Karl Marks kaže svaka roba u kapitalizmu ima upotrebnu vrednost i prometnu vrednost. Upotrebna vrednost piva je neosporiva. Prometna vrednost piva se obračunava približno slično kao i sva ostala roba. Pod dugogodišnjom radijacijom marksizma Srbi su ove dve vrednosti ukrstili i spojili u jednu.

Čovek koji voli da se oleši od pića.

Velika sisa.

Izraz od kojeg strepe sva deca, a i oni malo stariji!

Izgovor debelih ljudi da pojedu sve u tanjiru,bez osecaja krivice

Reakcija koju obave klinci koji su pre toga, igrajući se loptom na ulici, razbili komšijin prozor...

Egzistencija odnosno borba za istu je svakodnevnica u Srbiji.

Klasifikacija prdeža koji se graniči sa životinjskim. Nije humano proizvoditi ga u društvu.

Napiti se, baš onako kao svinja se napiti. Obično se izraz odnosti na poslednji stadijum pijanstva. Da biste se kompresovali morate i nakon prestanka euforije da nastavite da pijete, a ukoliko ležite upišani, usrani i upovraćani, to je siguran znak da ste se kompresovali ko budala.
Naravno, očekujte crne rupe na mozgu i prazan novčanik.

Trenutak kada ste toliko preterali sa varenjem da počinjete da umišljate da mozete da uradite svkakve stvari

Odlika iskusnih. Popiti na ex. Popiti u jednom cugu.

Kratka distanca. Za razliku od puškometa meri se desetinama santimetara i označava razdaljinu na kojoj može da ti pukne pička. Otprilike kao od udarača do vašarske kruške.

To su one zenske, uske pantalone koje sadrzhe odredjeni procenat likre ili cega vec i onaj ko ih je izmislio zasluzuje Nobelovu nagradu.

Stanje mozga nakon šurnaeste xne.

Prostorna odrednica koja se koristi za mesto koje je jako udaljeno i nepristupačno. To mesto, po pravilu, mora biti prljavo, zaostalo ili na neki drugi način neprivlačno za posetu. Tako, na primer, Barselona ili Sankt Petersburg ne mogu biti u Bugarskoj, ali Ulan Bator i Islamabad mogu.

Neki misle da izraz potiče od ljudi koji su imali neprijatna iskustva sa letovanja na bugarskom primorju. Međutim, čini se da je verovatnije da ga je skovao neko ko je od svog dede/ujaka/strica čuo kako su nekada jadni i siromašni Bugari dolazili kod nas u pečalbu. Stoga je zaključio da smo i dan-danas za njih pojam razvijenosti, standarda i kulture, iako Bugarsku u životu nije video niti sa nekim Bugarinom razgovarao.

Omanja grupica ultraordinarnih ženskih krševa i olupina.

Onaj koji unosi cink i vitamine u sebe, po preporuci kriznog štaba.

Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Izraz kojim polupijani idiot hvali hercegovačko vino koje trijezan ne bi stavio ni u kiler od auta.