdrav